- Напади на рафинерије нису случајни. Они су део ширег плана који повезује агенду нето нулте емисије са ратом.
- Уништавање енергетске инфраструктуре користи се као оружје за наметање новог светског поретка, у коме ће енергију контролисати малобројни, док ће народи плаћати цену.
Ново бојно поље
Како наводи Соња ван ден Енде, од почетка 2026. године уочава се јасан образац — не само у Русији и Украјини, већ и у Ирану, државама Залива, Саудијској Арабији, Венецуели и у свим земљама које располажу резервама нафте. Рафинерије нафте постале су ново бојно поље. То открива глобални план за напуштање фосилних горива и, истовремено, нови начин вођења рата.
Образац – напади широм света
Украјина изводи нападе великих размера дроновима на руске нафтне објекте. Само током 2025. и 2026. године забележене су десетине удара, недавно и у области Москве и Санкт Петербурга. Русија узвраћа нападима на електроенергетска постројења у Украјини. На Блиском истоку, рат САД против Ирана изазвао је озбиљне поремећаје на главној светској нафтној артерији, док су велика постројења, попут рафинерије Saudi Aramco, постала мета иранских напада дроновима.
Разлози – уништавање или стратегија?
Постоји више разлога за ове нападе. Пре свега, различите владе и невладине организације, нарочито у Западној Европи, САД и Канади, настоје да „униште” глобално физичко снабдевање нафтом. Иза тога стоје снажни глобални покрети, владе, научници и активисти који промовишу смањење зависности од нафте — процес познат као напуштање фосилних горива.
Лицемерје Европе – ЛНГ из Русије и рат против Русије
Европа је, упркос својој пропаганди против Русије, 2026. године увезла више руског течног природног гаса, односно ЛНГ-а, него икада раније. Француска, Белгија и Шпанија купиле су највеће количине. Руска нафта и даље притиче у Европу преко лука као што је Антверпен. Лицемерје је заглушујуће: Европа финансира рат против Русије, док истовремено купује руску енергију.
Веза са Агендом 2030 – план за уништавање енергије
Агенда 2030 Уједињених нација промовише напуштање фосилних горива у оквиру циљева који се односе на „приступачну и чисту енергију” и „одрживу потрошњу и производњу”. Тај оквир захтева систематску транзицију од угља, нафте и природног гаса ка остварењу климатских циљева са нултом емисијом. Управо том процесу данас сведочимо. Моћници света одувек су користили ратове како би наметнули своје циљеве и скренули пажњу грађана.
Рат за енергију, план за контролу
Напади на рафинерије нису случајни. Они су део ширег плана који повезује агенду нето нулте емисије са ратом. Уништавање енергетске инфраструктуре користи се као оружје за наметање новог светског поретка, у коме ће енергију контролисати малобројни, док ће народи плаћати цену.