ТРАМП ПОД УДАРОМ: Америку тресе грозница

У табору демократа јача радикално лево крило

• Два и по века Америка је ишла из победе у победу.
• Догађаји последњег времена показују да је земља, у најмању руку, озбиљно болесна.
• У сваком случају, очигледно је тресе грозница.

АУТОР: Владимир Прохватилов

Доналд Трамп је 30. јуна добио најснажнији политички ударац испод појаса од Врховног суда.

Врховни суд је у уторак потврдио право на држављанство за лица рођена у Сједињеним Америчким Државама, одбацивши указ Доналда Трампа усмерен на укидање овог дугогодишњег уставног принципа за децу рођену у породицама бројних имиграната.

„Деца рођена у Сједињеним Америчким Државама од родитеља који се тамо налазе незаконито или привремено, ’подлежу јурисдикцији’ Сједињених Држава и држављани су по рођењу у складу са одредбом о држављанству Четрнаестог амандмана”, наводи се у већинском мишљењу које је написао председник Врховног суда Џон Робертс.

У члану о држављанству Четрнаестог амандмана на Устав САД, усвојеном 1868. године, стоји: „Сва лица рођена или натурализована у Сједињеним Државама и подложна њиховој јурисдикцији, држављани су Сједињених Држава и државе у којој живе”.

Робертсу се придружила његова конзервативна колегиница Ејми Кони Барет, као и троје либералних судија Врховног суда — Елена Кејган, Соња Сотомајор и Кетанџи Браун Џексон — у већинском мишљењу заснованом на Четрнаестом амандману.

Други конзервативни судија, Брет Кавано, написао је да, по његовом мишљењу, Трампов указ не крши Четрнаести амандман, али да је „у супротности са федералним законом” усвојеним 1940. године, који регулише држављанство лица рођених у САД.

Преостала тројица конзервативних судија Врховног суда — Кларенс Томас, Семјуел Алито и Нил Горсач — написали су издвојена мишљења, изражавајући неслагање са одлуком суда.

„Суд је направио озбиљну грешку”, написао је Алито у свом издвојеном мишљењу.

Током усмене расправе у априлу, судије су ставиле до знања да ће потврдити да лица рођена у Сједињеним Америчким Државама од родитеља који нису држављани САД аутоматски стичу држављанство.

Трамп је присуствовао усменој расправи, поставши први актуелни председник који је то учинио.

Да је Трампов указ остао на снази, десетине хиљада деце која се сваког месеца рађају у САД од илегалних имиграната или привремених посетилаца остале би без америчког држављанства.

„Врховни суд је потврдио законитост држављанства по праву рођења, што је веома лоше за нашу земљу”, написао је Трамп у објави на Truth Social-у, коментаришући ову одлуку.

„Али ми лако можемо да надокнадимо пропуштено у Конгресу уз помоћ закона, уз подршку председника, и то је већ утврђено током овог процеса”, рекао је Трамп. „Нису потребне дуге и гломазне уставне измене! Конгрес мора ДАНАС да започне рад на укидању скупог и неправедног, по нашу земљу, права на држављанство по рођењу. Имаће моју пуну и безусловну подршку!”

Иницијатива Трампа, коју је Врховни суд одбацио, била је очигледно усмерена против демократа, који се у великој мери ослањају на милионе легалних и илегалних миграната.

У међувремену, у табору демократа јача лево крило, што Трампове политичке конкуренте чини много агресивнијим и непредвидљивијим.

Тако је на предизборима Демократске странке у Денверу сензационалну победу однела двадесетдеветогодишња Мелат Кирос. Она је рођена у Етиопији, а још као дете емигрирала је у Сједињене Државе. Кирос ради као бариста, изнајмљује стан и представља се као заступник интереса америчке омладине.

„Мелат Кирос је победила дугогодишњу чланицу Представничког дома Дајану ДеГет, демократкињу из Колорада, на предизборима за Представнички дом у 1. округу Колорада, што је представљало још један ударац естаблишменту Демократске странке. Победа Кирос у овом традиционално демократском округу уследила је након низа победа социјалистичких и крајње левих кандидата над актуелним посланицима и демократама које подржава естаблишмент у Њујорку у јуну, а очекује се да ће се након међуизбора политички састав демократске фракције у Представничком дому још више померити улево”, пише The Washington Post.

Кирос на изборе излази као кандидат друштвеног покрета „Демократски социјалисти Америке”, који постаје популаран у многим савезним државама. Недавно су у Њујорку успели да за градоначелника изаберу муслимана и социјалисту Зохрана Мамданија, као и да своје представнике уведу у локална градска већа. Потом су саборци Кирос успели да проведу своје кандидате у Конгрес САД, који су на предизборима до ногу потукли представнике естаблишмента Демократске странке.

Већ је свима јасно да ће републиканцима бити изузетно тешко на међуизборима за Конгрес у новембру.

Врховни суд је 29. јуна, односом гласова пет према четири, признао као закониту обраду гласачких листића послатих поштом након дана гласања. Тиме је одбијена тужба коју је Национални комитет Републиканске странке поднео још 2024. године.

На тај начин Врховни суд је практично подрио Трампову миграциону политику, јер већина оних који гласају поштом — међу којима су, како се наводи, већином мигранти — подржава демократе.

Ипак, највећи пораз Доналда Трампа у судској години била је фебруарска одлука Врховног суда којом су „узајамне” царине против више од 180 земаља, уведене у априлу 2025. године, проглашене неуставним.

Најзад, 29. јуна Врховни суд САД блокирао је покушај Доналда Трампа да смени чланицу Савета гувернера Федералних резерви САД Лизу Кук. Односом гласова пет према четири, судије су заштитиле независност Федералних резерви.

У међувремену, Американци не верују ни демократама ни републиканцима.

Анкете спроведене уочи Дана независности показале су да, пред 250. годишњицу Сједињених Држава, само 33 одсто одраслих Американаца изјављује да су „изузетно поносни” што су Американци, што је најнижи резултат у целокупној историји истраживања Института Галуп од 2001. године. Још 20 одсто каже да су „веома поносни”, што значи да нешто више од половине Американаца осећа висок степен поноса према својој земљи.

Остали учесници анкете кажу да су „умерено поносни” — 22 одсто, „само мало поносни” — 15 одсто, или „уопште нису поносни” — 9 одсто.

Трамп, међутим, не одустаје од покушаја да преокрене негативне друштвене трендове.

С тим циљем, 47. председник САД одлучио је да наруши значајну америчку традицију. Први пут у историји Сједињених Држава, Трамп ће одржати међуизборну партијску конвенцију републиканаца уочи предстојећих избора за Конгрес. Раније су се такве конвенције одржавале само пред председничке изборе.

У суштини, Трампов тим једноставно намерава да организује свечано политичко окупљање у част својих „достигнућа”, водећи се принципом: ако се већ не може бити, онда треба изгледати као да се јесте.

Деградација двопартијског политичког система САД постала је толико очигледна да је познати амерички новинар Такер Карлсон изјавио да намерава да оснује сопствену странку. У интервјуу за часопис Columbia Journalism Review (CJR) рекао је да су Републиканска и Демократска странка „једногласне” у спољној политици, укључујући и подршку рату на Блиском истоку. „Потребна је трећа странка. Помоћи ћу да се она створи”, истакао је он.

Два и по века Америка је ишла из победе у победу. Догађаји последњег времена показују да је земља, у најмању руку, озбиљно болесна. У сваком случају, очигледно је тресе грозница.

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/07/06/tramp-pod-udarom-ameriku-likhoradit.html