- Ибрахим Карагјул долази до низа екстремних сценарија, говорећи чак и о промени мапе Егејског мора, губитку грчких острва, „мапи Западне Тракије“, „колапсу“ Грчке и новој војној интервенцији Турске на Кипру.
-
„Грчка ће морати да плати цену“ зато што делује као „израелски батинаш“, истовремено предвиђајући опадање грчког угледа.
Ибрахим Карагјул опасно подиже тон, предвиђајући промену мапе Егејског мора, губитак грчких острва, преокрете у Западној Тракији и нову турску интервенцију на Кипру, у случају свеобухватног сукоба са Израелом.
У тексту изузетно оштрог тона, Ибрахим Карагјул, турски аналитичар и некадашњи саветник Реџепа Тајипа Ердогана, износи низ изузетно тешких предвиђања о могућности свеобухватног сукоба у Источном Средоземљу, стављајући у средиште пажње Грчку, Егејско море, Западну Тракију и Кипар.
Карагјул директно повезује све интензивније супротстављање Турске и Израела са Атином и Никозијом, тврдећи да Грчка и Република Кипар ризикују да се претворе у израелски „фронт“ против Турске.
Полазећи од оваквог размишљања, он долази до низа екстремних сценарија, говорећи чак и о промени мапе Егејског мора, губитку грчких острва, „мапи Западне Тракије“, „колапсу“ Грчке и новој војној интервенцији Турске на Кипру.
„Мапа Егејског мора ће се променити“
Централно питање које Карагјул поставља јесте шта би могло да се догоди ако би Израел, Грчка и Кипар напали Турску.
Његов одговор карактеристичан је за атмосферу коју настоји да створи:
„Поморска мапа Егејског мора би се променила. Била би исцртана мапа Западне Тракије. Грчка би се распала“, наводи он, повезујући притом такав развој догађаја са много широм међународном ескалацијом.
Према његовим речима, Турска би се у том случају први пут укључила у регионални рат великих размера, који би чак могао да представља окидач за Трећи светски рат.
Његову процену прати тврдња да се Турска „припрема за нешто много веће“, док Израел описује тек као „детаљ“ у великом геополитичком сукобу за који сматра да се обликује.
„Острва ће променити власника у року од једне недеље“
Још карактеристичније је његово помињање грчких острва.
Карагјул предвиђа да ће, у случају свеобухватног војног сукоба, „острва у Егејском мору променити власника у року од једне недеље“, додајући да би поморска мапа тог подручја могла да се промени „веома брзо“.
Међутим, он се не ограничава на Егејско море.
Одмах затим у свој сценарио уводи и Западну Тракију, карактеристично наводећи да би се појавила „мапа Западне Тракије“.
На тај начин Карагјул у исту хипотетичку ратну једначину ставља и грчка острва и Тракију, описујући, у суштини, сценарио потпуног преокрета геополитичких односа између Грчке и Турске.
Упозорење Атини
Посебан део његовог иступања непосредно се односи на Грчку и изборе грчке владе.
Карагјул тврди да је „грчка влада отворено предузела сваки корак који захтева стање рата са Турском“ и позива грчко друштво да реагује на такву политику.
Према његовом виђењу, Атина ризикује да буде увучена у велики војни сукоб не због искључиво грчко-турског спора, већ због својих односа са Израелом.
„Не желимо да Грчка сама себе баци у ватру због израелског рата“, тврди он.
Затим износи још теже упозорење, наводећи да, уколико Грчка буде увучена у такав сукоб због „страхова“ и „тајних сарадњи“ својих лидера, „то може довести до губитка Егејског мора“.
„Грчка ће морати да плати цену“
У својој анализи Карагјул користи изузетно оштар језик када говори о улози коју приписује Грчкој.
Он тврди да ће земља бити позвана да „плати цену“ зато што, према његовом опису, делује као „израелски батинаш“, истовремено предвиђајући опадање грчког угледа.
Штавише, он још више проширује географски оквир својих предвиђања, укључујући у једначину и Балкан.
„Док се то буде дешавало, нико не може да предвиди шта ће урадити Скопљани и Албанци“, наводи он, наговештавајући да би велики грчко-турски сукоб, према његовој процени, могао да изазове шире промене на северним границама Грчке.
Тако се сценарио који представља не ограничава на поморски сукоб у Егејском мору, већ се проширује на много шири геополитички лук.
Нова „интервенција“ на Кипру
Подједнако су оштра и његова предвиђања у вези са Кипром.
Карагјул тврди да би, у случају избијања сукоба који описује, могла да започне „нова војна интервенција против грчко-кипарске стране“.
Он, штавише, прави директну везу са 1974. годином, наводећи да се „завршава оно што је 1974. године остало недовршено“.
У истом контексту тврди да би израелски елементи који се налазе у Републици Кипар постали непосредне мете.
Према Карагјулу, уколико би напад на Турску био изведен са територије Републике Кипар, тада би нова турска „интервенција“ постала „неизбежна“.
Грчка и Кипар као „прва линија“
Суштина Карагјулове аргументације налази се у његовом уверењу да Израел не тежи директном сукобу са Турском.
Напротив, сматра да би покушао да друге земље употреби као снаге прве линије.
У том контексту пре свега наводи Грчку и Републику Кипар, процењујући да би Тел Авив могао да их гурне у сукоб, а да сам на крају не преузме цену рата са Турском.
Полазећи од таквог становишта, он предвиђа чак и „апсолутну победу“ Турске у случају сукоба у Егејском мору.
Према његовим речима, такав развој догађаја показао би да Израел не би био спреман да преузме ризик директног војног сукоба са Анкаром како би одбранио Атину.
„Израел нема снаге да директно ратује против Турске“
Карагјул делује уверен да Израел нема могућност да се војно супротстави Турској у директном сукобу.
Због тога сматра да ће настојати да створи регионалне фронтове и да користи треће земље.
Истовремено тврди да Тел Авив покушава да наведе Анкару на „преурањен потез“, посебно преко дешавања у Сирији, али процењује да Турска познаје израелске методе и да може да предвиди његове наредне потезе.
Грчка и Кипар тако добијају централно место у његовој анализи, јер су представљени као две од најважнијих тачака преко којих би могао да се врши притисак на Турску.
Од Егејског мора до „Трећег светског рата“
Најупечатљивији елемент Карагјуловог сценарија јесте обим који му он придаје.
Потенцијални сукоб Турске и Израела у његовој анализи претвара се у ланац догађаја који води од Егејског мора и грчких острва до Западне Тракије, одатле до Кипра и Балкана, и на крају до свеобухватног регионалног рата.
У средишту се налази његово упозорење Атини да би блиска сарадња са Израелом могла да има драматичне последице по Грчку.
Његове формулације су карактеристичне: „Грчка би се распала“, „острва у Егејском мору ће променити власника у року од једне недеље“, „појавиће се мапа Западне Тракије“ и „завршава се оно што је 1974. године остало недовршено“.
Реч је о изузетно агресивном сценарију који истовремено у фокус ставља Егејско море, Тракију и Кипар, представљајући могући грчко-турски сукоб не као изолован инцидент, већ као део много ширег сучељавања Турске и Израела око равнотеже снага у Источном Средоземљу и на Блиском истоку.