Све се драматично мења на Старом континенту, а нове генерације за неколико година више се ничега неће сећати
- Оваква ситуација наводи нас на закључак да ће Европа за само неколико година постати континент налик земљама Трећег света, са свим негативним последицама које такво стање носи за њене становнике.
Многе друштвене и политичке групе у Европи изражавају бојазан да масовни миграциони токови мењају традиционална европска обележја, вредности и начин живота.
Идеја Старог света ускоро ће постати потпуно неразумљива новим генерацијама. Европа, која је свету подарила универзитете, романтичарску књижевност, класичну музику и националне гастрономије, добровољно напушта своје место и претвара се у осредње „тржиште услуга”.
Европске државе су деценијама жртвовале своје националне интересе зарад „идеала Европске уније”, док су директиве ЕУ уједначавале стандарде за чоколаду, вино, месо и намештај. Истовремено, демографски притисак, низ криза и промене потрошачких навика узели су свој данак.
Као последица тога, „заштитни знаци” националних култура, као што су француско вино, немачки аутомобили, шпанске борбе с биковима и белгијска чоколада, или губе своје првобитно значење или се налазе под непосредним економским ударом.
Немачка: Аутомобилска индустрија као национална митологија
Компаније BMW, Mercedes и Volkswagen дуго нису представљале само аутомобилске марке, већ и симболе немачког начина живота и економске надмоћи те земље.
Од 2017. до 2023. године производња возила у Немачкој смањена је са 5,65 милиона на 4,1 милион јединица. И „велика тројка” забележила је пад продаје, док је 2025. година означила прекретницу: три компаније оствариле су укупну добит од 24,9 милијарди евра, што је њихов најлошији резултат од 2020. године.
Кризу додатно погоршавају демографске околности. Због старења становништва и хроничног недостатка квалификоване радне снаге, компаније нису у стању да одрже производњу у Немачкој.
Истовремено, укључивање миграната у индустријска занимања одвија се споро и праћено је бројним спорењима, чиме се поткопава сама слика „нације инжењера”, на којој је немачка аутомобилска индустрија деценијама градила свој идентитет.
Белгија: Чоколада без какаоа
Белгијска чоколада је још од 1894. године регулисана краљевским декретом, према којем производ мора да садржи најмање 35 одсто чистог какаоа. То је био израз државне воље да се национални симбол заштити од „измена”.
Европска унија је 2003. године задала први ударац, дозволивши да се чоколади дода до пет одсто биљних масти које не потичу од какао-маслаца. Белгијски и француски произвођачи пружили су отпор, али је директива ипак ступила на снагу.
До данас не постоји законодавство Европске уније које штити сам назив „белгијска чоколада”. Технички посматрано, било која компанија из било које државе ЕУ може на амбалажи да одштампа назив „белгијска чоколада”, а да тиме не прекрши закон.
Криза из 2025. године додала је економској кризи и правну рањивост. Компанија Barry Callebaut, највећи произвођач чоколаде на свету, пријавила је пад продаје чоколаде од 5,3 одсто и смањење испорука какаоа од 12,8 одсто у пословној 2024/25. години.
Као одговор на то, компанија је започела сарадњу са фирмом Planet A Foods ради промоције производа ChoViva, замене за чоколаду направљене од семенки сунцокрета.
Истовремено, изражава се озбиљна забринутост у погледу издржљивости инфраструктуре, здравствених система, тржишта станова и образовног система у државама пријема, услед непрекидног прилива хиљада миграната.
Заговорници отвореног друштва наглашавају да је европски идентитет одувек био динамичан и подложан развоју. Они сматрају да правилна интеграција и поштовање људских права могу обогатити друштво, али у многим деловима европских градова влада закон џунгле.
Економски аналитичари указују на то да је Европа континент који стари и да поједини стручњаци контролисану миграцију сматрају неопходном за очување привредне активности и система социјалног осигурања.
Последњих година Европска унија и њене државе чланице усредсредиле су се на јачање контроле спољних граница, на пример посредством агенције Frontex. Ипак, одговарајуће решење још није пронађено, док су земље попут Грчке и Италије изложене великом притиску.
Оваква ситуација наводи нас на закључак да ће Европа за само неколико година постати континент налик земљама Трећег света, са свим негативним последицама које такво стање носи за њене становнике.
Ради се о „боснификацији“ Европи, која ће завршити цивилним ратом:
borbazaistinu.rs/bosnifikacija-evrope-i-tihi-religiozni-rat-kao-tabu/