- Колико год то било болно, очигледно је да политичком естаблишменту САД недостају интелектуални ресурси, јасноћа и јединство да води светску сцену.
- Чини се да је уметност државног управљања нетрагом нестала.
- Недавно је објављена књига Хенрија Кисинџера, „Лидерство: шест студија светске стратегије“. Аутор, добро познаје тему о којој говори, те констатује недостатак здраве јавне управе у свету, недостатак стратешких циљева, недостатак интелектуалног потенцијала међу шефовима држава и влада.
- Универзитети, каже Кисинџер, производе „активисте и специјалисте“, али не и лидере
АУТОР: Владимир МАЛИШЕВ
Медији на Западу све више пишу о деградацији владајућих кругова у њиховим земљама, тј. о одсуству правих политичких лидера. „У наредним годинама од наших лидера и дипломата се може очекивати само да праве грешке и самоповреде“, каже Френк Фуреди у британском онлајн часопису Спикед („Spiked“).
„Чињеница да су западни лидери неспособни манифестовала се у потпуности током неуспешног повлачења америчких трупа из Авганистана“, наставља он. – „Колико год то било болно, очигледно је да политичком естаблишменту САД недостају интелектуални ресурси, јасноћа и јединство да води светску сцену. Чини се да је уметност државног управљања нетрагом нестала. Узмимо, на пример, посету Ненси Пелоси Тајвану овог месеца. Овај незамисливо глуп и неозбиљан чин показује да су чак и политичари који заузимају високе позиције изгубили сваку посвећеност дипломатији. Очигледно, она није била посебно забринута због чињенице да ће посета једног високог званичника региону сигурно наљутити Кину – земљу која представља највећи изазов за безбедност САД… Пелосијева провокативна авантура није само ескалирала тензије са Кином и то баш у тренутку када су се САД укључиле у сукоб са Русијом, али и показале немоћ америчког председника.“
Међутим, САД су земља са знатним ресурсима, лакше им је да превазиђу актуелну кризу чак и са никаквим „глобалним шефом“ у лику Џоа Бајдена. Европа је у другачијем положају. Она практично нема своја природна богатства, у Европској унији влада конфузија, а из позиције сателита Вашингтона се не може изаћи. Европски модел развоја разбијен је реалношћу 21. века, пише француски католички лист La Croix. Ове новине, као и Спикед, сматрају да је корен зла недостатак јаких лидера способних да делују.
Немачки канцелар Олаф Шолц покушава да заузме место лидера у Старом свету, али не успева, примећује Њујорк тајмс. Коментаришући Шолцов недавни говор у Прагу, где је канцелар најавио планове Немачке да игра значајнију улогу у Европи, лист примећује: „Покушај господина Шолца да представи грандиозну визију је пропао, што указује на његову неспособност да попуни лидерски вакуум у континент гладан лидерства…“
А улога „узорног европског лидера“ плејбоја Макрона уопште није на висини задатка. Он гура „идеју глобализације“, али „дефинитивно не достиже ниво лидера“, пише Time. Под Макроном, „економија земље нема раста, а у друштву је више контрадикција“. Може се рећи једноставније: као политичар, Макрон је мали и зависан.
„Не видим међу европским политичарима особу која би се могла назвати узорним европским лидером“, рекао је Ердоган, не скривајући презир.
На одсуство државника на Западу у тачном смислу те речи указују и ветерани светске политике. Недавно је објављена књига Хенрија Кисинџера, Лидерство: шест студија светске стратегије („Leadership: Six Studies in World Strategy“). Аутор, добро познаје тему о којој говори, те констатује недостатак здраве јавне управе у свету, недостатак стратешких циљева, недостатак интелектуалног потенцијала међу шефовима држава и влада. Универзитети, каже Кисинџер, производе „активисте и специјалисте“, али не и лидере.
Хенри Кисинџер: Универзитети, каже Кисинџер, производе „активисте и специјалисте“, али не и лидер
Европа ризикује да у наредним деценијама постане „глинена ваза међу гвозденим посудама“, каже други ветеран, Силвио Берлускони. А онда машта: „Још једном“, пише Берлускони у Ђорналеу, „жао ми је што су неки европски лидери бојкотовали моје покушаје да увуку Русију у западни табор [као да је то могуће]… Русија је изолована од Запада, али Запад је изолован од свега остатка света“. Последње је, наравно, тачно.
„Никада у Европи“, пише бугарски лист Труд, „није било оваквог окупљања трагичних политичких личности: чини се да су… на путу да коначно ликвидирају Европу“.
Ово стање полураспада српски лист Печат сумира у чланку Филипа Живановића: „Да парафразирамо Курција Малапартеа, можемо рећи да европска идеја слободе постаје синоним за очај. ‘Куга’, коју ће после Напуља 1943. Американци поново донети у Европу и која ће се проширити по целој Европи, погодиће не тело, већ душу и цео смисао живота европског човека свешће на борбу за елементарни опстанак. У својој великој историјској прошлости, народи Европе су се борили да не умру, а да би спасли своје душе. Сада Европљани морају да се боре да преживе и спасу сопствену кожу“.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/09/05/katastrofa-evropy-liderov-net-57113.html