ФОТО: www.globallookpress.com © © IMAGO/Alexander Limbac
Неминовно повлачење Америке из Западне Европе, после 80-годишње окупације, означиће крај већ разоружаног и немоћног НАТО-а, а то би могло довести и до краја његовог политичког и економског крила – Европске уније
Читав свет се сада налази на историјској раскрсници и на почетку револуције каква се дешава само једном у 500 година, пише портал „Сикер“. Датум 24. фебруар (почетак руске специјалне војне операције у Украјини) већ је ушао у светску историју.
Они који прате искључиво западно извештавање о украјинском конфликту биће веома изненађени или шокирани оваквим ставовима. Уосталом, предвиђања либералних и „етаблираних“ западних медија за 2022. годину показала су се као погрешна, штавише – катастрофално погрешна.
То је изненађење само за оне који су се навикли да живе у атмосфери западног медијског дискурса лажи и ригидне цензуре која потпуно игнорише чињенице. Западно извештавање, не само о Украјини, одавно је постало „чудна мешавина залудних фантазија, жеља и директне пропаганде, коју су организовале западне службе и пи-ар агенције, изостављајући истину, логику и реалност“, додаје портал.
Новинари су принуђени да повлађују овим фантазијама како не би изгубили каријеру и приходе. Такво пристрасно и крајње усмерено извештавање било је срачунато да задржи „западне народе под контролом“, сакривајући од њих стварне последице „самоубилачких одлука политичких елита које контролишу Сједињене Државе“.
Крај западне цивилизације?
За почетак, треба се присетити историје конфликта у Украјини, где је још од 2014. у току грађански рат који је однео на десетине хиљада живота.
„Суочена са неочекивано агресивним одбијањем Вашингтона да дозволи кијевском марионетском режиму да омогући слободу народу Донбаса, Русија је, након ограниченог успеха прве фазе специјалне војне операције, била приморана да се окрене одбрамбеном плану ‘Б’: делимичној мобилизацији и демилитаризацији, као и ослобађању целе Украјине, па чак и много ширим акцијама.“
Русију на то сада присиљавају и „самоубилачки ставови западног света“. Ограничена руска „специјална операција“, услед западне агресије, претворила се у рат пуног обима, оцењује портал.
Намеће се закључак да су САД/Запад/НАТО сами себе лишили мира и просперитета, и то сопственим самоубилачким акцијама. То значи „крај западне конквистадорске цивилизације“.
Али, поставља се питање, шта ће се десити када се конфликт у Украјини једног дана заврши.
Америчке елите користе оскудне ресурсе НАТО вазала – такозваних савезника, а Украјину су претвориле у сопствено бојно поље, на коме као топовско месо употребљавају украјинске оружане снаге и стране плаћенике. То не може спречити руску војну победу, али је може одложити на неко време. „Западна елита жели да се бори до последњег Украјинца“, признаје и бивши амерички сенатор Ричард Блејк. „Нас није брига колико ће Украјинаца погинути, колико жена, деце, цивила и војника…“
Сама Украјина, закључује Блејк, не може да прекине рат: „Одлука о миру може се донети само у Вашингтону.“ За сада, Вашингтон жели да настави овај рат. „Чак и ако се неки у НАТО-у усуде да се директно укључе у сукоб и пошаљу неколико десетина хиљада ‘добровољаца’ Кијеву који се више неће представљати као Украјинци, Русија не може бити заустављена.“
Досадашња превиђања су, углавном, била сагласна око тога да би се сукоб могао окончати до лета 2023, али је вероватније да ће се сукоб окончати на лето 2024. године, наводи „Сејкер“. Тако би конфликт трајао округло десет година, јер су га америчке елите започеле још 2014, преко својих марионета у Кијеву.
Коначно, какве год токове убудуће попримио конфликт у Украјини, предвиђа портал, током наредних година су неизбежне револуционарне трансформације широм света, као крајњи резултат конфликта Запада и Русије, као и осталих светских сила, пре свега Кине и Запада.
„Yankee, go home!“
Најдраматичнији догађај после пораза Запада у Украјини биће повлачење САД, пошто је реч само о наставку старог сукоба који се већ дуго одвија у Евроазији. Овај процес је започео у Вијетнаму, а потом је настављен у Ираку и Авганистану. Бивши амерички председник Трамп је хтео да се добровољно повуче из Евроазије, али то му није било дозвољено. Зато ће повлачење Американаца вероватно бити праћено насиљем, као што је то било у Кабулу.
Сада паролу „Yankee, go home!“ (Јенки, идите кући!) скандира цео свет, укључујући и многе у Западној Европи, јер су „Европљани уморни од тираније САД“. У Евроазији, САД данас заузимају свега неколико острва (Тајван, Јапан, Сингапур), два полуострва (Кореју и Западну Европу) и обалу Израела. Америка ће бити присиљена да напусти вероватно све осим Израела. Тајван ће се вратити Кини. Јапан ће морати да се помири са изнова уједињеном Корејом и да се „економски потчини Кини“.
Дедоларизација светске економије је већ у току, са веома озбиљним последицама по деиндустријализовану америчку економију, наставља „Сејкер“ са прогнозама. Америчка империја ће обавезно проћи и кроз „деимперијализацију“, попут европских империја након 1945. године. И уколико то уопште буде могуће, Америка ће можда пронаћи неку форму јединства, идентитета и суверенитета у својој високополаризованој, презадуженој и веома рањивој ситуацији.
Када се једном „врате кући“, „САД ће морати да лижу своје ране“. Али за САД је много вероватније да ће широм земље избити „народна побуна“ која ће свргнути са власти садашњу олигархију. Док изван САД свет виче „Јенки, идите кући“, обични Американци мисле: „Доле савезна власт“. Али, како примећује овај портал, то је иста ствар.
„Мочвара ће бити исушена. Одлазак САД из Западне Европе, после осамдесетогодишње окупације, означиће и крај већ разоружаног и немоћног НАТО-а. Самоубилачки банкрот европских земаља такође ће довести до краја политичког и економског крила НАТО-а – Европске уније.“
Ресуверенизација Европе
Ови процеси ће довести до геополитичке реконфигурације европског полуострва и његове ресуверенизације, што је већ започело у Мађарској.
Америчка база Бондстил на Балкану такође ће бити напуштена, „док ће се Србија, Црна Гора, Косово и Босна у ходу престројити у постамерички свет, у свет дуго очекиване правде.“
Будућност Европе се не налази хиљадама миља далеко преко Атлантика већ на Истоку, „у суседству, са својим изворима енергије, хране, ђубрива и производа“. Европа као посебан континент је ионако била „чиста фикција, вештачки конструкт који је створен и одсечен од евроазијског копна из чисто политичких разлога“.
Европа неће имати други избор осим да се врати коренима, које је данас сачувала једино Русија. „Европа коју предводи Русија пружа перспективу јединства суверене, али конфедералне Северне Евроазије, од Рејкјавика до Токија. То је будућност у којој ће САД постати потпуно небитне“, закључује портал. „С америчким поретком заснованим на лажима геноцидног хаоса је очигледно завршено.“
Уосталом, ове промене, које западњаку изгледају или апсолутно незамисливо, или крајње фантастично, сазревају већ неко време. У Русији, у најмању руку током последње 22 године, све се креће ка мултиполарном светском поретку. „Великој четворци“ – Русији, Кини, Индији и Ирану – сада се придружују и многе друге земље са свих континената на Глобалном Југу, које формирају огромне и моћне незападне организације попут БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка), ШОС-а (Шангајска организација за сарадњу) или ЕЕУ (Евроазијска економска унија).
Истински „нови светски поредак“ се образује управо сада, пред нашим очима, замењујући посвуда пропали амерички „светски поредак“. САД се узалуд надају да ће остати на његовом челу.
Ход по танком леду
Политички писац Карл Рихтер из Немачке, за блог „Јуросинерџис“ предвиђа да ће 2023. бити година одлука. У 2023. години чекају се одлуке које се не могу одлагати и које ће имати озбиљне последице, а то, пре свега, погађа Европљане који су о свему „шокантно необавештени“.
Заправо, Европљани већ ходају по танком леду, који се може поломити у било којем тренутку. Да ствар буде још гора, „Европљани су се одрекли готово свих средстава да спрече катастрофе које су већ сада на помолу“. Политика Запада, којом одлучно руководе Сједињене Државе, намерно је онемогућила једину одрживу опцију: „повратак нормалним добросуседским односима са Русијом“. Европљани су сада практично беспомоћни и препуштени на милост и немилост САД и ономе што долази.
Постоје најмање три области о којима ће се одлучивати у 2023. години, а које ће бити одлучујуће за даљи ток догађаја, посебно за будућност Европе и Немачке, тврди Рихтер.
Сукоб у Украјини, тврди овај аутор, представља „рат између Запада и Русије“, иако је тренутно регионално ограничен. Ако Русија изгуби у Украјини, суочиће се са политичким и економским истребљењем од стране „трансатлантске финансијске елите и територијалном поделом, по узору на Југославију, Либију или Ирак. Амерички истраживачки центри ово не крију од 1990-их“.
Ипак, Русија ће избећи ову судбину јер јој као крајње средство стоји на располагању нуклеарни арсенал. Нема сумње да ће га Русија употребити уколико је Запад на то присили. Осим тога, управо је Запад, а не Русија, тај који сада достиже своје лимите. Украјина се претворила у „црну рупу за милијарде долара западних пореских обвезника“, а још више за западне војне капацитете, укључујући и капацитете САД.
Док се Запад разоружава, Русија јача, а „Украјина крвари на смрт.“ Према проценама чак и америчких стручњака, попут бившег саветника Пентагона и америчког пуковника Дагласа Мекгрегора, тренутно на сваког руског погинулог војника долази барем осморо украјинских. Руска страна непрестано доводи појачања и постепено „гаси инфраструктуру Украјине“.
Има ли Запад излазну стратегију у Украјини?
Свако ко је у стању да повеже ових неколико једноставних фактора, схватиће да Украјина не може да победи Русију. Бистри људи, попут Виктора Орбана, то упорно говоре Европљанима. „Русија има велику способност да пружи отпор Западу, има веће ресурсе и, најзад, нигде не жури.“ Закључак је да „Русија не може да изгуби“.
Много занимљивије је каква ће бити излазна стратегија Запада. Пре или касније, Запад ће морати да одустане од своје самоубилачке подршке Украјини. Ако се НАТО покаже неспособним да спаси Украјину, то ће само убрзати пад Запада.
Најзад, Русија још није увела никакве санкције Западу. Пред тим чињеницама, борбе које се воде „у позадини“, у „етаблираним“ медијима на Западу, „постају све очајније, док се сваким даном све више пробија поражавајућа истина“.
Насупрот томе, Немачка, која се већ налази под изузетним притиском, у блиској будућности ће се суочити са још тежим испитима издржљивости. Вероватно ћемо ускоро гледати узастопне неуспехе немачке владе у разним областима, пре свега у инфраструктури. Али, „уколико стари систем имплодира,“ примећује Рихтер, „отвара се пут ка нечем новом“. Све у свему, криза Запада, што је данас незамисливо за већину западњака, отвара и „нове перспективе“.
Иначе неизбежном предстојећем пожару у Немачкој допринеће и демографске промене. Садашњи режим не оставља никакву сумњу у то да жели да пронађе „решење за питање немачке, беле већине становништва у овој земљи“. Док популација у земљи више не расте, а повећан морталитет узима свој данак, немачки премијер Шолц рачуна да ће повећати популацију „милионима Украјинаца, муслимана, северних и црних Африканаца“.
Шолцова влада отвара нове путеве за имиграцију. И овде је могућ колапс система, било услед рата, било услед економског краха. То је, међутим, једини фактор који би могао преокренути постојеће демографске трендове. И то би се, наравно, десило по цену етничког грађанског рата, што већ полако постаје реалност у Француској и Белгији. Осим тога, Немачка ће у перспективи постати незанимљива за милионе имигрантских пензионера, од којих сви имају другу земљу порекла. Додатне катастрофе или ратни догађаји могу довести до великог егзодуса. Остаје да се види да ли ће до оваквог развоја доћи већ 2023. године.
Грађански рат у Америци, Четврти рајх у Европи…
Оно што је неспорно јесте да је 2023. одлучујућа година, у којој је једини добар савет за Немце и за све Европљане да се припреме за „ванредно стање“. Ако Немачка нађе свој „немачки пут“, независно од Америке, може да јој се деси да постане „индустријализована, али у великој мери депопулисана пустиња“. Друга и много вероватнија могућност је да се Немачка претвори у деиндустријализовану државу.
Бивши руски председник Медведев, тренутно заменик председника Савета безбедности Руске Федерације, у не сасвим озбиљној прогнози за 2023. изнео је још једну могућност: доћи ће до „грађанског рата у САД“ и до оснивања „Четвртог рајха“ у Европи, који ће чинити „Немачка и њени сателити“.
ИЗВОР: https://rt.rs/news/14000-predvidjanja-za-2023-godinu/