- Наравно, није се све у години на измаку одвијало тако глатко како би се желело.
- Или како је Трамп обећавао.
- Али кретање се одвија на свим фронтовима истовремено: свет постаје мултиполаран, државе јачају свој суверенитет, а конзервативне вредности почињу да доминирају на глобалном нивоу.
- Већ следећа година ће, по свој прилици, постати година великих потреса.
- Светски поредак се никада не мења еволутивно.
- Сада смо се приближили ивици, где је расцеп очигледан.
- Зато ће ризик од светског рата 2026. године бити још већи него 2025.
АУТОР: Александар Дугин
Шта се догодило у Европској унији 2025. године? Овде видимо даље удаљавање од САД. ЕУ наставља да се држи глобалистичке агенде. Очигледно су европски лидери заузели курс чекања епохе „после Трампа“, у којој се, како се надају, демократе поново враћају на власт и обнављају стару глобалистичку линију.
Сходно томе, у почетку су европски лидери покушавали да ласкају Трампу, да га убеде да настави политику својих претходника, али у томе нису успели.
На крају се оцртао озбиљан раскол између САД и Европске уније – до те мере да је под знак питања доведено и само постојање НАТО-а. На Западу се све више говори о томе да савезу долази крај и да се интереси Европе и Америке коначно разилазе. Паралелно с тим, пласирана је идеја стварања новог клуба – C5 (Core 5, „Језгро петорице“), у који би ушле државе-цивилизације: САД, Русија, Кина, Индија и Јапан.
Европа у тај клуб неће ући. Овај модел је формулисан и предложен у самој Америци. То је идеја коренитог преуређења света: не G7 и не G20, већ управо C5. „Тврда мултиполарност“ ослоњена на државе-цивилизације, са оријентацијом ка Истоку, а не ка Западу, ка пацифичкој обали, а не ка атлантској.
У овој шеми нема места ни за НАТО, ни за ЕУ. Јапан у C5 наступа као природни савезник САД. Русија и Кина су политички, економски, ресурсни и идеолошки савезници. Индија се, пак, налази између њих као сила пријатељска и Русији и САД. То је јединствена конфигурација нове геополитике која у прошлости оставља глобализам, атлантизам и либерализам. Сви играчи се ослањају на традиционалне вредности.
Конзервативни заокрет видимо и у Латинској Америци, а чак и у Европи конзервативни популистички покрети добијају све већу снагу. Ако посматрамо идеолошки фактор, онда је 2025. године конзервативизам одбранио право на водећу идеолошку линију у светским размерама. У свим друштвима се обнавља значај традиционалних вредности. Изузетак остаје званична Европа, али и тамо борци за традицију јачају своје позиције. Већ неколико земаља – Мађарска, Словачка, Чешка, делимично Пољска и Италија (упркос израженој русофобији ових последњих) – прелазе на конзервативне идеолошке колосеке.
Европа има претензије према нама. Они сматрају да је Украјина њихова, а ми сматрамо да је Украјина наша.
Фото: друштвене мреже
Зато је 2025. година у светоназорном смислу постала година наглог успона традиционализма. Русија се у том правцу кретала одавно, а одлучан заокрет догодио се после почетка СВО. А „фактор Трампа“ је показао да се у истом кључу може деловати и са друге стране, са Запада. Раст светског конзервативизма и слом либералних догми нису привремена појава, већ глобални процес. И управо је 2025. године овде постигнут значајан прелом: ако се раније глобализам сматрао преовлађујућим, сада доминира повратак конзервативној стратегији. То се тиче и Запада и Истока, и хришћанских, и исламских, и хиндуистичких, и кинеских друштава.
Дакле, 2025. година је на глобалном нивоу постала „година конзервативне револуције“, великог преокрета у сукобу суверенизма и либералног глобализма. То је тешко преценити. Чак је и Мајкл Макфол – глобалиста, либерал и жестоки противник Русије – ове године написао књигу „Ауторитаризам против демократије“, у којој покушава да опише тренутну слику света. Карактеристично је да он сада у „ауторитарне режиме“, против којих Макфол позива све демократе света да се боре, убраја не само Русију и Кину, већ и актуелног америчког председника и, у суштини, саме САД. Са таквим проширењем, табор светског конзервативизма постаје практично доминантан, док либерални глобалисти прелазе у глобалну опозицију. Да, они још увек држе позиције у Британији, Француској и Немачкој, али то су већ позадинске борбе.
„Отприлике у исто време разгорела се дебата о томе ступамо ли у нови хладни рат. Из почетка је то било повезано са Русијом . књиге о „Новој хладном рату“ почеле су се појављивати још 2009. године, а затим се расправа преселила на Кину. Зато је моја мотивација била да напишем књигу било је питање – да ли је то тако? Да ли је корисна аналогија са хладним ратом? Мој одговор је сложен. Нешто је слично, нешто је различито. Нешто је опасно, нешто није. … Ако не оставимо правилну дијагнозу, онда у нас неће бити разумне политике за заштиту националних интереса Америке.“
Извод из интервјуа Мајкла Макфола. (аутоматски превод) Скриншот сајта cddrl.fsi.stanford.edu
Наравно, није се све у години на измаку одвијало тако глатко како би се желело. Или како је Трамп обећавао. Али кретање се одвија на свим фронтовима истовремено: свет постаје мултиполаран, државе јачају свој суверенитет, а конзервативне вредности почињу да доминирају на глобалном нивоу.
Већ следећа година ће, по свој прилици, постати година великих потреса. Светски поредак се никада не мења еволутивно. Сада смо се приближили ивици, где је расцеп очигледан. Зато ће ризик од светског рата 2026. године бити још већи него 2025.