- Такође је уочљива све већа политичко-дипломатска сарадња Азербејџана са Великом Британијом, која традиционално гледа на „етнички“ мотивисане савезе на постсовјетском простору као на инструменте антируске политике.
- На тој позадини, иницијатива председника Узбекистана Шавката Мирзијоева за организовање састанка шефова дипломатија и безбедносних служби у Самарканду ради усклађивања приступа регионалној и глобалној безбедности делује прилично умерено.
- Слично се може рећи и за предлог председника Казахстана Токајева да се у оквиру ОТД оснује Савет за сајбер безбедност, који би „обезбедио координацију деловања и мобилизацију напора наших држава“.
- Према његовим речима, Савет ће допринети развоју дигиталне безбедности и јачању сарадње у тој области.
АУТОР: Јуриј Кузњецов
Дана 6. и 7. октобра, у планинском одмаралишту Габала на северу Азербејџана, под председништвом председника Илхама Алијева, који је преузео „штафету“ од Киргистана, одржан је 12. Самит шефова држава Организације турских држава (ОТД).
Поред председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, на скупу који је имао званичну тему „Регионални мир и безбедност“ учествовали су председник Узбекистана Шавкат Мирзијојев, председник Киргистана Садыр Жапаров, председник Казахстана Касим-Жомарт Токајев, национални лидер Туркменистана Гурбангули Бердимухамедов, премијер Мађарске Виктор Орбан, председник Турске Републике Северни Кипар Ерсин Татар, као и генерални секретар ОТД Кубаничбек Омуралијев.
У Габалу су такође допутовали председник и чланови Савета стараца ОТД, као и челници турских организација сарадње, укључујући ТУРКПА, ТУРКСОЈ, Турску академију, Фонд турске културе и наслеђа, Турски инвестициони фонд и Унију турских привредних комора.
Уочи самита, одржан је састанак Савета министара спољних послова ОТД, на коме су коначно усаглашени документи за потписивање од стране шефова држава, а такође су разматрана кључна питања дневног реда. У Бакуу је, под покровитељством Центра за анализу међународних односа (ЦАМО, AIR Center), одржан скуп представника водећих истраживачких центара земаља ОТД, који су детаљно расправљали о различитим аспектима рада организације у региону и перспективама њеног ширења.
Председник Ердоган је изразио уверење да „можемо јединственим ставом да се супротставимо свему – од тероризма и илегалне имиграције до сајбер претњи и климатских промена, и да ојачамо нашу безбедност под заједничким окриљем“. По његовим речима, први састанак организација одбрамбене индустрије туркофонских земаља, одржан у јулу, представља важан корак у том правцу.
У том контексту, посебно се истиче безбедносно-оријентисани фокус предстојећег самита ОТД 2025. године – на „обезбеђењу безбедности“ и „снази“. Посебно је запажен предлог Илхама Алијева о одржавању заједничких војних вежби земаља ОТД у Азербејџану 2026. године, „имајући у виду широк спектар сарадње наших земаља у војном, одбрамбеном и безбедносном сектору“. Та сарадња већ неколико година добија конкретне облике кроз различите војне обуке и јачање војно-техничке сарадње Азербејџана и земаља Централне Азије са Турском.
Управо пре годину дана, на првом састанку руководилаца картографских институција ОТД у Анкари, договорено је стварање „јединствене мапе турског света“ и формирање радне групе састављене од представника цивилних и војних картографских установа.
Такође је уочљива све већа политичко-дипломатска сарадња Азербејџана са Великом Британијом, која традиционално гледа на „етнички“ мотивисане савезе на постсовјетском простору као на инструменте антируске политике.
На тој позадини, иницијатива председника Узбекистана Шавката Мирзијоева за организовање састанка шефова дипломатија и безбедносних служби у Самарканду ради усклађивања приступа регионалној и глобалној безбедности делује прилично умерено. Слично се може рећи и за предлог председника Казахстана Токајева да се у оквиру ОТД оснује Савет за сајбер безбедност, који би „обезбедио координацију деловања и мобилизацију напора наших држава“. Према његовим речима, Савет ће допринети развоју дигиталне безбедности и јачању сарадње у тој области.
У целини, треба признати конструктиван приступ Астане и Ташкента, који су првенствено стављали акценат на креативни развој економије, транспорта, логистике и енергетике. Посебно је Мирзијојев предложио стварање Сталног савета турских држава за економско партнерство са седиштем у Ташкенту. У међувремену, његов колега Токајев предложио је усвајање Програма индустријске сарадње, у којем ће бити дефинисани конкретни приоритетни пројекти.
Осим тога, Токајев и Мирзијојев су подсетили да ОТД већ има предложене конкретне механизме за реализацију великих трговинско-економских пројеката. Један од њих је Турски инвестициони фонд. Токајев је посебно позвао да се максимално искористе могућности овог финансијског инструмента. Ове године у Туркестану ће се одржати састанак министара економије и трговине земаља ОТД, у оквиру којег се очекује формирање листе приоритетних пројеката за финансирање из Фонда.
У међувремену, турски председник Ердоган, као и његов колега Алијев, делује много ратоборније. На својим друштвеним мрежама је овако формулисао праве приоритете ОТД, на турском:
„Морамо бити у стању да остваримо визију која ће показати наш глас и снагу, кроз сарадњу са другим релевантним међународним организацијама и савезима. У том контексту искрено верујем да ће формат ‘ОТД плус’, који смо данас усагласили, удахнути нови живот нашој сарадњи са трећим странама.“
На тај начин Ердоган је упутио на једну од три кључне одлуке донете на самиту – одлуку о успостављању формата „ОТД плус“ ради сарадње са државама које не припадају самој организацији.
Може се претпоставити да би се сада хипотетички „турском“ формату могли прикључити Пакистан и Иран, као чланице Организације за економску сарадњу (ОЕС), посебно имајући у виду да ОЕС има статус посматрача у ОТД. У кулоарима се не искључује ни могућност да се ОТД придружи Грузија, која представља важну комуникациону карику такозваног Средишњег коридора. Поред тога, можда ће веће интересовање за ближу сарадњу с ОТД показати и арапске државе Залива, нарочито Уједињени Арапски Емирати, чији је лидер недавно боравио неколико дана у Бакуу и у Карабаху. У сваком случају, такве наде су изнели неки учесници форума у Габали…
Истовремено, није тешко приметити да идеја укључивања не-турских држава у формат „ОТД плус“ на неки начин стоји у контрасту с покушајима Анкаре и Бакуа да од ОТД направе или претворе у нешто слично НАТО-у (или чак нешто напредније) на Блиском истоку, Кавказу и у Централној Азији. Према мишљењу појединих експерата, од самита до самита приметно је постепено јачање сарадње земаља-чланица овог блока (укључујући и неке чланице ОДКБ), што значи да ОТД више није само „замена за Турски савет“.
Са становишта руске спољне политике, то не значи нужно да је потребно пажљиво пратити брзо мењајућу динамику и интензивирати активности у оквиру евроазијских интеграционих пројеката.
Међу осталим кључним документима потписаним на форуму, издваја се Габалинска декларација, као и одлука о јачању и развоју ТУРКСОЈ-а („УНЕСКО турског света“). Наравно, овај „турски УНЕСКО“ је одавно постао инструмент меке моћи и наметања турске културне агенде осталим туркофонским земљама. Формално равноправност у ТУРКСОЈ-у постоји, али у пракси је нема – није случајно што се седиште организације и даље налази у Анкари.
Наредни редовни самит ОТД требало би да се одржи у Турској у јесен 2026. године, док се неформални самит планира у истој години у Казахстану. Не треба сумњати да ће Ак-Орда (казахстанска власт) имати довољно мудрости да не дозволи да тај догађај постане инструмент за спровођење амбиција Бакуа и Анкаре, као што је то било приметно у Габали.