ФОТО: hidrotehnika.rs
КАД ЈЕ ТЕШКО-“ ЂЕРДАП“
- Као и дуго времена уназад, пред сваке локалне изборе основа пропагандне машинерије људи на власти и њихових сеиза биле су “прозивке“ Електропривреде Србије односно “ХЕ Ђердап“ да не узвраћају становништву приобаља за добит коју стичу производњом електричне енергије на подручју њиховог “забрана“.
- Али баш на примеру Кладова уочљив је импресивни препород захваљујући изградњи хидроенергекстког и пловидбеног система на Дунаву, којим је некадашњи “српски Сибир“ трансформиран у оазу природних и културних вредности.
- Тако и у освит 2026.г. могу се на друштвеним мрежама пронаћи наслови “Кладово поред извора а жедно“, “Колико је Ђердап донео а колико је Кладову остало“, “Гигант који не храни околину“. Аргументи су у другом плану, а вештачка интелигенција чини лако доступним широки дијапазон нагађања којим се фокус са круцијалних ствари преусмерава на “добит без улога“
АУТОР: Ранко Јаковљевић
Да би се остварио један од најпрофитабилнијих пројеката двадесетог века, уз обезбеђење годишње производње од приближно шест милијарди киловат часова електричне енергије, повећање пропусне моћи Ђердапа са 12 на 50 милиона тона превоженог терета, смањење времена проласка бродова са 120 на 31 сат и трошкова пловидбе са 0,62 на 0,12 долара по тони, у чему су европске земље стекле могућност огромних уштеда, било је неопходно извести радове гигантских размера. Ископано је и насипано 22.500.000 кубних метара земног материјала, 7.240.000 кубних метара стена. Уграђено је 3.250.000 кубних метара бетона и 187.000 тона арматуре и металних конструкција. У склопу потреба изазваних изградњом ове хидроелектране и друге, мање код Кусијака, изграђено је или реконструисано 370 километара насипа, више од 50 километара обалоутврда за заштиту високих обала и путева и 1.200 километара отворених дренажних и других канала, 15.000 ха цевне дренаже, изливних бунара, 48 црпних бунара, 47 црпних станица за заштиту 130.000 хектара пољопривредног земљишта, 8 посебних дренажних система за заштиту насеља, 59 дренажних црпних станица, 5 преградних брана и 3 уставе са преводницама, велики број трафостаница и далековода, 8 кишних и фекалних црпних станица, преко 2000 пијезометара за мерење нивоа и квалитета подземних вода…
Измештено је и изграђено 200 км магистралних и регионалних путева, укључујући Ђердапску магистралу Кладово- Голубац.
За привредно коришћење изгубљено је 5.405 ха земљишта, од чега 2.472 ха у приватном власништву а огромне површине земљишног фонда, око 120.000 хектара, драстично су изгубиле на квалитету- промена бонитета и земљишних култура.
Уништене су природне рибље стазе којима су огромне рибе богате икром приспевале из Црног мора на Ђердап. Уништена производња у свету надалеко познатог кладовског кавијара.
Потопљен је низ насеља са обе дунавске обале, попут Текије, Сипа… Брзе Паланке, а изграђена нова са респектабилном инфраструктуром.
Брана Ђердап 1 задржава готово све што се испусти из Пакша, Бохуница, Кршког и осталих нуклеарних електрана на обалама река које се уливају у Дунав.
У огромним наносима ђердапског муља и живом свету таложе се дугоживући радионуклиди, па се страхује да ХЕПС Ђердап не постане “највеће одгајалиште радиоактивног отпада и то под ведрим небом“…
Деценијама се локална развојна политика Кладова са приобалним насељима базира на инвестицоним улагањима Електропривреде Србије односно државног капитала.
Везано за то, следећи објекти настали су и дуго година одржавани захваљујући ХЕПС “Ђердап“:
-Зграда основне школе Вук Караџић Кладово
-Зграда кладовске гимназије у ул.22.септембра (данас други део основне школе)
-Зграда градске топлане са комплетном опремом
-Градски топловод и канализациона мрежа са колектором за пречишћавање отпадних вода у Костолу
-Медицински центар Кладово, односно градска болница са центром за онкологију и радиологију и Домом здравља
-Хотел Ђердап
-Зграде карауле на Караташу и у Кладову
-Објекти привредних субјеката “Галенике“, “Граца“, “Бродоградилишта“, “Тимоградње“, “Ђердап услуга“…
-Омладински спортски камп са затвореним пливаким базеном на Караташу
-Зграда робне куће “Мироч“ у центу Кладова и робне куће у Брзој Паланци
-Рекреативно спортски центар Краку балта, Петрово Село
-Зграда Археолошког музеја у Кладову
-Градска плажа
-Градска марина
-Зграда Дома културе и Дома омладине у Кладову, Дома културе у Брзој Паланци и Сипу
-Фудбалски стадион
-Зграда предшколске установе “Невен“ у Кладову
-Фабрика “Кристал“ у Кладову, “Термовент“ у Брзој Паланци
-Центар за репродукцију рибље млађи и Рибарско газдинство Ђердап, Мала Врбица
-Зграда Образовног центра, данас Средња школа Кладово
-Спортска хала “Језеро“
-Више од стотину комфорних станова уступљених након изградње ХЕ Ђердап Општини, Медицинском центру, школама, “Ђердап туристу“, општинском суду и тужилаштву, катастру.
СИГУРНА КУЋА ЗА ОПШТИНСКЕ РУКОВОДИОЦЕ
Мноштво кадрова студирало је захваљујући издашним стипендијама ХЕ “Ђердап“, водеће личности општинске власти и локални партијски кадрови добијали су ухлебљење у управи хидроелектране, међу њима бивши председници општине:
– Бранислав Манзаловић (СКЈ),
-Петар Радукановић (СКЈ),
-Зоран Ненадовић (ДСС),
-Радован Арежина(СПС);
а не ретко кадрови са “Ђердапа“ руководили су кладовском општином:
-Бранислав Манзаловић ,
-Вуко Радосављевић ,
-Радисав Чучулановић,
-Драган Максимовић.
Политиком која је заснивана на куповини социјалног мира, општински и партијски челници огромна средства из раније постојећег фонда ренте преусмеравали су у покривање губитака предузећа која су имала негативан пословни биланс, посебно трикотаже “Напредак“, “ПТК Кључ“, ДП “Градња“, УТРО “Ђердап-турист“, ДП “Градац“…
Након деценија коегзистенције које су од Кладова створиле ванредно атрактивну дестинацију културног и спортског туризма, очекује се додатно узајамно разумевање за превазилажења проблема насталих економском и политичком кризом која далеко превазилази оквире једне регије, пре свега у сфери заштите животне средине и развојне политике локалне самопураве, за шта је неопходно испостављање рачуна за раније промашене прилике.
“ИСТИНИТЕ ЛАЖИ“
Као и дуго времена уназад, пред сваке локалне изборе основа пропагандне машинерије људи на власти и њихових сеиза биле су “прозивке“ Електропривреде Србије односно “ХЕ Ђердап“ да не узвраћају становништву приобаља за добит коју стичу производњом електричне енергије на подручју њиховог “забрана“. Али баш на примеру Кладова уочљив је импресивни препород захваљујући изградњи хидроенергекстког и пловидбеног система на Дунаву, којим је некадашњи “српски Сибир“ трансформиран у оазу природних и културних вредности. Тако и у освит 2026.г. могу се на друштвеним мрежама пронаћи наслови “Кладово поред извора а жедно“, “Колико је Ђердап донео а колико је Кладову остало“, “Гигант који не храни околину“. Аргументи су у другом плану, а вештачка интелигенција чини лако доступним широки дијапазон нагађања којим се фокус са круцијалних ствари преусмерава на “добит без улога“