Последњих година МИТ (Турска обавештајна служба) је постала важан фактор у унутрашњој и спољној политици Турске

  • Према мишљењу стручњака, МИТ се последњих година претворио у једну од најефикаснијих и најмоћнијих обавештајних служби на свету, која је заиста способна да парира признатим „дивовима“ у овој области, али и у важан домаћи политички фактор у Турској

АУТОР: Дмитриј Минин

Турска обавештајна служба (МИТ), обавља, такође,  контраобавештајне функције, недавно је уложила значајне напоре да неутралише у земљи агенте израелске обавештајне службе Мосад и контраобавештајне службе ШАБАК, као и сличне ћелије које је ЦИА створила како у самој Турској, али и у њој суседним земљама. Истовремено, од стране Израела, такве акције наилазе само на „реакцију ћутања“, јер, након што је изјавио да ће гонити „палестинске терористе“ у свим земљама света, мора бити спреман на чињеницу да тај свет неће хтети да трпи ово. Али САД не крију да Турци прогон својих агената на Блиском истоку сматрају „непријатељским понашањем“. Уосталом, цела Европа је после открића Е. Сноудена и Џ. Асанжа прогутала чињеницу да Американци прислушкују комуникационе канале њених политичара и шпијунирају своје најближе савезнике. Зашто би Турска била изузета? Очигледно зато што је и поред свих обавеза унутар НАТО-а задржала већи суверенитет од Европљана који се хвале својим значајем. Управо то јој омогућава да гради посебне односе са многим земљама света, укључујући и Русију.

На самом крају прошле године, посебно у Анкари, објављено је да су приведена 34 припадника израелске шпијунске мреже, углавном Сиријаца и Палестинаца које је Мосад регрутовао и који се налазе у Турској. На основу претходног поступка, њих 15 већ је у притвору и чекају суђење. Њих 26 оптужено је за учешће у „политичкој или војној шпијунажи“ за израелске обавештајне службе. За још 12 особа се још трага.

Полиција прати притворенике на „лекарски преглед” – демонстрација „хуманизма”

Агенција Анадолија (АА) је цитирала документ тужилаштва у којем се наводи да су главна мета операције Мосад – ШАБАК били „палестински грађани и њихове породице… као део текућег израелско-палестинског сукоба“. На пример, један од осумњичених је прикупљао информације о палестинским рањеницима који су недавно пребачени у Турску на медицинску негу. Регрути су углавном били намамљени путем онлајн огласа за посао.

Осумњичени су приведени током рација на 57 адреса у Истанбулу и седам из провинција. Само дан раније, шеф израелске безбедносне агенције Шин Бет Ронен Бар рекао је да је његова организација спремна да нападне Хамас било где, укључујући Либан, Турску и Катар. Тиме је показао да у садашњим условима ШАБАК и Мосад, који обично делују одвојено, намеравају да делују заједно. Истовремено, турски председник Реџеп Тајип Ердоган упозорио је Израел на „озбиљне последице“ извршења претње нападом на представнике Хамаса на турском тлу. А онда је уследио превентивни удар.

Директор ШАБАК Ронен Бар

Истрага је у телефонима једног од осумњичених, иначе сиријског држављанина, пронашла фотографије врата неколико кућа у којима су живели палестински држављани у Турској. Фотографије су повезане са апликацијом за мапирање и достављене оперативцима Мосада. Други осумњичени, либанско-турски држављанин, радио је за невладину организацију са седиштем у Турској која је обезбедила платформу за палестинску кампању ширења свести о израелској агресији у Гази у свету. Све акције пријавио је Израелцима. Осумњичени турски грађанин радио је и за фондацију која је давала стипендије палестинским студентима у Турској, а све информације о томе је пренео израелским обавештајним службама.

Истражитељи су такође открили преписку WhatsApp -а између осумњичене жене и оперативаца Мосада, укључујући видео снимке места од којих је замољена да сними, у том смислу и истанбулску Сулејманију, историјску џамију на тргу Султанахмет, у близини Аја Софије. Тј, на таквом месту могао бити извршен терористички напад.

Према мишљењу стручњака, МИТ се последњих година претворио у једну од најефикаснијих и најмоћнијих обавештајних служби на свету, која је заиста способна да парира признатим „дивовима“ у овој области, али и у важан домаћи политички фактор у Турској.  То је у великој мери последица чињенице да комбинује и спољашње и унутрашње функције (нешто као КГБ совјетског времена), али и трансформације које се у њему врше. Новоизграђени комплекс централе МИТ-а, „Цитадел“, у којем се налазе главна одељења, од прекоморских специјалних операција до сајбер обавештајних служби, можда је чак и већег обима од добро познате зграде ЦИА-е у Ленглију. Електронски системи „Цитаделе“ су интегрисани у одговарајуће системе Генералштаба Оружаних снага Турске.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган на церемонији отварања „Цитаделе“

Отварајући овај комплекс, Р. Ердоган је рекао: „Немогуће је да сложени механизам који се зове држава функционише и опстане без обавештајне подршке. У нашој историји, обавештајној служби се увек поклањала велика пажња. На пример, Османско царство, чији смо ми наследник, створило је моћан обавештајни систем, од самог свог оснивања.“

Ново седиште турске обавештајне службе „Цитадела“ у Етимесгуту

Захтев за стварање овако импресивне структуре био је предодређен неоосманским великодржавним амбицијама Р. Ердогана, а оживео га је дугогодишњи шеф МИТ-а, општепризнати професионалац Хакан Фидан, који  сада обавља функцију министра спољних послова. На свом новом месту, он је смањио дугогодишњу корпоративну конкуренцију између МИТ-а и Форин офиса, постигавши блиску сарадњу и координацију између њих. Управо у њему многи виде највероватнијег наследника актуелног турског председника.

Бивши шеф МИТ-а и турски министар спољних послова Хакан Фидан за говорницом УН

Почетна идеја ове организације била је да покрије цео турски свет, укључујући и оквире међународне „Организације за заједнички развој турске културе и уметности“ (ТУРКСОЈ). Међутим, строги контраобавештајни режим у „братским земљама“ Централне Азије, с једне стране, и појачане турбуленције у непосредном суседству, с друге, приморали су Турке да поново помере тежиште својих обавештајних активности на Блиски исток. Резултати су очигледни. МИТ не само да ефикасно торпедује операције искусног Мосада, већ се нимало не устручава да удари агенте ЦИА у региону ако верује да представљају претњу Турској.

Прослава осујећеног покушаја државног удара ФЕТО-а 21. јула 2016. године

Конкретно, Турци, не без разлога, све подземне чланове Гуленове организације (ФЕТО) сматрају учесницима шпијунске мреже коју надгледају Американци. Заиста, тешко је замислити да би ФЕТО, који је себи поставио циљ да насилно збаци садашњи турски режим и који је од њега званично проглашен терористичким, могао слободно да делује у Сједињеним Државама, без покровитељства америчке обавештајне службе. Везе између ФЕТО-а, чије се седиште налази негде у Пенсилванији, и ЦИА-е су добро познате Анкари, на шта она стално указује у својим дипломатским контактима са Вашингтоном. Успостављена је и веза између чланова ФЕТО-а и Мосада.

Укупан број идентификованих агената ФЕТО, према владиним подацима, био је око 3.000, укључујући 445 припадника турске националне полиције. Многи од њих су такође ухапшени или смењени са својих положаја. Непрестан је и лов на оне који су остали неоткривени. На пример, хапшење крајем 2023. било је веома спектакуларно, њих 11 покушало је да побегне из Турске у Грчку на јахти која је вијорила заставу САД, очигледно у очекивању да се неће усудити да зауставе амерички брод. Храброст.

Бозбурун, где је задржана јахта на којој су били амерички агенти

Турске обавештајне службе директно уништавају неке агенте ЦИА из редова сиријских и ирачких Курда. Само у 2022. години забележена су 23 таква случаја. Једна од последњих била је ликвидација извесног Ширвана Хасана, који је међу Американцима имао псеудонимум Рони Вит. Ови други прилично лако подносе такве губитке – „зашто би нам било жао њих, домородаца“, и неће одустати од подршке курдским ентитетима који толико муче Турке.

Ширван Хасан под кодним именом Рони Вит

Наравно, у Сједињеним Државама се чују гласови да Турску треба „обуздати“. Тако је бивши амерички амбасадор у Турској, а сада саветник Центра за стратешке процене, заједно са Синаном Сидијем, ванредним професором студија националне безбедности на Универзитету маринаца САД, написао чланак у Foreign Policy у којем су навели да једини начин да се заштите регионални интереси САД и заустави Ердоганова „превртљива и манипулативна политика” јесте заузимање тврђег става према Анкари. Ипак је државни секретар Блинкен ових дана дошао код председника Турске прилично оборене главе и није поставио никакве ултиматуме. Само, сукоб са Турском није довољан да Вашингтон потпуно изгуби све своје позиције на Блиском истоку.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2024/01/09/tureckaya-razvedka-brosaet-vyzov-mossadu-shabak-i-cru.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *