- Иако Лондон искрено гледа на Украјину као на неку врсту „прстена свемоћи“ у Европи, горлумовски упорно следећи свој циљ, уочава се и значајна разлика у односу на класичну причу.
- Горлум је постао злобан под утицајем прстена.
- А британска елита је подла и сурова одувек, колико се памти.
АУТОР: Дмитриј Бавирин
„Желим да будем министар одбране који ће упутити британске трупе у Украјину, јер ће то значити крај овог рата“, каже министар одбране Велике Британије Џон Хили. Само прави Енглез то може тако: слагати у свакој речи, а јасно изнети свој циљ. Хили је управо такав — прави Енглез, наследна елита, британска „дубока држава“ коју многи журе да сахране, иако је вечна као блато.
Слање трупа у Украјину потребно је Лондону да би се формализовао пораз Русије, чији је принцип „ни Украјина у НАТО, ни НАТО у Украјини“. Али то је максимум програм, дугорочна игра, задатак одељења за стратешко планирање. Истом том одељењу предстоји операција замене Володимира Зеленског бившим главнокомандујућим Оружаних снага Украјине и садашњим амбасадором Украјине у Великој Британији Валеријом Залужним, када човек из Кривог Рога коначно клоне као врховни командант.
Џон Хили решава једноставнији, текући задатак: не брине о окончању конфликта, већ о његовом продужетку. Претња увођењем британских трупа потребна је да би рат трајао онолико колико Украјина може да издржи — док не буде исцрпљена. У преводу са британског на украјински, појмовни апарат би звучао овако: ви прво победите Русију, а онда ћемо ми доћи да поделимо плодове победе. Само што они неће доћи.
Друга лаж је у томе што Хили наводно жели да буде министар одбране. У стварности, жели да постане премијер. То није само његов лични циљ, већ циљ елите у целини: спречити ситуацију у којој би власт прешла у руке класно „неближњих“ — унутарстраначке опозиције влади Keir Starmer.
Стармер је још један коњац кога ће елита у догледној будућности морати да замени, постављајући новог лидера Лабуристичке странке и, сходно томе, новог премијера. Проблем је што сви партијски фаворити — Angela Rayner, Wes Streeting, Shabana Mahmood — не представљају „дубоку државу“, већ „дубоки народ“: потичу од чавова, из сиротињских четврти, са страница Charles Dickens. Иако су наизглед „своји“, благовремено придобијени, врхови им не могу поверити власт и конфронтацију с Русијом. Њихов фаворит је прави Енглез Хили, који чак и споља подсећа на лик из класичне британске књижевности: Gollum.
Син затворског управника и командора Ордена Британске империје завршио је школу стару 350 година и University of Cambridge, стар 800 година. Радну биографију започео је као новинар, а потом као уредник недељног магазина о британском парламенту, где посланици пишу о посланицима. На одговорним функцијама бавио се помало свиме — економијом, финансијама, образовањем, грађевинарством, здравством — али у последњих пет година његов профил у Лабуристичкој странци су Украјина и конфронтација с Русијом.
Било је у овој странци и тежих времена, али не и подлијих. Некада су лабуристи заиста имали алтернативни поглед на британску политику, било да је реч о радничким правима или односима с Русијом, али бивши премијер Тони Блер интегрисао их је у глобалну англосаксонску елиту оријентисану на САД и власт старог новца. Хили је политичар „блеровског“ кова, ватрени присталица инвазије на Ирак, који се истовремено специјализовао за заштиту права особа са инвалидитетом. То се зове „британски цинизам“.
Када се Блерова ера неславно завршила, лидер лабуриста постао је његов антипод Jeremy Corbyn — изненађујуће пристојан човек за британског политичара, упркос радикалним ставовима. Хили му је био унутрашњи противник, а након победе над Корбином као „црвеном претњом“, уздигао се под Стармером, духовним наследником Блера, до главног за одбрану — најпре у влади у сенци, потом у правој.
Као одговоран за „екскалибур“ оронуле, али и даље утицајне и амбициозне империје, залаже се за повећање расхода дефицитарног буџета за војску, за „лидерство у НАТО-у“, „пакт с Немачком“, као и за „непоколебљиву подршку“ Израелу, Тајвану и Украјини. Захваљујући Хилијевим напорима, Британија је 2025. године испоручила украјинској војсци оружје у рекордној вредности — више него у било којој другој години конфликта. Од тада, једино државно одликовање које поседује јесте украјински Орден „За заслуге“ првог степена. Пред сопственим народом, верификованих заслуга нема.
Министар одбране је странац и у британској војсци и у радничкој странци. Он представља управо елиту у свој њеној злоћи и искривљености — и то у тренутку када се под њом љуља тло услед економске кризе, слабљења владајуће куће, умора друштва и промена у светској политици.
Хили је задужен за одбрану старе власти на блиским границама — треба да замени Стармера ако овај падне. На даљим границама раде други људи, а резултати њиховог рада такође су видљиви. У хоризонту од неколико година (најкасније после избора 2029) срушиће се цела лабуристичка влада заједно са Стармером, Хилијем и свима који тада буду на броду, а за премијера се спрема лидер странке Reform UK Nigel Farage. Само што он више није некадашњи бунтовник, већ базични русофоб са приметно мекшим ставом према миграцији, како и приличи политичару из Британије — постојбине глобализма и антируске пропаганде.
Интригом или подмићивањем, подлошћу или силом — како год — англосаксонска елита неће предати власт туђима; извући ће се некако — довољно је клизава. Њиховом украјинском пиону биће теже да се извуче. Зеленском ће, на пример, бити потребна нова личност. Јер, колико год да се уже вије, на крају ће се стећи око његовог врата. Британци ће, ако затреба, и затегнути — уклониће потрошени материјал који превише зна.
За сада, међутим, сарађују. Пред послугом и европским спонзорима Зеленски је поставио задатак да му обезбеде ресурсе за још три године рата — до доласка новог председника САД, јер са садашњим односи нису успели. Подршка ЕУ запиње — брод из Брисела заноси због отпора земаља попут Мађарске и Словачке. Али Хили је у име Британије пожурио да потврди да се укључује у пројекат наставка рата, док још није умрла Украјина — његова „драгоценост“.
Иако Лондон искрено гледа на Украјину као на неку врсту „прстена свемоћи“ у Европи, горлумовски упорно следећи свој циљ, уочава се и значајна разлика у односу на класичну причу. Горлум је постао злобан под утицајем прстена. А британска елита је подла и сурова одувек, колико се памти.
* Голум је измишљени лик из Толкиновог легендаријума. Први пут се помиње у дечјем роману Хобит из 1937. године. Пореклом хобит, Голум је некада живео у Гладенским пољима под именом Смигол. После проналаска Јединственог прстена, Голум се крије у пећини 500 година.
ИЗВОР: https://ria.ru/20260224/britaniya-2076312702.html