ПРЕД СРПСКИМ ЧИТАОЦИМА АНТОЛОГИЈА УКРАЈИНСКОГ АФОРИЗМА „СМЕХ НАРОДА“
* Књига је изузетно обимна за ову врсту књижевне форме (351 страна), а садржи више од 3000 мисли из пера 93 аутора
* Да и Украјинци имају проблема са изборима, најбоље говори афоризам: „Вукови су обећали да ће изборе одржати поштено – они ће бирати кога ће појести“
_______________________________________________________
„АФОРИСТИКА је поезија мисли. Афоризам је вербална формула мисли. Афоризам је прави Олимп речи. Афоризам је ефектан, попут пражњења грома у празнину. Афоризам својом краткоћом подсећа на живот. Афоризам је кап мудрости у океану људске глупости. Афоризам је дисциплинована мисао која је увежбана у озбиљној интелектуалној култури“.
Овако је украјински афористичар Михајло Перченко дефинисао афоризме у књизи „Смех народа“ како је српски афористичар и најпознатији аутор превођења и приређивања страних афоризама Александар Чотрић насловио Антологију украјинског афоризма.
Он је био, не само преводилац и приређивач антологије већ и аутор предговора у коме је објаснио карактеристике и специфичности украјинских афоризама.
Књига, која је изузетно обимна за ову врсту књижевне форме (351 страна), садржи више од 3000 мисли из пера 93 аутора, а Чотрић се у предговору „жали“ да му је било веома тешко да из богате ризнице украјинских афоризама одабере оне које је сматрао да су најбољи и најближи српским читаоцима по темама попут: државе, народа, полиције, мушко-женских односа, живота, правде… јер су оне познате и блиске српском народу.
Осим Чотрићевог предговора, насловљеног „Крик душе“, на крају књиге у издању „Српске речи“ су поговори из пера Игора Дамњановића Диба, Михала Рамача и Слободана Симића.
Диб је свој поговор насловио“Књига за боље упознавање“, док су своје текстове Рамач („Од знака за узбуну до позива на побуну“) и Симић („Сатирична клима“) своје текстове написали са амбицијом да се два народа повежу и боље упознају, што је циљ сваке антологије, па и ове.
Према речима Чотрића, у Украјини се под афоризмом углавном подразумева нешто друго него код нас, јер тамо се од афоризма очекује да буде озбиљан, просветитељски, мотивацион и поучан и зато њихови аутори најчешће пишу филозофске, поетске, педагошке, религијске и моралистичке кратке реченице које се темеље на мудрости а не на хумору:
„Да ли желиш да се претвараш да си мудар?
„Ћути да мудри говоре“ – гласи афоризам Володимира Кањивца.
Чотрић констатује да такви афоризми представљају синтезу књижевности и филозофије, концентрат традиције, суштину националне егзистенције и облик рационалног и уметничког схватања главних тенденција времена.
На другој страни, пише Чотрић, постоје у Украјини и аутори кратке форме који се радије опредељују за сатирично, карикирано, критичко и неконвенционално виђење света, сматрајући да је хумор основна одлика успешног афоризма и држе се концепта комичног заснованог на уочавању и аналитичком размишљању.
За те ауторе, додаје Чотрић, и парадокс је неопходан састојак афоризма, „оно зрно соли које реченици даје потребан укус“.
Тој групи припада и Олександар Перљук, аутор афоризама који гласе: „Сва власт припада онима који тврде да сва власт припада народу“ и „Увек треба слушати народ – чак и кад ћути“.
Такви су афоризми настали последњих деценија откако је Украјина стекла независност јер у време СССР-а штампање афоризама је у совјетском простору замрло и усмено се преносила шала „Шта је слобода говора? То је свест о потреби да се ћути“.
„Бројне реченице које нису написане да буду афоризми по форми, али су афоризми по суштини, па их је Чотрић поделио у три групе: афоризми које су ранији састављачи издвојили из текстова писаца и објавили у одвојеним збиркама; афоризми које су писци сами створили и имају независно и самостално значење; и афоризми који су извучени из контекста уметничког дела, који су као минијатурни искази због своје популарности и поновљене употребе стекли статус независног дела.
Као пример за ову врсту афоризама, пиређивач је навео као примере следеће мисли: „Слобода је танка низ између раја и пакла“, “ Украјинац се може осетити као прогнаник чак и у срцу Украјине“ и “ Није страшно ако ти се смеју. Много је горе ако над тобом плачу“.
Да и Украјинци имају проблема са изборима, најбоље говори слдећи афоризам: „Вукови су обећали да ће изборе одржати поштено – они ће бирати кога ће појести“.
Закључивши да су Украјинци један од најдуховитијих народа и да се могу похвалити да имају тако талентоване афористичаре као што су генијални Николај Гогољ и светски славан Станислав Јежи Лец, Рамач је записао да „већина заступљених аутора пише што краће може, али је сваком паметном довољно јасно“ .
Вера Кондев
ИЗВОР: http://fakti.org/citaliste/sva-vlast-pripada-onima-koji-tvrde-da-sva-vlast-pripada-narodu