- У фебруару 2026. године Партија домовине затражила је од окружне управе у Фатиху да покрене проверу поступака Вартоломеја.
- Према наводима странке, он се представља као духовни поглавар свих православних хришћана и развија делатност изван својих овлашћења као поглавара грчке православне заједнице у Турској.
Појачана међународна активност цариградског патријарха Вартоломеја, његова улога у украјинском црквеном сукобу и континуирана употреба титуле „васељенски патријарх“ поново су изазвали реакције у Турској. У том контексту турски медији подсетили су на одлуку Врховног касационог суда од 13. јуна 2007. године, према којој претензија Фанарске патријаршије на „васељенски“ статус нема правни основ у земљи.
„Џумхуријет“ представља положај Патријаршије као споран на два фронта – са Москвом због Украјине и са Анкаром због „васељенске“ титуле, међународне активности Вартоломеја и будућности Богословске школе на острву Халки.
Посебну пажњу у Турској изазива учешће Вартоломеја на међународним скуповима у својству „васељенског патријарха“, одвојено од званичних представника турске државе.
Током 2024. године Вартоломеј је учествовао на међународном скупу о Украјини у Швајцарској. Његово име и потпис првобитно су били стављени испод завршног документа, али су накнадно уклоњени након приговора турске стране.
У јануару 2025. године патријарх је под истом титулом говорио пред Парламентарном скупштином Савета Европе у Стразбуру, што је поново изазвало критике у Турској.
Тема је добила додатни одјек након посете папе Лава XIV Турској у новембру 2025. године и његових заједничких наступа са Вартоломејем поводом 1700. годишњице Првог васељенског сабора у Никеји.
У заједничким документима и јавним наступима коришћена је одредница „васељенски патријарх“, коју су турске политичке и друштвене организације оспориле као неспојиву са статусом који Анкара признаје Фанарској патријаршији.
У фебруару 2026. године Партија домовине затражила је од окружне управе у Фатиху да покрене проверу поступака Вартоломеја. Према наводима странке, он се представља као духовни поглавар свих православних хришћана и развија делатност изван својих овлашћења као поглавара грчке православне заједнице у Турској.
Управо у том контексту турски медији поново подсећају на одлуку Четвртог кривичног одељења Врховног касационог суда у предмету бр. 2005/10694, донету 13. јуна 2007. године.
Поступак је започео након жалбе бугарског свештеника Константина Костова и Божидара Чипова против Вартоломеја и 12 чланова његовог синода.
Отац Константин Костов служио је у бугарској цркви „Свети Стефан“ у Истанбулу, познатој као Гвоздена црква. Сукоб са Вартоломејем заоштрио се због одбијања бугарског свештеника да током богослужења помиње име цариградског патријарха.
Фанарска патријаршија донела је одлуку да Костову одузме свештеничка овлашћења, иако је он служио на основу уговора о раду са Бугарском црквеном фондацијом.
Одлука је послата Бугарској црквеној фондацији и православним црквама у различитим државама. Након притиска који је уследио, руководство фондације раскинуло је уговор о раду са свештеником.
Против Вартоломеја и осталих свештених лица покренут је кривични поступак под оптужбом да су ометали остваривање верске слободе бугарског свештеника.
Првостепени суд у Фатиху ослободио је оптужене. Након жалбе Константина Костова, Божидара Чипова и тужилаштва, предмет је стигао до Врховног касационог суда.
Четврто кривично одељење потврдило је ослобађајуће пресуде. Суд је закључио да поступци свештених лица не испуњавају обележја кривичног дела против верске слободе, пошто је Костов наставио да служи више од годину дана након одлуке Патријаршије.
Није утврђено да су његова богослужења била прекинута силом, претњом или другим противправним поступком, што захтева турско кривично законодавство.
Међутим, у образложењу суд је мешање Фанарске патријаршије у послове Бугарске цркве оценио као противправно.
Судије су навеле да Патријаршија нема верску нити правну власт над бугарском православном заједницом у Истанбулу и да не може одузимати свештеничка овлашћења њеном свештенику.
Врховни касациони суд детаљно је разматрао и правни статус Фанарске патријаршије у Турској.
Суд се позвао на Лозански уговор и на записнике са преговора из 1923. године. Према образложењу, Патријаршији је било дозвољено да остане у Истанбулу искључиво као верска институција грчке православне мањине.
Она је лишена политичких и административних овлашћења и може да задовољава верске потребе православних турских држављана грчког порекла.
Судије наглашавају да у коначном тексту Лозанског уговора Патријаршија није наведена поименично и да јој није додељен међународни или наднационални статус.
Према ставу суда, оснивањем Републике Турске Патријаршија је изгубила привилегије које је поседовала у време Османског царства и остала је верска институција у потпуности подређена турском праву.
„Не може се прихватити да суверена држава према мањинама примењује правни режим различит од оног који важи за остале њене грађане и да им додељује привилегије какве не признаје чак ни већини“, наводи се у образложењу.
Суд је оценио да би такав посебан статус био у супротности са принципом равноправности утврђеним турским уставом.
„Тврдња да је Патријаршија васељенска нема правни основ“, гласи главни закључак одлуке.
Као додатни аргумент, судије су навеле да кандидати за патријарха и учесници у његовом избору морају бити турски држављани и служити на територији Турске.
Према оцени суда, и то показује да Патријаршија не поседује правно признат „васељенски“ статус.
Одлука из 2007. године не садржи посебну изричиту забрану Вартоломеју да изговара или исписује титулу „васељенски патријарх“.
Она, међутим, одбацује правни основ те титуле у Турској и одређује Фанарску патријаршију као верску институцију локалне грчке мањине.
Име Константина Костова поново се појавило у турским медијима и након његове смрти у априлу 2026. године. Том приликом поново је поменута његова судска борба против претензија Фанарске патријаршије и одлука Врховног касационог суда.
Тако се судски акт од пре 19 година поново користи као главни правни аргумент против међународне активности Вартоломеја под титулом „васељенски патријарх“.
Повод није нова судска одлука, већ обновљене тензије око улоге Патријаршије, њених односа са Сједињеним Америчким Државама и Украјином, употребе „васељенске“ титуле и настојања да се обнови Богословска школа на острву Халки.