Од 2023. године у свету када је у питању привреда не можемо да очекујемо ништа добро, мада би неко можда и помислио да се због успоравања инфлације на Западу иде у бољем правцу.
АУТОР: Мира Канкараш Тркља
Много је других параметара који ни најмање не остављају простор за оптимизам, каже за Спутњик економиста Мирослав Јовановић, професор Института за глобалне студије Универзитета у Женеви.
Када смо га пред крај 2021. године питали за очекивања од 2022. рекао нам је да ће бити велики успех ако не буде гора од претходне године. Тада нико није могао ни да наслути да ће годину за нама обележити руска војна операција у Украјини која је у највећој мери утицала на глобални ток ствари у сваком смислу, а засад понајвише у економском.
Ништа добро у 2023.
Наш саговорник подсећа да су и међународне финансијске институције све мање биле оптимистичне у прогнозама како се претходна година ближила крају. На крају су проценили да ће светска привреда у 2023. години успорити. Њен раст ће бити испод два одсто процена је и Сити групе, Голдман Сакса, Барклиза, Џ.П. Моргана.
Колико год да се некоме чинило да је успоравањем инфлације постигнут циљ до кога се дошло строгим мерама монетарне политике које су новац учиниле видно скупљим, то ће тек донети нову муку.
Учестало подизање референтних каматних стопа прво од стране америчког Феда, а од средине године и Европске централне банке донело је веће каматне стопе на кредите због чега ће 2023. годину обележити слабије инвестирање у производњу.
Светска банка предвиђа глобалну привреду на прагу рецесије, а посебно нагло успоравање великих економија. По њеној, али и процени Међународног монетарног фона (ММФ) најгоре ће ипак бити у Европи, тачније у чланицама еврозоне. Чак и Немачку, најјачу привреду ЕУ, чека рецесија, односно пад економске активности у два узастопна квартала у односу на исти период у претходној години.
Најгоре ће ипак бити у Европи, где и Немачку, најјачу привреду ЕУ, чека рецесија.
Самоповређивање ЕУ
„Не можемо да очекујемо ништа добро. Самоповређивању Европске уније нема краја. Секу грану на којој седе и живе. Не виде колико су насели на амерички притисак и не виде колико ће то да их кошта, јер Американци могу да уведу антируске санкције пошто немају такве привредне односе са Русијом као што има Европа“, објашњава наш саговорник.
Не само да је по среди неизвесност и несигурност по питању добављања енергената већ, како истиче, и њихова цена која је јако високa. Она трошкове производње чини битно већим негде и до неисплативости.
Није, каже он, питање да ли ће бити лоших вести, већ колико ће их бити, поготово за економију у Европи која ће према прогнозама имати пад привреде од 0,2 одсто.
Нису много светлија ни предвиђања за америчку привреду коју такође чека рецесија да би на крају забележила мршав привредни раст од 0,5 одсто. За све је крива и даље висока инфлација, скупљи новац, мања улагања у привреду, успорена потрошња и даље покидани ланци снабдевања. Предвиђања су да ће у Америци тржиште рада створити мање од 100.000 радних места месечно у односу на 200.000 колико је месечно стварано у 2022.
Инфлација успорава, али…
Инфлација је после јунских рекорних 9,1 одсто почела да успорава и стигла до 7,1 проценат, али је, по оцени бившег министра финансија Ларија Самерса, пред америчком економијом дуг пут пре него што она буде зауздана. Цене ће остати високе и за „ефекат лавине,“ сматра он, постоје сви ризици.
Јовановић указује да ће годину пред нама карактерисати и затезање на релацији Америка – ЕУ, јер ће Американци бринути своју бригу и субвенционисањем зелене привреде, а пре свега електричних аутомобила, евроспку економију учинити неконкурентном. Уосталом, како каже, Американци имају своју штампарију долара, а европска је заједничка и њихове субвенције никада неће бити јаке као америчке.
Неће чудити ни ако неки од европских произвођача преселе своју производњу у САД због субвенција и нижих трошкова енергије, истиче овај економиста.
Не обраћају пажњу на Азију
„Што се тиче Европе ту позитивног помака нема. Напротив. Повећање каматних стопа није последица само повећања цене енергената уназад годину дана. Претходних десет година је дошло до такозваног квантитативног попуштања, односно упумпавања новца у економију. Он је нарастао толико да доприноси инфлацији“, истиче Јовановић.
Он при том додаје да нико не обраћа пажњу на ситуацију у Азији, подсећајући да је само око 40 земаља света увело санкције Русији, а око 90 одсто становништва то није учинило. Индија и Кина пре свих, по његовом мишљењу, могу да искористе могућност нижих цена руских енергената. Ту, како сматра, постоје основе за убрзавање њиховог раста.
Такве су и процене Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) која предвиђа да ће главна тржишта у развоју у Азији у 2023. чинити близу три четвртине раста глобалног БДП-а.
Привредни раст од пет одсто, што јесте испод тренда у Кини, али далеко више од других најјачих привреда, биће ослоњен на то да ће њена привреда поново отворити након закључавања због пандемије ковида.
„Све долази на наплату, или на мосту, или на ћуприји. Све ће бити плаћено кроз повећане цене или повећане порезе или сниженим социјалним давањима, смањеном могућности куповине кућа или станова. Све дође на наплату па и помоћ Украјини која је једним делом била поклон, а другим кредит. И то ће се враћати јако дуго“, истиче наш саговорник.
А на питање шта ће бити највећи економски проблем у 2023. Години, он каже – то ко ће моћи да издржи дуже у тренутним тешким околностима.
„И то је питање између Запада и Русије. Да ли ће Русија моћи дуже да издржи под санкцијама уведеним од од 40-етак земаља на овом свету од укупно око 200 колико их постоји. Или ће Запад морати да попусти због повишене цене горива, грејања, производње, односно енергије, повећања незапослености, тако да се проблем налази у питању ко ће моћи дуже да издржи“, каже за Спутњик професор Института за глобалне студије Универзитета у Женеви.
ИЗВОР: https://sputnikportal.rs/20230101/u-eu-nista-dobro-sta-nas-ceka-u-2023-1148836362.html