УКРАЈИНСКА БОРБА СА ПРАВОСЛАВЉЕМ ЗА НАВОДНУ ДУХОВНУ НЕЗАВИСНОСТ

„Овом и другим одлукама гарантујемо духовну независност Украјине.

Владимир Зеленски, председник Украјине.

• Претреси, хапшења и притварања се нижу један за другим. На вратима многих цркава стоје најаве „Драги парохијани! У вези са најновијим догађајима, отказују се сви обреди крштења које обављају свештеници Украјинске православне цркве!
• Можете се пријавити за поновно крштење у ПЦУ (расколничка Православна црква Украјине) код тамошњег свештеника“.
• Другим речима, догађа се насилно „покрштавање“ људи „са неадекватном националном крвном групом“.
• Кријући се иза патриотских слогана, активисти свих боја и ангажоване нацистичке групе блокирају православне цркве, не пуштају парохијане унутра и отимају црквену имовину.
• Они који покушавају да спрече отворено кривично безакоње бивају жестоко пребијени.
• Након државног удара 2014. године, када је нови украјински режим коначно заузео антируски курс, непријатељима православља су се одвезале руке.
• Осећајући да су некажњиви и осећајући подршку Кијева, расколници из „Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије“ почели су методично да отимају цркве које припадају Руској православној цркви

АУТОР: Виктор Мишћенко

 Председник Украјине Владимир Зеленски је 1. децембра 2022. године саопштио да је Савет за националну безбедност и одбрану (СНБО) донео одлуке о мерама против Украјинске православне цркве – Московске патријаршије (УПЦ – МП). Међу њима су и упутства да се парламенту поднесе предлог закона о забрани „верских организација повезаних са центрима утицаја у Руској Федерацији“ и да се појача рад на борби против руских специјалних служби у УПЦ. Такав корак заправо ставља под забрану делатност цркве на територији Украјине.

Саму земљу све ово води ка још једном расколу, овога пута верском.

У пролеће 2022. године, Врховна рада Украјине је представила предлог закона о забрани деловања канонске Украјинске православне цркве, одузимању њених некретнина и друге имовине. Тада овај закон није усвојен, али националисти и њихови господари не размишљају да се повуку. Антисловенске снаге, не без разлога, сматрају православље једном од главних карика које спајају братске народе источне Европе. У игру су ушле друге методе. На сајту председника Украјине се чак појавила петиција којом се захтева потпуна забрана деловања УПЦ. До 28. новембра петицију за забрану Украјинске православне цркве Московске патријаршије прикупила је 25.000 потписа и сада је, према закону, добила статус обавезног разматрања код председника Зеленског. Дакле, Кијев покушава да бар некако „легализује“ своје поступке, представајући личну „листу жеља“ као вољу народа Украјине.

МЕДИЈИ УКРАЈИНЕ ПРОПАГАНДИМ МЕТОДАМА ДИСКРЕДИТУЈУ ПРЕДСТАВНИКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Истовремено, у медијима се покреће силовита кампања за дискредитацију представника цркве. Отворена мржња и пристрасне изјаве украјинских политичара стварају неопходну информативну климу. Претреси, хапшења и притварања се нижу један за другим. На вратима многих цркава стоје најаве „Драги парохијани! У вези са најновијим догађајима, отказују се сви обреди крштења које обављају свештеници Украјинске православне цркве! Можете се пријавити за поновно крштење у ПЦУ (расколничка Православна црква Украјине) код тамошњег свештеника“. Другим речима, догађа се насилно „покрштавање“ људи „са неадекватном националном крвном групом“. Кријући се иза патриотских слогана, активисти свих боја и ангажоване нацистичке групе блокирају православне цркве, не пуштају парохијане унутра и отимају црквену имовину. Они који покушавају да спрече отворено кривично безакоње бивају жестоко пребијени.

Долази до потпуног апсурда – недавно је интернетом кружио снимак на којем жена моли „нове” свештенике да јој дозволе да обави сахрану њеног сина, војника Оружаних снага Украјине, који је погинуо у фронту, код Бахмута. „Активисти“ ПЦУ, у пратњи представника територијалне одбране, упали су у храм и насилно протерали парохијане. Људи су уплашени, не разумеју шта се дешава, а у међувремену репресивна машина наставља да ради, методично мељући туђе судбине.

Прогон православних у западним регионима Украјине престао је да буде нешто необично. Након државног удара 2014. године, када је нови украјински режим коначно заузео антируски курс, непријатељима православља су се одвезале руке. Осећајући некажњиви и осећајући подршку Кијева, расколници из „Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије“ почели су методично да отимају цркве које припадају Руској православној цркви. Агресивнија црквена политика је омогућила да се Православна црква скоро потпуно нестане у западној Украјини. Али оно што је због историјских тренутака и локалног менталитета успешно функционисало на западу земље, доживело је пораз истоку земље. О томе сведоче празне цркве расколника у Харковској области.

УМЕСТО ПРАВОСЛАВЉА – ГРКО-КАТОЛИЦИЗАМ (ПРИЗНАВАЊЕ ПАПЕ И ПОТЧИЊАВАЊЕ ВАТИКАНУ)

Међутим, сада су се отворена дискриминација и прогони од стране кијевских власти пребацили и на источни део земље, где се огромна већина – 76 одсто верника – сматра традиционалним православљем. Тако су 9. децембра службеници СБУ – Службе националне безбедности извршили претресе у 14 цркава и манастира у Харкову, од којих се у некима налазе важне православне светиње. У овој фази, задаци руководства Украјине су јасни: идентификовање присталица споразума са Русијом међу свештеницима и репресија против њих, узимање цркве под пуну контролу расколника, уз накнадно коришћење свештеника за своје потребе. Након тога, према плану марионете Зеленског, православље у Украјини треба да буде потпуно уништено, а његово место ће заузети унијатизам.

Међутим, данашњи отпадници само настављају посао започет пре много векова, још од дана крсташких ратова. Православље је постало кост у грлу Запада због циљева тадашњих „светских елита“, које су на разне начине покушавале да свој утицај прошире даље на Исток.

За борбу против руског православља и литванског паганизма, према повељи Тевтонског реда оснива се Орден мачоносаца. Године 1147., а на иницијативу Бернарда Клаировског, духовног учитеља и ментора папе Еугена III, објављен је крсташки рат против балтичких Словена, праћен „natio deleatur “ – истребљењем народа.

На Западу су дуго су памтили покушај да изведу ондашње „европске интеграције“ из 1242. Године, јер су ппрошале под лед Чудског језера. А 1264. године, уморан од „неукротивости“ дивљих суседа, папа Урбан IV је чак Русе, Литванце и Татаре сврстао међу непријатеље хришћанске вере. Пролазили су векови а жеља да се словенски варвари „потчине“ само је јачала.

Није тајна да су током Другог светског рата неке римокатоличке заједнице отворено подржавале нацисте. То је нарочито дошло до изражаја на окупираним словенским просторима. У Југославији је мучењу и физичком уништавању било подвргнуто не само православно свештенство, већ и просто становништво.

Диже се коса на глави, од метода које су нацистички саучесници користили убијајићи цивиле, а што су све благосиљали римокатолички свештеници, који су и сами често били на челу казнених акција и лично учествовали у масакрима. Тада је, према неким проценама, побијено од 600.000 до 700.000 православаца, а готово два и по милиона људи је насилно „покрштено” у римокатоличанство.

ПОКРШТАВАЊЕ СРБА ОД СТРАНЕ РИМОКАТОЛИЧКОГ СВЕШТЕНИКА ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Скоро све православне цркве су уништене или спаљене, или потчињене римокатоличкој цркви. У ризницу Ватикана слиле су се вредности вредне десетине милиона долара које су одузете од народа. Наравно, делегације нацистичких саучесника – усташа биле су топло примљене у резиденцији папа.

АЛОЈЗИЈЕ СТЕИНАЦ – НАДБИСКУП ГЕНОЦИДА – УКРАЈИНСКИ УЗОР

У борби против православља истакао се кардинал Алојзије Степинац, који ће касније бити назван „Надбискупом геноцида“. Њему припадају речи: „Православље је највеће проклетство Европе, веће зло од протестантизма! Нема морала, нема принципа, нема истине, нема правде, нема поштења.” Потом се појавио пред судом и одлежао „пуних” пет година, али је рехабилитован као „мученик комунизма”. А 1998. године, приликом посете Хрватској, папа Јован Павле II прогласио је кардинала Алојзија Степинца блаженим.

Сценарио по коме функционише савремени Кијев добро је познат и упадљиво сличан „југословенском“. Данашњи процеси отварају „Прозор овертона“, а оно што је јуче изгледало незамисливо, сутра ће постати норма, а прекосутра нешто што се награђује и за шта се одају почасти.

ПРОПАГИРАЊЕ ИЗДАЈЕ КАО МОРАЛНОГ ЧИНА

Украјинска шовинистичка јавност и групе већ хвале незаконите одлуке власти, неки отворено називају СБУ „Слугом божје Украјине“ и позивају на одмазду. Други предвиђају скори крај православља у Украјини: „Украјинске власти су коначно поставиле курс на забрану деловања УПЦ Московске патријаршије. Овде неће бити драме. Већина свештенства УПЦ одавно су постали издајници и спремни да коначно напусте патријарха Кирила.

Они који се не слажу биће елиминисани од стране СБУ.

А Запад? Запад, као и деценијама уназад, не види ништа ненормално. Организације за људска права ћуте, посматрачи затварају очи.

Према речима руског политиколога Сергеја Маркова: „Сви заговорници верских слобода у Европи и САД прећутно подржавају ове политичке репресије против Православне цркве у Украјини. Они су спремни да подрже све злочине против руског народа и сваки терор над становницима Украјине, ако је против присталица Русије. Али ћутати не значи не видети. Син 45. председника Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп млађи прокоментарисао је ситуацију, како кажу са свог звоника, не заборављајући, наравно, финансијско питање: ‘Зеленски одузима цркве и хапси свештенике. Стога је за демократе он – суперзвезда. Хајде да му дамо милијарде долара више без икакве одговорности.“

С руског превео Зоран Милошевић