Први пут у светској историји једна држава и званично хоће глобалну доминацију
АУТОР: Вардан БАГДАСАРЈАН
Много се говорило о претензијама САД на светску доминацију, али је донедавно било уобичајено да се све оптужбе приписују категорији теорија завере. И тако је 12. октобра 2022. објављен службени документ који потврђује оно што су теоретичари завере раније сматрали плодом обмана – нова стратегија националне безбедности САД.
Политиколози нису посветили дужну пажњу овом документу, очигледно ометени актуелним догађајима. У међувремену, одредбе формулисане у Бајденовој стратегији су сензационалне по својој искрености. Три нове стратешке одредбе заправо обзнањују америчку пртензију на суштинску промену система светског поретка.
Прво, САД су проглашене „глобалном“ државом. („САД су глобална сила са глобалним интересима“). Глобална држава је потпуно нов идеолошки конструкт. То није суперсила, није водећа држава, како су Американци тврдили под Обамом. САД, наводи се у Стратегији, превазилазе традиционалну поделу на унутрашњу и спољну политику. („Пробили смо линију поделе између спољне и унутрашње политике“). То значи да су све операције у иностранству које организују америчке власти за њих као глобалну државу легитимне. Отуда следи „право“ на рушење било које националне владе и слање трупа у било коју земљу.
Друго, први пут од смрти светског социјалистичког система указује се на идеолошког непријатеља Сједињених Држава. Раније су Стратегије означавале међународни тероризам као претњу, али нису помињале идеологију која покреће терористичку тактику. Оптужбе против ислама су кружиле, али нису доведене на ниво стратешких докумената.
У новој Стратегији ауторитаризам је прокламован као глобални противник Сједињених Држава и његових савезника. („Највећи стратешки проблем … долази од моћи које комбинују ауторитарну владавину са ревизионистичком спољном политиком“).
Спроведена је класификација ауторитарних снага. Иран и ДНРК спадају у први ниво по степену могућих претњи. Русија је у америчкој стратегији укључена у ауторитарне државе другог нивоа, способне да постану извор регионалне нестабилности, али немају способност да промене светски систем. Ауторитарне моћи првог нивоа укључују Кину – једина, која је према креаторима Стратегије, способна да постигне промену система светског поретка. Проглашена је нова биполарност: Слободни свет против аутократија.
Чињеница да се аутократија, а не тоталитаризам, као у 20. веку, проглашава идеолошким непријатељем Америке, повезана је са калкулацијом свргавања аутократа унутар појединих држава, што подразумева улог на „грађанско друштво“ у супротстављању власти.
Треће, извршена је ревизија обрасца глобализације у његовом устаљеном схватању као отвореног света без граница и других баријера. У Стратегији се наводи да је глобализација урадила свој посао и донела одговарајуће користи Сједињеним Државама. Данас, међутим, очување њених принципа води јачању Кине. Са отвореним светом и слободном конкуренцијом, Народна Република Кина објективно надиграва САД и иде ка лидерству. Кина је савршено савладала принципе глобалне игре, па се њена правила морају мењати. („Препознајемо да је глобализација донела огромне користи Сједињеним Државама и свету, али су сада потребна прилагођавања да би се изборили са драматичним глобалним променама, као што је повећање неједнакости унутар и између земаља, појава НРК као нашег најозбиљнијег конкурента… ”).
Стратегија даје детаљну листу претњи представљених у пакету глобалних проблема нашег времена: климатска криза, глобално загревање; претње енергетској безбедности; нове пандемије; биолошко оружје; претње безбедности хране; ширење нуклеарног оружја; међународни тероризам; транснационални криминал… Проблеми света се виде као национални проблеми Сједињених Држава. Стратегија наводи на закључак да се глобални проблеми нашег времена могу решити само ако постоји глобална држава, за коју су се самопрогласиле Сједињене Државе.
У Стратегији националне безбедности у верзији Џ. Бајдена, више него икада од смрти СССР-а, много пажње се поклања Русији. И више него икада у овом периоду, однос према њој је дат у изузетно конфликтној перспективи.
Русија је у америчкој Стратегији националне безбедности окарактерисана као империјалистички агресор; као аутократија која потискује сопствени народ; као крајње неефикасан систем без шанси за вођство. Наводи се да је неопходно нанети стратешки пораз Русији у Украјини, што даје све разлоге да се САД позиционирају као страна у сукобу.
Може се сматрати невиђеним да је у Стратегију националне безбедности унета назнака конкретног лица. То није по правилима писања ове врсте докумената. Руски председник Владимир Путин је постао таква личност, он је у званичном америчком документу представљен као противник слободе. Дефинисати шефа друге државе у сопственој Стратегији националне безбедности као једну од спољних претњи заправо значи одбацити читав систем међународног права.
Стратешки курс који је прокламовала Бајденова администрација дефинисан је као „свеобухватна стратегија одвраћања“. Кључ ове дефиниције је карактеристична сложеност. Стратегија свеобухватног одвраћања у документу је откривена као интеграција свих расположивих ресурса „слободног света“ у циљу победе над светским аутократијама.
У пракси, ово је светски хибридни рат у одсуству могућности компромиса.
У ствари, америчка стратегија националне безбедности, која ствари назива правим именом, делује као јавно декларисани план за постизање светске доминације. На овом нивоу и у тако искреним облицима, то видимо први пут у историји.
С руског превео Зоран Милошевић