- BlackCore се за сада у истражним материјалима појављује као осумњичена компанија, а не као организација чија је кривица правоснажно утврђена пред судом.
- Ипак, географија наводних операција показује размере проблема: од Париза и Њујорка до Ломеа и Луанде.
АУТОР: Павел Онојко
Француске власти сумњају да је израелска компанија BlackCore умешана у дигитално мешање у изборне процесе. Географија њених операција протеже се од Француске до Тога и Анголе.
Кратак преглед
- Француске власти сумњају да је израелска компанија BlackCore организовала дигиталне кампање усмерене против политичких кандидата. Међутим, њен утицај на изборне резултате још није доказан.
- Сличне операције могле су бити спроведене у Шкотској, Њујорку, Тогу и Анголи, коришћењем лажних веб-сајтова, фалсификованих налога на друштвеним мрежама и плаћеног политичког оглашавања.
- За сада не постоје директни докази о сарадњи компаније BlackCore са програмерима шпијунског софтвера Predator, иако се методе надзора и дезинформација могу користити као међусобно допуњујући инструменти.
- Грчки траг пре свега је повезан са компанијом Intellexa, која је користила Атину као оперативну базу и нашла се у средишту међународног скандала повезаног са софтвером Predator.
- Овај случај показује да се мешање у изборе, дигитални надзор и уништавање репутације све више претварају у комерцијалне услуге које нуде приватне обавештајне компаније.
Француске власти истражују активности мало познате израелске компаније BlackCore, за коју се сумња да је организовала операције дигиталног утицаја током локалних избора у Француској. Француски стручњаци су такође открили индиције о сличним активностима у Шкотској, Њујорку, Анголи и Тогу.
Директор француске службе за супротстављање страном дигиталном мешању Viginum, Марк-Антоан Бријан, изјавио је да механизам који је коришћен у Француској није био ограничен само на једну државу.
Реч је о операцијама заснованим на креирању лажних информативних платформи, фиктивних налога на друштвеним мрежама, дискредитујућих објава и плаћених реклама усмерених против конкретних политичких кандидата.
У Француској је кампања била усмерена против тројице представника левичарске странке „Непокорена Француска“. На интернету су ширене оптужбе, компромитујући материјали и фотографије, од којих је део, према сумњама истражитеља, настао употребом вештачке интелигенције.
Француске власти за сада не тврде да су активности компаније BlackCore промениле исход избора. Ипак, сама чињеница да постоји комерцијална инфраструктура способна да по наруџбини утиче на политичке процесе у различитим државама отвара далеко озбиљнија питања од још једне прљаве предизборне кампање.
Компанија која готово да не постоји
BlackCore се представљала као компанија која послује у области информационог ратовања, кибернетичких операција и операција утицаја. Међутим, након првих медијских извештаја, њен веб-сајт и LinkedIn страница су нестали.
Новинари нису успели да пронађу BlackCore у јавном регистру израелских компанија. Такође није познато ко је наручивао операције против француских политичара, нити да ли је компанија деловала самостално или у интересу државног или приватног клијента.
Оваква непрозирност већ дуго представља препознатљиву карактеристику тржишта дигиталних плаћеника. Компаније се појављују под једним именом, окупљају тимове састављене од бивших војника, обавештајаца и стручњака за психолошке операције, извршавају неколико уговора, а затим нестају, остављајући иза себе краткотрајне интернет странице и мреже посредника.
Од Француске до Анголе и Тога
Према подацима службе Viginum, методе уочене током француских локалних избора могле су бити коришћене и у Шкотској, током избора за градоначелника Њујорка 2025. године, као и у Анголи и Тогу.
Управо афрички правац овој причи даје посебно забрињавајућу димензију. Ангола и Того су више пута помињани у истрагама које су се бавиле употребом дигиталних алата за контролу опозиције, новинара и организација цивилног друштва.
Ипак, до данас нису представљени директни докази да је BlackCore користила шпијунски софтвер Predator или деловала у сарадњи са његовим творцима.
Може се говорити само о ширем моделу деловања: на једном нивоу комерцијалне структуре се баве тајним надзором и упадима у уређаје, док се на другом користе лажни сајтови, друштвене мреже, компромитујући материјали и контролисане информативне кампање.
Ови инструменти се заиста могу међусобно допуњавати. Шпијунски софтвер прикупља информације, а индустрија утицаја их претвара у средство притиска, уцене или политичке дискредитације. Међутим, могућност такве повезаности не представља доказ постојања јединственог оперативног центра.
Грчки чвор: Predator
Веза ове приче са Грчком пре свега води ка компанији Intellexa и шпијунском софтверу Predator.
Intellexa је имала оперативно присуство у Атини и нашла се у средишту грчког скандала повезаног са незаконитим праћењем новинара, политичара, државних службеника и привредника.
У фебруару 2026. године атински суд је оснивача Intellexe, Тала Дилијана, као и још тројицу оптужених, прогласио кривим за незаконит приступ личним подацима и нарушавање тајности комуникација. Пресуда још није правоснажна и налази се у жалбеном поступку.
Суд је такође проследио предмет тужилаштву ради даље истраге могућих тежих кривичних дела, укључујући и шпијунажу.
Истовремено, истрага против Националне обавештајне службе Грчке (ΕΥΠ) раније је обустављена одлуком тужилаштва Врховног суда, које је саопштило да не постоје докази да су државне структуре користиле Predator.
Тај закључак ипак није отклонио кључно политичко питање: због чега су многе особе које су биле под званичним надзором ΕΥΠ истовремено постајале и мете заразе софтвером Predator.
Атина као база за извоз надзора
Међународне истраге и материјали Европског парламента указивали су на то да је инфраструктура компаније Intellexa у Грчкој могла бити коришћена за развој пословања и промоцију технологија надзора на страним тржиштима.
Скандал је показао колико ефикасно приватне обавештајне компаније могу да користе европску правну јурисдикцију: формално послују унутар Европске уније, а у пракси продају алате за дигиталну контролу клијентима ван њених граница.
Ипак, било би преурањено тврдити да је Атина представљала јединствени центар из кога су истовремено извожени Predator, BlackCore и читава израелска индустрија информационих операција. Јавно доступни подаци потврђују грчки траг компаније Intellexa, али не доказују оперативну повезаност између Intellexe и BlackCore.
Тржиште мешања у демократију
Случај BlackCore показује да мешање у изборе више није искључива привилегија државних обавештајних служби. Оно се претвара у комерцијалну услугу која се може наручити од приватне компаније заједно са рекламном кампањом, мрежом ботова, лажним веб-сајтовима и операцијама уништавања репутације политичких противника.
Демократија тако постаје још једно тржиште услуга. Један извођач упада у телефон, други прикупља компромитујући материјал, трећи прави лажни информативни портал, а четврти преко друштвених мрежа шири пожељну верзију догађаја.
BlackCore се за сада у истражним материјалима појављује као осумњичена компанија, а не као организација чија је кривица правоснажно утврђена пред судом. Ипак, географија наводних операција показује размере проблема: од Париза и Њујорка до Ломеа и Луанде.
За Грчку ова прича представља још један подсетник да скандал са софтвером Predator није био само унутрашњи политички сукоб. Атина се нашла као део међународног тржишта приватног надзора, на ком европске канцеларије, бивши обавештајци и непрозирне компаније пружају услуге клијентима који желе контролу над информацијама, изборима и људима.