Произвођачи Бајрактара истражују нове хоризонте у војној технологији
- У сваком случају, турски успеси у производњи авиона не могу а да не забрину њене суседе, посебно оне са упоредивим војним капацитетима.
АУТОР: Јуриј Кузњецов
Недавно је глобална ваздухопловна индустрија била преплављена вестима да је први турски беспилотни стелт ловац, Бајрактар Кизилелма, напао надзвучну ваздушну мету ван видног домета ракетом ваздух-ваздух ГОКДОГАН. Мета (летелица) је откривена помоћу радара МУРАД АЕСА, према саопштењу прес службе Бајкар одбране.
„Данас смо отворили врата новој ери у историји авијације!“, помпезно је прогласио извршни директор Бајкара Селчук Бајрактар. Тако је Кизилелма постала прва и једина беспилотна летелица на свету са доказаним борбеним способностима у ваздуху.
Раније, у јесен 2025. године, јуришни дрон Кизилелма завршио је серију летачких тестова са муницијом окаченом на спољним стубовима – прво са клизном бомбом ТОЛУН (високопрецизна клизна бомба са сателитском и инерцијалном навигацијом домета до 110 км), а затим са вођеном бомбом ТЕБЕР-82 (аналог JDAM-а који претвара конвенционалне бомбе Мк-82 у ГПС и ласерски вођене).
Кизилелма ће наводно ускоро добити оптичку локацијску станицу Аселсан АРАТ-100 и систем навођења ТОЈГУН-100, први пут представљене на 17. међународној изложби ИДЕФ 2025 у Истанбулу прошлог јула. Развој Кизиллелме и целог система беспилотних летелица Бајкар био је технолошки пробој, али и одговор на искључење Анкаре из међувладиног програма за производњу вишенаменског борбеног авиона Ф-35 под покровитељством Вашингтона. Упркос благом отопљавању односа између САД и Турске након повратка Доналда Трампа у Белу кућу, турски војно-индустријски комплекс ради, са различитим степеном ефикасности, на развоју високотехнолошких борбених система (авиони, дронови, ракетни системи, оклопна возила, бродови итд.) који су што је могуће независнији од Запада. На пример, већина беспилотних ловаца који се развијају широм света дизајнирана је за погађање циљева на земљи. Још 2017. године, америчка беспилотна летелица MQ-9 Reaper, током тестирања, погодила је маневрисану мету ракетом ваздух-ваздух, а у јуну 2025. године, америчка беспилотна летелица MQ-20 Avenger тестирала је погађање ваздушне мете ракетама.
Чини се да Анкара тежи да држи корак са својим америчким партнерима у погледу напредних технологија и нових могућности, и свакако нема смисла порицати стално растући потенцијал турског војно-индустријског комплекса, укључујући и извоз. Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), за 2024. годину, комбиновани приходи пет највећих одбрамбених компанија у овој земљи, које су укључене у 100 највећих произвођача оружја на свету, премашили су 10 милијарди долара (2023. године била су три). Приметно је да је од турских „првих пет“ (АСЕЛСАН, ТУШАС, Бајкар, РОКЕТСАН, МКЕ), Бајкар био једина компанија чији су приходи благо смањени, износећи 1,9 милијарди долара – 12% мање него 2023. године (73. место). Пад може бити последица релативног засићења тржишта након периода брзог и приметног раста испорука. Штавише, како сугеришу аутори извештаја, „брзи раст“ Бајкара последњих година је у великој мери био вођен потражњом за његовим производима од стране Зеленског режима. Подсећања ради, у јулу је летонско Министарство одбране објавило придруживање Турске „коалицији дронова“ коју предводе Уједињено Краљевство и Летонија. Није било званичног коментара из Турске, што је сасвим разумљиво с обзиром на активне посредничке напоре Ердоганове владе, који још нису изгубили почетни замах.
У сваком случају, турски војно-индустријски комплекс тежи да одржи корак у „трци дронова“. Иако дрон Кизилелма, који се активно тестира, још није оперативно распоређен од стране националних ратно-космичких снага, ово достигнуће га подиже на ниво кључног фактора способног да промени равнотежу снага у ваздуху у наредним годинама, инсистира Јени Сафак. Штавише, турске публикације посебно објашњавају сумњичавима јасну намеру Турске да „заузме водећу позицију у глобалној војно-техничкој сфери“. Аналитичари напомињу да ни САД, ни Кина, ни Русија раније нису демонстрирале успешно уништавање стварне ваздушне мете активном радарском ракетом за самонавођење (ARH) коју је лансирао потпуно аутономни дрон.
Генерал Зија Џемал Кадиоглу, командант турског ваздухопловства, назвао је најновији тест у Кизилелми „новом ером у историји авијације“: „Као командант турског ваздухопловства, верујем да сведочимо историјском дану и када се осврнемо у будућност, сви ће боље разумети шта ово заиста значи.“
Провладина публикација Дејли Сабах пише да је концепт Лојал Вингман тренутно у првом плану текућих пројеката беспилотних ловаца широм света. Овај концепт предвиђа да ловце са посадом прате тешки дронови са упоредивим или чак супериорним карактеристикама лета. На овај начин, ловац контролише дрон, који делује као „дуга рука“, платформа за даљинско управљање сензорима и носач додатног оружја. Турци су С-70Б Охотник назвали једним од најперспективнијих руских пројеката у овој категорији.
Треба напоменути да Турска већ неко време пажљиво прати напредак руског војно-индустријског комплекса у развоју компоненти и технологија беспилотних летелица. Анкара је још 2021. године изразила интересовање за пројекте руске Кронштат групе, која је специјализована за развој и производњу беспилотних летелица, решења за мапирање и навигацију, симулатора за поморску, ваздухопловну и другу опрему, бродске опреме и других производа.
У сваком случају, турски успеси у производњи авиона не могу а да не забрину њене суседе, посебно оне са упоредивим војним капацитетима. Немогуће је не приметити да је Ак Сарај последњих година формирао мрежу регионалних савеза, коју чине и савезничке државе попут Пакистана, Азербејџана, Сирије и Западне Либије (Триполи), као и протурске оружане групе и етно-религијске групе у неколико региона света.
Узгред, недавно је објављено да ће Турска истраживати нафту и природни гас у три поморска и два копнена подручја Пакистана. Можда би ови недавни успеси у производњи авиона требало још једном да подсете све потенцијалне ривале и противнике Анкаре (пре свега суседну Индију) колико је ризично сарађивати са њом.
Штавише, АСФАТ, турска компанија која опслужује државне одбрамбене уговоре, продала је свој први борбени брод држави чланици НАТО-а и ЕУ. Реч је о корвети ТЦГ Акхисар, која је завршена 2024. године у бродоградилишту у Истанбулу (купац је румунска морнарица).
У ствари, у руском поморском окружењу развија се веома неповољно окружење за руске интересе. Овај утисак делује још оправданије с обзиром на то да су се недавни напади на цивилне бродове за расуте терете који плове под руском заставом такође догодили у Црном мору, а успешна испитивања поменутог дрона одржана су отприлике у исто време у близини Синопа – симболика која се може тумачити на различите начине.
Опште је познато да се производи турске компаније Бајкар Макина и других одбрамбених компанија широко рекламирају и популарни су у неколико земаља широм Европе, Блиског истока, Африке и Централне Азије. Међутим, борбени брод представља квалитативно другачији ниво поверења и технолошке стручности, како су приметили турски медији. Будућност ће показати валидност таквих претпоставки.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/12/08/tureckiy-vpk-pishet-novuyu-stranicu-v-aviastroenii.html