У САД СЕ НАЗИРЕ „УНУТРАШЊА РЕВОЛУЦИЈА“

• „Унутрашња револуција“ је, како није тешко погодити, еуфемизам за „грађански рат“.
• Земља која је организовала и предводила на десетине обојених револуција широм света сада би могла на сопственој кожи да осети истинитост пословице „Не копај другоме јаму“.

АУТОР: Владимир Прохватилов

У САД се шире протести против рација Службе за имиграцију и царину (Immigration and Customs Enforcement – ICE), током којих је у Минеаполису недавно убијена 37-годишња жена.

Као одговор на смртоносну пуцњаву коју су извели службеници имиграционе службе у Минеаполису, широм земље су 10. и 11. јануара одржане протестне акције под слоганом „ICE Out For Good“ („ICE напоље заувек“), како је пренео портал Axios.

„Данас је 37-годишња Рене Никол Гуд смртно рањена од стране агента имиграционе службе ICE у Минеаполису, док је пролазила поред службеника имиграционе службе. Администрација Трампа изјавила је да је пуцњава била чин самоодбране, јер се она удаљавала, али је градоначелник Минеаполиса Џејкоб Фреј одбацио ту тврдњу… У четвртак су у Портланду припадници граничне службе отворили ватру на људе“, пише Axios.

Сара Паркер, извршна директорка покрета Voices of Florida, изјавила је за овај медиј: „У чашу може да се сипа само одређена количина воде пре него што почне да се прелива. Чини ми се да се сада већ прелива. У року од недељу дана – Венецуела, Минесота, Портланд – свему постоји граница. И мислим да ће људи то врло јасно показати у наредним недељама.“

Градоначелник Минеаполиса Фреј поручио је ICE-у да „се губе до ђавола“ из његовог града.

Према процени Полицијске управе Минеаполиса, коју је објавио лист The Epoch Times, 10. јануара је на улице Минеаполиса изашло на десетине хиљада људи у знак протеста против убиства Рене Никол Гуд од стране службеника Службе за имиграцију и царину (ICE).

Код импровизованог меморијала у знак сећања на Гуд, постављеног недалеко од места пуцњаве у Портланд авенији, истакнут је плакат са позивом на „општенационалне штрајкове ради свргавања администрације“. Неки од ожалошћених су палили свеће. Други, одевени у покривала за главу у ацтечком стилу, изводили су ритуал уз плес и бубњеве.

Током протеста учесници су скандирали да су Полицијска управа Минеаполиса (MPD), Кју-клукс-клан (KKK) и Служба за имиграцију и царину (ICE) исто: „MPD, KKK, ICE – све је то исто“.

Један од демонстраната држао је транспарент са натписом: „Нећемо стати док главе не почну да падају, као 1793. године“, алудирајући на период терора током Француске револуције.

Недалеко од аутопута могао се видети активиста, удаљен од главних дешавања, са плакатом на ком је писало: „Воли странца као самога себе“.

Према анкети спроведеној истог дана када је федерални официр убио 37-годишњу жену у Минеаполису, Американци сада не одобравају рад ICE-а и подржавају протесте против ове агенције.

Истраживање агенције YouGov, спроведено 7. јануара међу више од 2.600 одраслих становника САД, показало је да се Американцима не допада начин на који ICE функционише. Око 52% испитаника је у већој или мањој мери не одобравало рад ICE-а, у поређењу са 39% који су га у већој или мањој мери одобравали.

44% одраслих је подржало недавне протесте против деловања ICE-а. Анкета YouGov-а је такође показала да скоро 6 од 10 Американаца (58%) сматра да се у америчким градовима води рат или сукоб. Старији Американци најчешће доживљавају сукоб као неизбежан догађај: 74% особа старијих од 65 година види да „може доћи до сукоба или рата“.

Популарности Трампа није допринео ни његов венецуелански блицкриг. Либерални демонстранти сада користе и критику имиграционих рација и антивољну, антивоjну агенду. А недавни састанак Трампа са челницима нафтних корпорација САД открио је сасвим очекивану слику – нико не жели да улаже у Венецуелу.

Према последњим анкетама, предност демократа над републиканцима на међуизборима за Конгрес достигла је 6 поена. То им је више него довољно да освоје већину у Доњем дому и покрену поступак импичмента против Трампа.

Рејтинг републиканаца додатно урушава слабећа економија.

Укупни дугови Американаца по кредитним картицама достигли су рекордних 1,2 билиона долара. Годишње се на отплату камата троши око 160 милијарди долара. Просечан дуг Американаца по кредитним картицама износи од 7 до 9 хиљада долара.

Доналд Трамп, подсећајући се својих предизборних обећања, одлучио је да на годину дана уведе ограничење од 10% на каматне стопе по кредитним картицама. Тај корак је одмах изазвао отпор „ајкула“ са Волстрита.

„Несумњиво, снажна опозиција долазиће са Волстрита, као и од компанија које издају кредитне картице, а које су дале значајне донације његовој предизборној кампањи 2024. године и подржале Трампов програм за други мандат. Банке тврде да ће такав план највише нашкодити сиромашнијим слојевима становништва у време економских тешкоћа, јер ће смањити или у потпуности укинути кредитне линије, приморавајући их да се окрећу скупим алтернативама, попут микрокредита или залагаоница“, пише Associated Press.

„Више нећемо дозволити да амерички грађани буду преварени од стране компанија које издају кредитне картице и наплаћују камате од 20 до 30%“, написао је Трамп на својој платформи Truth Social, али, по мишљењу финансијских стручњака, то ће се на крају свести на то да ће банке невољно издавати кредитне картице.

Тржиште некретнина је за годину дана пало за 7%, стопа незапослености расте, а инфлаторни проблеми су далеко од решења.

Број корпоративних банкрота у 2025. години достигао је највиши ниво у последњих 15 година. А влада САД мора да троши рекордних 1,2 билиона долара на сервисирање државног дуга.

Животни стандард у САД неумитно пада.

„За милионе Американаца очување финансијске стабилности сада значи потребу за тешким компромисима. Како цене основних животних намирница настављају да расту брже од плата, нови подаци показују да радници смањују трошкове где год могу – често на штету штедње, укупне финансијске сигурности, па чак и најосновнијих потреба.

То је слика која се појавила у националној анкети 1.011 запослених Американаца, коју је 2026. године спровела организација Resume Now. Истраживање је показало да се само 17% Американаца осећа довољно финансијски сигурно да може да покрије основне трошкове и истовремено штеди. Скоро две трећине испитаника навело је свакодневне трошкове као своје највеће финансијско оптерећење. Штавише, 92% анкетираних изјавило је да је смањило потрошњу, укључујући и ствари о којима се раније није ни размишљало да се ускраћују“, жали се Newsweek.

Само мали део радника тврди да њихове зараде прате раст цена. Свега 12% је навело да њихова плата одговара нивоу инфлације.

Анкета је такође показала да је 49% испитаника користило своју уштеђевину током 2025. године, док се 24% задуживало, што је у извештају описано као „јасни знаци широко распрострањене финансијске кризе“.

Напоменимо да су о трошковима живота питани само „запослени Американци“. Данас у Америци 100 милиона људи нема посао. Њима би постављање таквих питања било веома ризично.

На позадини слабеће економије, масовни протести против имиграционих претеривања Трамповог тима могу постати фитиљ који ће запалити америчко друштво.

„Левица жели да у наредним месецима на улице изведе милионе активиста и, као и прошлог пута, нада се да ће варница бити инцидент у Минесоти. У међувремену, ICE је покренуо стратегију ‘регрутовања у ратно време’ и планира да се супротстави свим протестима. Обе стране се мрзе и већ смо видели бројне случајеве насиља. Ово је права трагедија, јер нико од нас не жели да Американци ратују једни против других. Нажалост, уверен сам да ће се грађански немири, којима сада сведочимо, знатно појачати до 2026. године“, примећује популарни амерички економски блогер Мајкл Снајдер, истичући да се „обе стране припремају за ‘рат’, јер у Сједињеним Државама почиње унутрашња револуција“ (internal revolution).

„Унутрашња револуција“ је, како није тешко погодити, еуфемизам за „грађански рат“.

Земља која је организовала и предводила на десетине обојених револуција широм света сада би могла на сопственој кожи да осети истинитост пословице „Не копај другоме јаму“.

И под „Златном куполом“ од такве невоље нећеш се сакрити.

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/01/18/v-ssha-gryadyot-vnutrennyaya-revolyuciya.html