ТУРСКА ЖЕЛИ ОСВЕТУ РУСИЈИ И ЦИЉА КРИМ

• Да се не заваравамо, односи између Турске и Русије висе о концу, јер се две земље, буквално, ни у чему не слажу, и само је питање времена када ће се наћи једна наспрам друге — било где и било када.
• План „Плава отаџбина”, турско-либијски меморандум, као и турски планови у Источном Медитерану, све до Суеца, забринули су Москву, која је тренутно заокупљена Украјином.
• Али ускоро ће се све то завршити, а тада ће се Руси озбиљно позабавити Турцима.

Историја ће се поновити због нове, унапређене улоге Турске од стране Трампа, која сигурно није настала случајно.

ЕУ и амерички председник Трамп „гурају” Ердогана и турске оружане снаге ка супротстављању Русији, након планова за Црно море, сада и по питању Крима, што представља османски сан турске политичке елите.

То наводи руски саветник Дмитриј Родионов, члан Геополитичког института у Москви, изазивајући велико изненађење, имајући у виду односе Путина и Ердогана.

Он у руском медију истиче да је „Турска историјски противник Русије, и то остаје. Наравно, Анкара жели да се, у извесној мери, освети за своје историјске поразе. У томе никада неће успети. Али они сами не би желели да директно учествују у томе.

Међутим, под кишобраном НАТО-а, Турци би могли то да учине и да покушају да остваре своје ‘жеље’ на постсовјетском простору, било да је реч о заузимању Крима или о још екстремнијој опцији укључивања, у одређеној мери, турских држава бившег СССР-а у своју сферу утицаја.

Све зависи од облика конфронтације који стране изаберу, јер би директно војно супротстављање НАТО-а и Русије могло бити краткорочно, средњорочно или дугорочно”.

Какви су стварни односи Турске и Русије

Узмимо, на пример, односе Турске и Русије у контексту рата у Сирији, који представљају сложену равнотежу између геополитичког супарништва и изнуђене тактичке сарадње, што руски стручњаци често називају „управљаним супарништвом” или „непријатељским пријатељством”.

Историјски гледано, две стране су у сукобу подржавале супротстављене снаге: Русија је била главни војни савезник режима Башара ел Асада, док је Турска подржавала сиријску опозицију и исламистичке побуњеничке групе.

Након пада Асадовог режима крајем 2024. године и радикалне промене односа снага у региону, интеракција између Москве и Анкаре ушла је у фазу минимизовања ризика и координације повлачења или прераспоређивања преосталих снага.

Иста ситуација постоји и у Либији, где Турска подржава владу у Триполију, док Русија подржава маршала Хафтара.

Проблем за Русе представља турско продирање у земље Кавказа и Чеченију, при чему опасност заиста вреба.

Турска наставља активно да врши притисак за обнову мировних преговора између Москве и Кијева. Недавно, у јуну 2026. године, турски министар спољних послова Хакан Фидан пренео је Москви предлог о прекиду ватре, који је, међутим, руска страна одбила.

Самит НАТО-а у Анкари: Турска је домаћин Самита НАТО-а у јулу 2026. године у Анкари, што истиче њен напор да балансира између својих обавеза према Алијанси и односа са Русијом.

Такође, Турска је упутила оштре протесте Русији, али и Украјини, тражећи избегавање војних дејстава и напада дроновима који би могли да угрозе трговачку пловидбу и њене интересе у Црном мору.

Главне фазе и кризе у односима две земље

Криза због обарања Су-24 2015. године — Турска је оборила руски војни авион на сиријској граници, што је довело до строгих санкција Русије на врхунцу тензија.

Директна интервенција Турске 2016. године — почетак операције „Штит Еуфрата” против ИСИС-а и курдских формација YPG, што је договорено у оквиру спречавања директних сукоба са руским снагама.

Процес из Астане, од 2017. године, представљао је дипломатски формат између Русије, Турске и Ирана за стварање зона деескалације и поделу сфера утицаја.

Ескалација у Идлибу 2020. године представљала је прекретницу услед интензивирања борби, које су довеле до погибије турског војног особља, а завршене су личним договором Путина и Ердогана о прекиду ватре и заједничким патролама на ауто-путу М4.

Да се не заваравамо, односи између Турске и Русије висе о концу, јер се две земље, буквално, ни у чему не слажу, и само је питање времена када ће се наћи једна наспрам друге — било где и било када.

План „Плава отаџбина”, турско-либијски меморандум, као и турски планови у Источном Медитерану, све до Суеца, забринули су Москву, која је тренутно заокупљена Украјином. Али ускоро ће се све то завршити, а тада ће се Руси озбиљно позабавити Турцима.

ИЗВОР: https://www.pentapostagma.gr/kosmos/rosia/7378289_i-toyrkia-thelei-ekdikisi-apo-tin-rosia-kai-stohopoiei-tin-krimaia