Разлог и мотив убиства – председник Кенеди се супротставио Завери
- Главни и највећи „грех“ 35. председника САД-а Џона Фицџералда Кенедија (JFК), који је платио животом, била је између осталог његова племенита намера да заустави рат у Вијетнаму, а да огромне своте новца које је скривена Влада у сенци („Комитет 300“) наменила ратној индустрији, преусмери у мирнодопске сврхе.
АУТОР: Драган Р. Млађеновић
Усамљени лудак
Као најразорнија бомба, 22. новембра 1963. године одјекнула је широм света вест да је вољени и популарни 35. председник САД-а, Џон Фицџералд Кенеди (John Fitzgerald Kennedy, JFK, 1917–1963), убијен приликом званичне посете граду Даласу у држави Тексас. Кенеди је био најмлађи председник у историји САД-а: кад је 1960. године номинован, имао је само 43 године.
Према званичном саопштењу, председника JFK устрелио је прецизним снајперским хицима извесни Ли Харви Освалд (Lee Harvey Oswald, 1939–1963), усамљени полулуди симпатизер совјетског и кубанског комунизма. Два дана касније (24. новембра 1963) Освалда је убио извесни Џек Руби (Jack Ruby, право име Jacob Leon Rubenstein, 1911–1967), осведочени криминалац који се правдао да је „хтео да освети вољеног председника“. Независни истражитељи су некако сазнали да Ли Освалд није био усамљени лудак (иако је био амерички комуниста), као што ни атентатор на атентатора Џек Руби није био луд. Обојица су, сваки на свој начин, били повезани са „вишим врховима“; а ти врхови су се, разумљиво, постарали да заметну трагове овог суровог злочина.
Жртве завере
Било је и пре и после председника Кенедија храбрих државника који су се супротставили завери тзв. Новог светског поретка, али је мало њих преживело. Атентат на првог југословенског краља Александра Првог Карађорђевића у Марсеју, 9. октобра 1934. успео је бугарско–усташким терористима већ у првом покушају.
На генерала Шарла де Гола (Charles de Gaulle, 1890–1970) слали су атентаторе чак тридесет два пута, али га је Бог сачувао захваљујући одлично организованој тајној служби обезбеђења (SDECE).
Америчком председнику Ричарду Никсону (Richard Milhous Nixon, 1913–94) поштедели су живот само зато што је покајнички прихватио казну – аферу Вотергејт која му је била намештена и после које је абдицирао.
Италијанског председника владе Алда Мора (Aldo Romeo Luigi Moro, 1916–78) су 1978. године најпре отели, а затим уморили плаћеници Завере – терористи тзв. Црвених бригада по налогу Хенрија Кисинџера (Henry Alfred Kissinger, 1923–2023), повереника Светске владе у сенци (Комитета 300).
Крајем те 1978. године у Риму је после само 33 дана понтификата отрован папа Јован Павле Први (лат. Ioannes Paulus PP. I, итал. Giovanni Paolo I, 1912–78), јер се одлучно супротставио комунистичком терору и светској трговини наркотицима.
Преварена Америка
Капетан Родни Стич
У књизи „Преварена Америка“ („Defrauding America: Encyclopedia of Secret Operations by the CIA, DEA, and Other Covert Agencies“, Fourth Edition, November 1, 2008), Родни Стич (Rodney Stich), пилот Америчке војске и добро обавештени инсајдерски истраживач свих прљавих акција ЦИА-е (Central Intelligence Agency) пише о тајанственом официру ове свемоћне агенције под шифрованим именом Пегаз, који је био додељен контраобавештајној јединици. Ова јединица је имала аудио запис планова за убиство председника Кенедија. Прислушкиван је један од телефона Едгара Џ. Хувера (Edgar J. Hoover, 1895–1972), дугогодишњег директора ФБИ-а (Federal Bureau of Investigation, FBI), па су уочи атентата снимљени његови разговори са Нелсоном Рокфелером, директором ЦИА-е Аленом Далсом, потпредседником САД-а Линдоном Џонсоном и оперативцем ЦИА-е Џорџом Бушом. Према Стичовом извору у разговору с Хувером Рокфелер је питао:
– Хоћемо ли имати неких проблема? Одговор је гласио:
- Не, неће бити никаквих проблема, проверио сам с Далсом. Ако обаве свој део посла, и ми ћемо успешно завршити наш део“.
Стичов извор тврди да постоји читава гомила снимљених разговора, јер Хувер није могао ни да сања да се његов телефон прислушкује. Унутрашње језгро Завере је било повезано заветом ћутања и везама са разним тајним друштвима испреплетаним са нацистичким групама које су се још за време рата бавиле опитима контроле људског ума. Већи део тима оперативаца коришћеног у Завери, скривен је иза дебеле завесе супертајних агенција за безбедност, као што су Оделење 5 при ФБИ и Команда за заштиту индустријске безбедности и двоструких и троструких агената. Неки истраживачи верују да је Ли Освалд, изабран да буде главни и једини кривац, био укључен у опасни, тајни и нелегални пројекат MCULTRA, који је CIA започела 1953. и наводно окончала 1973. Освалд је подвргнут активној радио-хипнотичкој унутар-можданој контроли и електронском разлагању меморије. После успешно изведеног атентата, Освалд се ничега није сећао. Данас се поставља питање да ли је он уопште учествовао у пуцњави.
Сви трагови воде до Џорџа Буша Старијег (George Herbert Walker Bush, 1924–2018), који је у то време (1963) био главни оперативац CIA. С обзиром да је CIA тајна служба, Буш је стално тврдио да није радио за ову агенцију, све док га Џералд Форд (Gerald Ford, 1913–2006, председник САД-а од 1974–77) није 1976. године поставио за директора ове злокобне организације.
Постоје ипак бројни докази да је управо Буш Старији био тај главни оперативац који је ангажовао Кубанца Феликса Родригеса (Felix Rodrigues), бившег полицијског команданта, и његов тим плаћених убица. Недавно откривена тајна FBI документација показује да је Родригес заврбован у CIA још 1961. и да га је ангажовао лично Џорџ Буш. CIA је обучавала све ове Кубанце који су као избеглице и противници Кастровог комунистичког терора боравили од 1959. у Мајамију, а Агенција их је регрутовала за евентуалну инвазију на Кубу.
Џим Гарисон (Jim Garrison, 1921–92), окружни државни тужилац у Њу Орлеансу–Луизијана, показао се као најхрабрији и најупорнији званични истражитељ злочина у Даласу. Гарисон је био веома близу коначног разобличења атентата, завереничке улоге ЦИА-е и једног од њених плаћених убица „по уговору“ по имену Клеј Шоу (Clay Shaw). Убице су Гарисону запретиле да ће га судски гонити уколико објави резултате своје вишегодишње истраге, а претњу је пренео тада врховни државни тужилац САД Ремзи Кларк (Ramsey Clark, 1927–2021). После тога је Гарисон „скинут“ са случаја, а Клеј Шоу проглашен недужним у погледу умешаности у атентат. Шоу је недуго затим елиминисан на исти начин као и Џек Руби – обојица су умрла од намерно проузрокованог брзо делујућег рака – што јасно говори да је истражитељ Гарисон био на правом трагу. (Џон Коулмен, „Комитет 300“, превео Срђан Сератлић, Београд, 2006, стр. 129)
Окрутно ново време
Главни и највећи „грех“ 35. председника САД-а Џона Фицџералда Кенедија (JFК), који је платио животом, била је између осталог његова племенита намера да заустави рат у Вијетнаму, а да огромне своте новца које је скривена Влада у сенци („Комитет 300“) наменила ратној индустрији, преусмери у мирнодопске сврхе.
Познати амерички публициста и писац Џек Лондон (право име John Griffith Chaney, 1876–1916), објавио је 1963. године роман „Канцеларија за атентате“ („The Assassination Bureau, Ltd“). Шест година касније (1969) енглески филмски редитељ Бејзил Дирден (Basil Dearden) је на основу Лондоновог романа снимио истоимену горку комедију. Филмови о агенту Џејмсу Бонду, роман и филм „The Assassination Bureau, Ltd“, „Matarese Circle“ (1979) Роберта Ладлама (Robert Ludlum) и слична уметничка дела су бајке чија је сврха да се сакрије истина да организације као што је „Канцеларија за атентате“ заиста постоји, и да по налогу Светске владе у сенци (Комитета 300) врши убиства људи на највишим државним положајима, уколико све друге методе и приступи пропадну. Кенедијевим убиством је руководила корпорација PERMINDEX под вођством сер Вилијама Стивенсона, који је годинама био први оперативац британске круне за „контролу гамади“, а огранком PERMINDEX-а из центра Трејд Март у Њу Орлеансу у Луизијани (САД) управљао је поменути Клеј Шоу, плаћени убица CIA-е „под уговором“.
Тридесет пети председник САД-а Џон Ф. Кенеди сасвим нехотично је дошао до истине о томе ко управља светским догађајима. Пошто нису успели да га поткупе, решили су да примене последње средство – атентат.
Кенедијев потпредседник Линдон Џонсон (Lindon Johnson, 1908–73) је од почетка био на услузи скривеним моћницима, па је после уклањања Кенедија спремно ускочио у упражњену председничку фотељу, настављајући да служи господаре рата, посредно откривајући своју нечасну улогу у „бизнису“ вијетнамских ратних профитера.
И заиста, после атентата 22. новембра 1963. у Даласу – Тексас, цео свет се преко ноћи променио и ништа више није било исто. Настало је ОКРУТНО НОВО ВРЕМЕ како га је назвао Дејвид Кроненберг (рођен у Торонту 1943), канадски филмски редитељ и сценариста хорор филмова. То измењено време после убиства вољеног председника обележено је растућом равнодушношћу народа САД-а према политичким и друштвеним пословима и губљењем народног поверења у Владу и званичнике који су се као отуђена елита сасвим одвојили од свог „бирачког тела“.
Постојао је још један циљ убиства Кенедија: амбициозни окултни план Луциферове завере да читаво човечанство претвори у КОНТРОЛИСАНЕ КИБЕРНЕТСКЕ ЗОМБИЈЕ. Они су убили председника на такав начин да би изазвали општенационалну трауму, што им је у великој мери и успело. Порука овог окрутног убиства је уједно опомена да ће бити ућуткани сви који се усуде да се супротставе највишем центру моћи – Светској влади у сенци.
„Might is Right“
Када је почетком деведесетих година прошлог века почео да се топи ледени врх хладног рата, америчка влада је кренула у милитаризацију и ширење неограничене економско–политичке моћи, нестрпљиво стварајући Светску полицијску супер–државу по насилничком начелу „Might is Right“ („Моћ је право“). На том путу будућој Светској држави су потребни и „спољни“ и „унутрашњи“ непријатељи. Иако се ова Завера звана Нови светски поредак одвија већ више од два и по столећа, отровни плодови Конспирације су се јавно показали у тексашком граду Даласу 22. новембра 1963. када је апокалиптичка Звијер из бездана прекратила живот светском вођи познатом под надимком Краљ Камелот.
Четири паклена јахача из бездана Јовановог Откривења настављају свој ритуални пут у Недођију. Небројени су злочини и безакоња ове Империје зла која на том путу чини.
Но, важно је да су препознати, па је отпор поробљавању човечанства и борба против Звијери из бездана сасвим могућа, а и светлост на крају тунела је почела да се назире.