АУТОР: Драган Р. Млађеновић

Што се боре мисли моје,/ Искуство ми ћутат вели,/

Беш`те сада ви обоје,/ Нек ми срце говори.

Први поглед ока твога/  Сјајном сунцу подобан,/

Пленио је срце моје,/ Учинио робом га.

Да те љубим, о једина,/ Целом свету казаћу,/

Сам` од тебе, ах, премила,/ Тајну ову сакрићу.

Теби љубав јавит не смем,/ Јер твој бити не  могу,/

А да будеш с другим срећна,/ Молићу се ја Богу.[1]

„Што се боре мисли моје“ је била убедљиво најпопуларнија песма београдских салона у 19. веку. Постоји више записа и доказа да је стихове песме испевао (или можда препевао са немачког који је одлично знао, Warum kämpfen meine Gedanken) просвећени српски владар, кнез Михаило Обреновић (Крагујевац, 1823 – Кошутњак, 29. мај 1868).  Песму је посветио сестри од стрица Анки Обреновић Константиновић  (Шабац, 1821 – Кошутњак, 29. мај 1868).

Анка Обреновић Константиновић је била кћи Јеврема Обреновића  (Горња Добриња, 1790 — Марашешти у Влашкој, данашња Румунија, 1856), господара Шапца и Милошевог млађег брата. Господар Јеврем је својој деци обезбедио најбоље образовање оног времена, па се Анка већ од своје 16. године у Шапцу бавила књижевношћу („првоначална србска списатељица и преводчица“), а музику је учила на првом клавиру у Србији, који је Господар Јеврем за њу увезао из Беча још двадесетих година 19. века. [2]

Стихови песме „Што се боре мисли моје“ су, извесно, посвећене и упућене две године старијој рођаки Анки, неоствареној и неостваривој тајној идили романтичног и заљубљивог српског песника и владара Михаила. Песма је вероватно испевана за време прве владе кнеза Михаила (1839-42).

Мелографски запис без стихова ове изузетно популарне песме обрађен за соло клавир (Warum kämpfen meine Gedanken) први је  објавио Алоиз Калауз,  воспитатељ клавира Карађорђевим унукама (у првој књизи Србских напева, Беч, 1850, композиција бр. 16), и касније као клавирске варијације (Беч, 1857). Збирку је посветио својој ученици Клеопатри Карађорђевић (1835-55), ћерки кнеза Александра Карађорђевића (1806-85) и Карађорђевој унуки.[3]

У књизи о Корнелију Станковићу (Будим, 1831-65) српски етномузиколог, композитор и музички писац Коста Манојловић (Крњево, 1890 – Београд, 1949) пише следеће: „Кнез Михаило, са којим се (Корнелије) упознао у Бечу, у кући трговца (Јосифа) Мојсиловића, и који му је много певао `Што се боре мисли моје`, помогао му је у више прилика“.[4] Корнелије је тада (1858) ову кнежеву мелодију објавио у Бечу као Србску народну песму за фортепијано са шест варијација. Тако је кнежева песма на почетку, за само осам година, доживела чак три издања.

У својој књизи Успомене др Владан Ђорђевић (Београд1844 – Баден, Аустрија, 1930) пише следеће: „Најпопуларнија је била песма `Што се боре мисли моје, искуство ми ћутат вели…` За ту песму се причало да ју је спевао Књаз Михаило својој сестри од стрица Анци, која је доцније заједно са њим погинула у Кошутњаку. Арија из те песме беше позајмљена из некакве опере“.[5]

У непотписаном некрологу уредник књижевног часописа Вила, Стојан Новаковић, писао је поводом трагичне погибије кнеза Михаила 29. маја 1868. и додао следеће: „Приватно је познато да је у млађе доба Кнез написао и 2-3 песме. За њих данас не знамо много. По народу се њему приписује позната песма Што се боре мисли моје, коју је ставио на ноте пок. Корнелије Станковић“.[6]

У књизи Južno-slovienske narodne popievke (Загреб, 1881, књ. четврта, стр. 68) Фрањо Ксавер Кухач  (Осијек,  1834 – Загреб, 1911), отац хрватске етномузикологије и историчар музике, писао је да та арија „potiče od njemačke pjesme ’Ist denn Liebe ein verbrechen’“.[7]

Историчар Драгослав Страњаковић (Ужице, 1901 – Београд, 1966) сматра да је песма била посвећена Анкиној кћери, а Књажевој сестричини Катарини Константиновић. И зато постанак кнежеве песме смешта у другу  половину 1865. године. Страњаковић пише: „По причању Катаринине снахе, госпођице Данице, удове Блазнавац, до пред рат 1914. године, постојале су ноте ове песме са стиховима испод нота – исписаних Михаиловом руком. Ноте су биле Катаринине, па их је неко од чланова њене породице поклонио ћерци др Занфта, и не зна се шта је даље са њима било“.[8] Страњаковић, међутим, губи из вида (а можда није ни знао) да је кнежева песма први пут објављена у Србској лири још 1847, тако да не може бити млађа од ове године.

Самуил Коен (умро 1975) је тврдио да мелодија песме „Што се боре мисли моје“ подсећа на јеврејску синагогалну песму „Оде хаки анитани“.[9]

Током друге половине 19. и у 20. столећу, многи српски, хрватски и страни композитори обрадили су кнежеву песму „Што се боре мисли моје“ са већим или скромнијим уметничким успехом. Неке су остале скривене у рукопису, неке су објављене. Приметно је да је већина музикалија без назнаке године издања (?!):

–  Мита Топаловић, Бележница, Архив Панчевачког српског црквеног певачког друштва, рукопис око 1875;

  • С. Лжичар, Албум српских песама, Брауншвајг, 1881;
  • Хуго Доубек, Сунце јарко и Што се боре мисли моје, српске песме, Нови Сад, 1888.
  • В. Клаић, Хрватска пјесмарица, Загреб, 1893, бр. 51;
  • А. Штер, Албум хрватских народних пјесама, Загреб, б. г. бр. 26:
  • Ј. Свобода, Збирка српских народних и омиљених песама и игара, Лајпциг, бр. 6;
  • Десет српских варошких песама, Нови Сад, 1903, бр. 9;
  • Албум 138 српских народних песама, Београд, 1905, бр. 136;
  • Исидор Бајић, Записи народних песама, рукопис, Муз. инс. САНУ, бр. 387;
  • Б. Берса, Југословенске народне пјесме, Беч, б. г. бр. 8;
  • Ј. Фрајт, Албум српских наодних песама, Београд, б. г. бр. 11;
  • Ђ. Караклајић, Старе градске песме и романсе, Нота-Књажевац, 1970, бр. 10;
  • Д. Дукић, 100 најпопуларнијих староградских пјесама, романси и шлагера, књ. друга, Загреб, б. г. стр. 138;[10]

Просвећени Кнез и његове рођаке Анка и Катарина погинули су од руке атентатора 29. маја/10. јуна  1868. године у Кошутњаку крај Београда. Њих нема, али је остала Кнежева песма „Што се боре мисли моје“, која и данас, после више од 170 година, одушевљава певаче и слушаоце тананог укуса и сентименталног осећања.

НАПОМЕНЕ:

[1] Песма је први пут објављена у збирци Србска лира или варошке веселе, љубавне и јуначке песме, књига прва, Београд, 1847. Песмарицу је саставио Милош Поповић под псеудонимом „Србољуб“. Поповић је био песник и новинар и рођени брат Ђорђа Поповића, Вуковог сарадника и следбеника, познатијег као Ђуро Даничић (1825–82).

[2] Ђорђе Перић, Уметнички текстови Србских народних песама Корнелија Станковића у зборнику Корнелије Станковић и његово доба , САНУ-Београд, 1985, стр. 195.

[3] Алојз Калауз, Србски напеви, Беч, 1850, прва свеска, песма бр. 16;  Ђорђе Перић, Уметнички текстови `Србских народних песама` Корнелија Станковића, у зборнику Корнелије Станковић и његово доба, САНУ-Београд, 1985, стр. 194-5.

[4] Коста Манојловић, Корнелије Станковић, Београд, 1942, стр. 21. Манојловић истиче да је Корнелију кнез Михаило песму „Што се боре мисли моје“ певао два пута.

[5] Владан Ђорђевић, Успомене, културне скице из друге половине 19. века, Нови Сад, 1927, стр. 122.

[6] (С. Новаковић, Кнез Михаило М. Обреновић, некролог, Вила, IV, бр. 17, 1868, стр. 389.

[7] Franjo Kuhač, Južno-slovjenske narodne popievke, knj. IV, Zagreb, str. 68.

[8] Драгослав Страњаковић, Михаило и Јулија, Геца Кон-Београд, 1940, стр. 115-116.

[9] Јеврејски преглед, јануар-фебруар 1956, стр. 53.

[10] Овај попис композиција на тему “Што се боре мисли моје“ израдио је Ђорђе Перић, узорни истраживач историје српског песништва и музике, и објавио у зборнику Корнелије Станковић и његово доба, Музиколошки институт САНУ-Београд, 1985, стр. 195.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *