Фото: Никола Томић, Телеграф
Глеб Филс (22) већ има и армију обожавалаца на друштвеним мрежама где се сви смеју његовим анегдотама из Србије.
Да питате Србе, нарочито оне млађе, већина би колико сутра села у авион и окушала срећу у свету. Рус Глеб Филс (22) урадио је обрнуто. Рекао је довиђења и Лондону у којем је тада живео, али и родној Русији, и свој живот са родитељима и сестром наставио баш овде.
За њега, иако ће то некима звучати чудно, тренутно нема лепшег места за живот од Србије. А чак и не живи у Београду или Новом Саду. Глеб и његова породица настанили су се у селу на планини, где узгајају стоку, имају своју башту, мир и прелепу природу у којој, прича нам Рус, уживају сваки дан.
– Имам 10 оваца, препелице, патке, гуске, мачке, куче. Имам и башту, пластеник. Баш је лепо, јер се целу годину служим свежом храном из пластеника. Тешко је само понекад зими, кад нема довољно сунца па због соларних панела немам струју или кад лети дуго нема кише, па немам воду и морам да је доносим – прича Глеб на скоро па течном српском.
За годину дана колико је овде, научио је језик, а стекао и армију обожавалаца на Тик Току и Инстаграму где редовно извештава о анегдотама из Србије. Последње што су га наши научили је да користи бели лук као природни лек. „Мислим да стварно добро ради. Ма, одличан је“, каже нам Глеб, с осмехом као да говори о чоколади.
Пре Србије живео је у Лондону, а пре тога у Грчкој. Ипак, истиче, нигде му није било као овде.
– Ишао сам у школу у Грчкој и заљубио сам се у њихову културу и живот. У Србији ми је баш слично, али мало лепше и драже, јер се осећам ближе са народом. Можда зато што сам Рус. На пример, славимо Божић исти дан, а и Србија ми је сад најлепша држава у којој могу да живим – каже Глеб.
Није му било тешко ни да се по највећој зими усуди да плива за Часни крст. Срећом, имао је резервни доњи веш, јер се догодила незгода којој смо се од срца исмејали. Глебу је у води спао купаћи.
– То је било баш смешно. Обукао сам купаћи и био ми је мало већи, па нисам скинуо гаће. Кад сам ушао у воду, изгубио сам купаће. Неко ко ме зна из цркве је видео моје гаће да пливају и довикнуо ми: „Глеб, изгубио си гаће“. Био је јако уплашен, мислио је да испод нисам имао гаће и стварно је било пресмешно – присећа се насмејани младић.
Догодило му се и да је баш овде пао вожњу. И то тако што је ударио инструктора.
– Ух, био сам јако нервозан. Полицајац је изашао из кола зато што сам радио радњу убрзања на полигону. Хтео сам да наместим кола у добар положај, да могу лепо да кренем. Мој инструктор мора да уђе у кола док радим радњу с убрзањем и док он улази, ја не размишљам о њему, само хоћу лепо да наместим кола. Крећем у рикверц док инструктор улази и он умало пада. Али, није се наљутио, мислио је да сам случајно – препричава млади Рус и поносно додаје да је положио из трећег пута.
Чак му не сметају ни српски возачи. Лоша искуства за сада, каже, нема. Код наших људи највише воли „колико су добри, топли, отворени“.
– Лако можеш да се придружиш, нису затворени, гостопримљиви су. И знају како да уживају – додаје Глеб. А лепотом наших девојака је очаран. И нису снобови, додаје, попут многих у Русији.
– Приметио сам да су много лепе. Дуго нисам живео у Русији, али ми је дошао брат и рекао да су много лепше овде него у Русији. И нису снобови – каже он.
Када га питамо о будућности, одмах нам ставља до знања да не размишља дуже од шест месеци унапред. Оно што сигурно зна је да ће овде наставити школовање, а жеља му је да упише ИТС школу.
Србима има да поручи само једно:
– Да буду позитивни више према својој држави. Доста Срба ми каже да хоће да оде у Русију, али тамо је много лошије него овде. И у Москви и у Лондону је баш скупо, и клима није добра као овде. Ни храна није тако свежа. Парадјз овде је много лепши него у Лондону и Москви – поручује нам Глеб на крају разговора, поносан на своју башту и свој миран живот у природи.
ИЗВОР: Телеграф / Хронограф