Радикални феминизам је сложен феномемен. Следи деведесет и пет теза о томе шта је он.
АУТОР: Владислав Ђорђевић
1) У идеолошком смислу, радикални феминизам је део идеологије неомарксизма (neomarxism) или култур-марксизма (culturalmarxism). По тој идеологији, посебну заштиту требају жене и друге мањине (minorities). Не мари чињеница што жене нису мањина у већини држава, нити то што их социјалне норме и позитивна права већине држава већ сада боље штите. Али – по култур-марксистима – жене треба их још више привилеговати и давати им још већа права…
2) Такође у идеолошком смислу, радикални феминизам је део идеологије неотрокцизма, а у њему је најважнија ставка „перманентна револуција”. Феминизам захтева перманентну револуцију, тј. перманентно проширивање женских права. Када се једно право оствари, одмах се захтева друго. Не постоји тачка до које би феминизам дошао и престао да захтева нове промене. Промене су перманентне. Никада друштво од феминизма не може да одахне. Зато је једна од водећих заступница радикалног феминиазм код нас – Жарана Папић – и постулирала као феминистичко правило: „Принцип је да се стално прекорачују границе”. Феминистичка идеологија не допушта да се друштво стабилизује, већ захтева стално нове промене и прекорачивање граница.
3) Радикални феминизам подразумева и неотроцкистичку теорију ентризма (entryism, entrism, enterism или infiltration). Она тврди да једна идеја може постати владајућа тако што би њени заступници постепено ушли у државне институције. То је оно што се управо догађа са радикалним феминизмом. Заступници радикалног феминизма континуирано улазе и државне институције. Инфилтрирају се у њих постепно и неприметно, али перманентно. То је оно што је Антонио Грамши назвао „тихи ход кроз институције”.
4) Такође у идеолошком смислу, радикални феминизам је најраспрострањенија форма „политике групних идентитета” (groupidentitypolicy). Она подразумево то да се мушкарци и жене посматраjу као групе. При томе треба увек фаворизовати жене, јер су оне угрожена мањина (minority), а мушкарци њихови тлачитељи (oppressors) и експлоататори (exploitaton benefactors). Будући да живимо у патријархалном друштву дозвољена је и чак пожељна дискриминација мушкараца.
5) Такође у идеолошком смислу, радикални феминизам је данас најраспрострањенији тоталитаризам (totalitarianism). Свака критика феминизма је одмах „говор мржње” (hate speech). На сваког критичара феминизма обрушује се плаћена армија ботова и спин мајстора. Ако су неуки, они ће тог критичара обасути псовкама и увредама. А ако су учени, они ће га оптужити за: патријархалност (patriarchy), патријархалну хегемонију (patriarchal hegemony), патријархални дискурс (patriarchal discourse), мушки шовинизам (male chauvinism), мачизам (machism), мизогинију (misogyny), сексизам (sexism), фалоцентризам (phallocentrism), андроцентризам (androcentrism), фалократију (phallocracy), андрократију (androcracy), фалогоцентризам (phallogocentrism), заступање родних стеротипа (gender stereotypes), ширење родних предрасуда (gender prejudices) и остале бауке. Овако или онако критичар је осуђен на оркестрирану медијску ломачу.
6) Такође у идеолошком смислу, радикални феминизам је данас феми-фашизам (femi-fascism) или феми-нацизам (femi-nazism). Може се назвати и феми-комунизам (femi-communism). То би – политиколошки гледано – било и правилније, јер је феминизам, као и комунизам, екстремно левичарство (extreme left). Назвали га овако или онако, то је идеологија која не трпи другачије гласове.
7) Такође идеолошки гледано, радикални феминизам је једна од најпроминетнијих форми политичке коректности (politicalcorrectness). Њој је све подређено: логика, морал, право и правда. Све се њој треба саобразити. Циљ радикалних феминисткиња је шлифовање друштва толико дуго док сви не прихвате феминистичку идеологију. У феминистичком дискурсу тај процес се зове родно главнотоковање (gender mainstreaming). То је усађивање феминистичког погледа у све државне институције и у све појединце.
8) Tакође идеолошки гледано, радикални феминизам је део идеологије прогресивизма (progeressivism), а то је други назив за радикалну левицу (radical left) или крајњу левицу (far left). Феминисти себе сматрају прогесивним (progessive), а своје противнике сматрају регресивним (regressive). Дабоме, да је то само демагогија. У стварности, ти „прогресивци” прогоне читаву једну групу људи – мушкарце – и то само зато што су мушкарци. Дакле, тај „прогресивизам” није ништа друго него мржња према неким групама људи, а једна од њих су мушкарци.
9) У културно-историјском смислу, радикални феминизам је нови феминизам (new feminism) или неофеминизма (neo-feminism). Тим термином се жели разгрaничити од класичног феминизма (classic feminism), који се зове и индивидуалистички феминизам (individualist feminism), хуманистички феминизам (humаnist feminism) и либерални феминизам (liberal feminism). Основна разлика између старог и новог феминизма је та што је стари захтевао једнакост за жене, а нови привилегије за жене.
10) Такође у културно-историјском смислу, радикални феминизам је друготаласни феминизам (secondwavefeminism) или трећеталасни феминизам (thirdwavefeminism), па чак и четвртоталасни (fourthwavefeminism). Која ће се периодизација узети зависи од угла гледања, али се свакао њоме жели нагласити разлика измећу њега и првоталасног феминизма (first wave feminism). Док је феминизам првог таласа захтевао равноправност мушкараца и жена, радикални феминизам захтева фаворизовање жена.
11) У политичком смислу, радикални феминизам је организован у бројне лобистичке групе или групе за притисак (pressure groups), а већина њих има отворено анти-мушку агенду (anti-male agenda).
12) У субкултурном смислу, радикални феминизам је део антифа покрета (antifa movement). Многе радикалне феминисткиње сматрају да је патријархат део фашизма и да је стога борба против патријархата део антифашистичке борбе. Стога многе радикалне феминисткиње себе представљају као заступнице социјалистичког феминизма (socialist feminism), марксистичког феминизма (marxist feminism) и анархистичког феминизма (anarchist feminism). Оне мисле да се боре пртив фашизма, а заправо се боре против фамилизма – идеологије људи који се боре за очување моногамне хетеросексуалне породице.
13) Такође у субкултурном смислу, радикални феминизам је део покрета за социјалну правду (social justice movement). Стога себе феминисти сматрају ратницима за социјалну правду (social justice warriors, SJW). Али они су ту само декларативно. Они нападају припаднике неке групе само зато што тим гупама припадају, нпр. мушкарце, хетросексуалне жене, белце, конзервативне хришћане итд.
14) У филозофском смислу, радикални феминизам је део филозофије постмодерне (postmodernism), по којој истина не постоји, па је сваки дискурс само борба за власт. Стога феминисткиње могу да лажу колико хоће. По њима, то не само да није ништа лоше, него је штавише добро, јер води ка остваривању феминистичких циљева. Зато што је део постмодерне филозофије, радикални феминизам се и зове „постмодерни феминизам” (postmodern feminism).
15) Такође у филозофском смислу, радикални феминизам је део постструктуралистичке филозофије, па се и зове „постструктуралистички феминизам” (post structuralistic feminism). По постструктурализму, не постоје никакви чврсти идентитети. С тим се слажу радикалне феминисткиње, које тврде да не постоје чврсти полни идентитети. По њима, полни идентитети су плод друштвеног уобличавања. Да би ту идеју истакле, форсирају реч род (gender), наместо речи пол (sex).
16) У антрополошком смислу, радикални феминизам је социјални детерминизам (social determinism) или културни детерминизам (cultural determinism). Први термин је британски, а други амерички, али је суштина иста. По тој доктрини, не постоји људска природа, него је људска природа продукт уобличавања друштва или културе. Самим тим не постоји ни природа ни мушкараца ни жена, него су оне плод друштвеног уобличавања.
17) У социолошком смислу, радикални феминизам је социјални конструкционизам (social constructionism), по којем човек нема своју природу или суштину, него је конструкт друштва. Дакле, социјални конструкционизам је социолошка варијанта култур-детерминизма.
18) У природословном смислу, радикални феминизам антиесенцијализам (antiessentialism) или критике биолошког редукционизма (biological reductionism). То је учење да људи немају своју суштину. Радикалне феминисткиње се с тим слажу, па тврде да ни мушкарци ни жене немају своју суштину. Међу антиесенцијалисте треба убројити и атеистичке егзистенцијалисте. Радикалне феминисткиње склоне су егзистенцијалистичком феминизму (existentialist feminism).
19) У научном смислу, радикални феминизам је порицање биологије као науке. Он свесно занемарује биологију у својим анализама. Појава је одавно препозната и добила име порицање биологије (biology denial) или биопорицање (biodenial). Феминисти избацују тоне пропагандног материјала, а сви они еклататно занемарују елементарне биолошке чињенице. То занемаривање је свесно и намерно, тачније речено, злонамерно. Појава је толико распрострањена да је тема књиге „Занемаривање биологије у друштвеним наукама: критика феминистичког култур-детерминизма” (2017).
20) Такође у научном смислу, радикални феминизам заступа лажну науку (false science). Феминисти презиру биологију уопштено, а посебено теоретску биологију (theoretical biology). Свесно пренебрегавају чињеницу да се полови разликују на свим нивоима биолошке анализе: цитолошки, хематолошки, ендокринолошки, морфолошки, неуролошки, физиолошки и анатомски. Радикални феминизам је напросто лажна наука (fake science), антинаука (antiscience) или псеудонаука (pseudoscience).
21) Такође у научном смислу, радикални феминизам занемарује теорију еволуције. Феминисти презиру теорију еволуције, а посебно на њој засовану еволуциону психологију (evolutionary psychology). Они флагрантно занемарују савремени, тј. нови дарвинизам (new darwinism). А то занемаривање је свесна и покушај да се избегне чињеница да се полови природно разликују.
22) У психолошком смислу, радикални феминизам је радикални бихевиоризам (behaviorism), по којем је свако понашање плод учења или социјалног условљавања (socialconditioning). Стога су и полне улоге плод учења или условљавања. Дабоме да је то нетачно, јер се грубо занемарују наследни чиниоци (hereditary factors) или генетски чиниоци (genetic factors), као и улога слободне воље, тј. моћи личног расуђивања и одлучивања.
23) У теоретском смислу, радикални феминизам је „џендеризам” (genderism), „родна теорија” (gendertheory) или „родна идеологија” (genderideology). То је социјални конструкционизам примењен на међуполне односе. По тој теорији, родови су само друштвене конструкције. Они су друштвено обликовани полни идентитети. По тој теорији, реч род односи се на то друштвено уобличавање пола, а реч пол на биолошки идентитет. Будући да су за феминисткиње друштвена уобличавања једино битна, оне форсирју реч род. Стога се радикални феминизам и зове „родни феминизам” (gender feminism).
24) У статистичком смислу, радикални феминизам је лажна статистика (false statistics). Статистичкии подаци о свему – а посебно о насиљу – дају се парцијално и тенденциозно. Они су заводећи (misguided) и обмањујући (misleading). Они намерно терају на погрешне закључке. Они су селективни и уврнути (spined).
25) У историографском смислу, радикални феминизам је лажна историја (false history). Општа њена тенденција је та да се положај жена у прошлости представља горим него што је био, а положај мушкарца бољим, него што је био. Дакле, историјске чињенице се „уврћу” да би се уклопиле у феминистичку „жртвену идеологију” (victim ideology).
26) У економском смислу, радикални феминизам је лажна економија (false economics). У њему се положај жена у економији приказује много горим него што он то јесте, а положај мушараца много бољим него што он то јесте.
28) Такође у економском слислу, радикални феминизам је противник меритократије (meritocracy), тј. награђивања по заслузи. Он захтева нарађивање по „родном” критеријуму, тј. једнако плаћање „родова” без обзира на радни учинак. У том смислу, он је противан елементарној економској логици и елементарномој праведности.
29) У религиозном смислу, радикални феминизам је део религије Новог доба (New Age), по којој треба све старе вредности одбацити, а пригрлити све нове. У те нове вредности спада и изградња матрифокалног друштва и „инклузија ЛГБТ особа” (LGBT inclusion)
30) У верском смислу, радикални феминизам је антихришћанство (antichristianity). Многе радикалне феминисткиње су атеисткиње. Оне су антихришћански и антиклерикално оријентисане. Њихова „феминистичка теологија” (feminist theology) је антицрквена, антибилијска и антихришћанска.
31) Такође у верском смсилу, радикални феминизам је противник хришћaнске етике или моралне теологије (moral theology). Он толерише, па чак и подстиче све грехе јудеохришћке традиције: абортус, раставе, блуд, прељубу, сексуалне перверзије итд. Штавише, он толерише и чак подстиче богохуљење или бласфемију (blasphemy).
32) У футуролошком смислу, радикални феминизам је део идеологије трансхуманизма (transhumanism), по којој чевека треба превазићи и створити новог човека. Тај нови човек биће заправо андрогин. Путем генетског инжењеринга и вештачке интелигенције треба сторити класу андрогина. По неким феминистињама, тај будући човек биће заправо жена. То је посебно изражено у „сајбер феминизму” (cyber feminism).
33) У уметничком смислу, радикални феминизам форсира промоцију женских уметника и женских уметничких мотива. Као подршку томе, он форсира „феминистичку уметничку критику” (feminist artistic criticism). Њена потка је та да се свако уметничко дело процењује из „родне перспективе”, тј. перспективе радикалног феминизма. То подразумева и цензуру у уметничком стварању. Напрсто, све што се оцени као увредљиво за жене се цензурише.
34) У књижевном смилу, радикални феминизам представља форсирање жена писаца. Стога се оснивају посебне награде само за жене писце. Дакле, и на том пољу постоји фаворизација жена.
35) У књижевнотеретском смислу, књижевноисторисјком и књижевнокритичарском, радикални феминизам представља анализу женских књижевних ликова из „родне перспективе”. При томе он често превиђа историјски и књижeвни контескт. Дакле, феминистика књижевна критика (feminist literary criticism) је идеолошка, а не естетска.
36) У епистемиолошком смислу, радикални феминизам је деградација науке. У радикалном феминизму се свако уметничко, филозофско и научно дело се евалуирa већ према роду и сексуалној оријентацији аутора. У пракси та „политика групних идентитета” (group identity policy) подразумева избацивање из уџбеника квалитених мушких уметника, филозофа и научника, а убацивање минорних женских и хомосексуалних. Исто се то чини и у привредним и културним установама. Због „родне равноправности” срозава се ниво уметности, филозофије, науке и привреде.
37) У образовном смислу, феминизам је феминизација школства. Радикални феминизам инсистира на школовању жена, иако женских особа већ сада има више у школском систему. Радикални феминизам инсистира и на повећању броја жена у наставном кадру, иако жена већ сада има више у наставном кадру. Мушкарци у образовном систему све мање имају модела за углед (role models).
38) У педагошком смислу, радикални феминизам представља рат против дечака (waragainstboys), како је појаву назвала Кристина Хоф Самерс (ChristinaHoffSommers). Он се стављају на стуб срама само зато што су дечаци. Оптужују се за хипер-активност (hyper activity). Кажњавају се за то да су нападачи (attackers) и чак сексуални узнемиравачи (sexual harassers), чак и ако само пољубе школску другарицу. Од малих ногу се искорењују мушки нагони код мушкараца. Зато и постоји криза дечака (boy crisis), како је ту појaву крстио Воран Фарел (Warren Farrell).
39) У лингвистичком смислу, радикални феминизам спроводи језичко истицање жена и језичко потискивање мушкараца. Да би то постигао користи две стратегије. У првој стретегији, а она је заступљена у нашем језику, инсистира се на истицању женских облика за професије. Тај језички манир има за циљ повећање „видљивости” жена у тексту. Та језичка политика се зове „родно осетљив језик” (gender-sensitive language). По тој прескрипцији, треба употребљавати женске облике за занимања, чак и ако она не постоје у нашем језику или звуче рогобатно. Зато треба користити облик социолошкиња, а не слоциолог. У другој стратегији, а она је заступљен у енглеском језику, инсистира се на „родно неутралном језику” (gender-neutral language). То подразумева бисање речи мушкарци (men), где год је то могуће. У том смислу се инсистира да се реч fireman замени речју fireperson, реч chairmen речју chairperson итд. Чак се предлаже да се реч mankind замени речју humankind. Феминисткиње војоју против мушкости свуда и увек, чак иако је то против постојане лингвистичке традиције. Наиме, реч men у енглеском језику, као и реч људи у нашем, има инклузивно значење: означава и мушкарце и жене, па стога нема разлога да се одстрањује.
40) У сексуалном смислу, радикални феминизам је исто што и лезбијски феминизам (lesbianfeminism). Већина радикалних феминисткиња су лезбијке и отворено истичу мржњу према мушкарцима (man hating). Оне сваког мушкарца доживљавају као ривала, конкурента, такмаца, опонента, неријатеља којег треба уништити.
41) У емотивном смислу, радикални феминизам је неуротичност и агресивност. Многе феминисткиње отворено исказују неуротични бес и мржњу према мушкарцима (man hating).
42) У практичном смислу, радикални феминизам је најраспрострањенија форма сексизма (sexism). Он је огољено фаворизовање жена путем квота (quotas) и уништавање мушкараца у име борбе против „насиља над женама” (violence against women).
43) У јуридичком смислу, радикални феминизам је „лов на мушкарце” (men hunting). Он је прогањање и утамничење мушкараца на основу лажних тврњи (false allegations) или лажних оптужби (false accusations).
44) Такође у правном смислу, радикални феминизам је неселективно хапшење мушкараца. Наиме, феминисткиње су донеле закон по коме сваки мушкарца окривљен за породично насиље мора бити ухапшен, без обиза да ли је крив или не, и без обизира да ли то жена тужитељка жели ли не. Дакле, оне су као закон увеле обавезно хапшење (mandatory arrest) и то као тобоже меру заштите „жртве”. Тако су успеле да заваде мушкарце. Сада мушки полицајци морају да хапсе друге мушкарце без обзира да ли су криви или не, па чак без обзира да ли то жене желе или не. Мушки полицајци су претворени у феминистичке робове.
45) Такође у правном смислу, радикални феминизам представља устоличавање мере избацивања мушкараца из станова и кућа. Под изговором да је починио „породично насиље” или пришао жртви после изрицања мере „забране приласка”, мушкарци се истерују из својих станова и кућа. На много начина, мушкарци се присиљавају да буду бескућници, просјаци и насилници. Наиме, мушкарца коме се учини таква непрва често постану огорчени и раволтирани. Они из освете могу да почине неко насиљет. Дакле, мере „спречавања породичног насиља” и „забране приласка жртви” само подстичу насиље. Али то је и разумљиво, јер циљ радикалних феминисткиња и није спречавање било каквог насиња, него психичко и физичко уништење мушкараца.
46) Tакође у правном смислу, радикални феминизам представња кршење претпоставке невиности (presumptionofinnocence). Наиме, радикалне фемионистиње су издејствовале да тужилаштва не морају да доказују кривицу оптуженог мушкарца, него да оптужени мушкарца мора да доказује своју невиност. То је грубо кршење цивилизацијске правне норме и људских права.
47) У медиолошком смислу, радикални феминизам пропагира „моћ жртве” (victim power), а та жртва је увек жена. Стога се радиклни феминизам назива и жртвени феминизам (victim feminism). По њему, жена је жртва мушкараца и зашто је треба обасипати сажаљењем и емпатијом. Штавише, треба је штити посебним законима и мерама, као што су сигурне куће (safe houses) и сигурни простори (safe space). Мушкарци не раде ништа друго него силују жене. Зато „жртвене феминисткиње” и говоре о постојању „културе силовања” (rape culture). Дакако да је то ужасно и неправедно претеривање.
48) У медијском и правном смислу, радикални феминизма је опседнут „жртвеношћу” (victimhood) жена. Он свуда види: „насиље над женама” (viоlence against women), „родно засновано насиље” (gender-based violence), „породично насиље” (domestic violence), „сексуално узнемиравање” (sexuаl harassment), „сексуално злостављање” (sexuаl abuse или sexual molestation), „силовање” (rapes), „педофилију” (paedophilia) итд. Оптуживање мушкараца су најчешће лажана или знанто преувеличана. То је већ само по себи лоше, а још је горе то што жене које дају лажне исказе за то не одговарају. Тиме се заправо подстиче лагање. Лагање је постало део правног система.
49) У тактичком смислу, радикални феминизам је прављење моралне панике (makingmoralpanic). Свуда и на сваком месту радикалне феминисткиње говоре о женској дискриминацији, иако заправо постоји њихова фаворизација. Да би оправдали мере још веће фаворизације жена, радикалне феминисткиње, тј. лезбијске феминисткиње пропагирају мит о женској дискриминацији.
50) У криминолошком смислу, радикални феминизам је форма оцрњивања и оптуживања мушкараца (blamingmen). Сваки мушкарац је силеџија, насилник, злостављач и прогонитељ невиних и јадних жена. Таква пропаганда је чисто испирање могова. Читав један род – мушки – ставља се на стуб срама. Уместо да се кривица индивидуализује, читава једна група људи се априори криминализује.
51) У форензичком смислу, радикални феминизам је посвећен стрпавању мушкараца у затвор. Радикалне феминисткиње измишљају све нове и нове законе и мере само да би што више мушкараца отишло у затвор. Мушке кривице се или потпуно измишљају или знатно преувеличавају, а женске кривице или потпуно пренебрегавају или знатно умањујуу. Све се то чини да би што више мушкарца било у затвору.
52) У бихевиоралном смислу, радикални феминизам је предан идеји раздавајања полова. То се чини на разне начине. Један од њих је форсирање „забране приласка жртви”. У многим случајевима муж мора да изађе из своје куће или свог стана. Тако се полови раздвајају и завађају.
53) У духовном смислу, радикални феминизам понекад прелази у сотонски феминизам (satanic feminism). Неке феминисткиње толико забразде у мржњу према мушкарцима да се може рећи да су ђавоимане. Таквих „сотонских феминисткиња” (satanic feminists) има у многим државним службама, а посебно у центрима за социјални рад. Оне чине све да напакосте мушкарцима. Стога има коментатора који су приметили да је феминизам „дестиловано зло” (destilled evil).
53) У свакодневном смислу, радикални феминизам је критиковање мушкараца због којекаквих тривијалности. Тако се мушкарци оптужују за силовање очима (eyes rape), силовање прдежом (fart rape) и сексуално узнемиравање (sexual harassment), а то може бити и обично причање масног вица или чак обично комплиментирање и удварање. Феминисткиње оптужују мушкарце на основу ма које баналности. У томе немају ни мере ни укуса, па ствар постаје фарсична и гротескна.
54) У медицинском смислу, радикални феминизам је инсистирање на бољем лечењу жена него мушкараца. То треба бити учињено и поред тога што жене дуже живе и – уопше узев – имају боље здравље.
55) У безбедоносном смислу, радикални феминизам је слабљење војне готовости, борбеног морала и оперативне способности војске, јер су жене у војсци склоне забушавању и апсенитизму. Жене у војсци су махом ту из рекламних разлога.
56) У финансијском смислу, радикални феминизам је фаворизација жена. Политика финансијске фаворизације жена се врши под слоганима: „женска права” (women’s rights), „женско ослобођење” (women’s liberation), „женска еманципација” (women’s emancipation), „женско оснаживање” (women’s empowerment), „афирмативна акција” (affirmative action), „преференцијални третман” (preferential treatment), „позитивна дискриминација” (positive discrimination), „систем квота” (quota system), „родно буџетирање” (gender budgeting), „родна равноправност” (gender equality), „једнаке шансе” (equal opportunity), „пуна равноправност” (full equality) итд. Иза свих тих срцепарајућих фраза крије се нешто врло злокобно: финансијска дискриминација мушкараца. Радикалне феминисткиње су мајстори језичке манипулације.
57) У меркантилистичком, радикални феминизам је огољена фаворизација жена у трговни. Женама се дају неки попусти приликом уласка у неке угоститељске објекте или приликом куповине неке робе.
58) У маркетиншком смислу, радикални феминизам је повлађивање женском трговачком укусу. То је последица тога што већину купаца чине жене. Одлуке о куповини (consumers decisions) махом доносе жене. Зато им се трговачки и маркетинчки стручњаци додворавају.
59) У рекламном смислу, радикални феминизам смера ка манипуалцији мушких купаца. Они се заводљивим рекламама настоје намамити да купују робу које им заправо и не треба.
60) У политичком смислу, радикални феминизам је државни феминизам (state feminism). То је феминизам од државе спонозорисан (state-sponsored feminism). Државни медији су платформе за феминистичку пропаганду, а државни буџет је отворен за феминистичке пројекте.
61) У теоретском смислу, радикални феминизам је свесна манипулација. Он свесно и намерно шири једну перфидну и подлу грешку (fallacy), а то је бркање једнакости права (equal rights), тј. једнакости шанси (equal opportunities), са једнакошћу разултата (equal results) или једнакошћу исхода (equal outcomes). То што две групе људи имају иста права не подразумева да ће у свему имати иста постигнућа. Ту заблуду феминисткиње шире упорно и лукаво да би убедила јавност да прихвати и чак захтева нове, веће привилегије за жене.
62) У практичном смислу, радикални феминизам је отровна женкост (toxic femininity). То је појава да жене користе свој род да би стекле одређене привилегије (women use their gender to obtain certain priviledges). Онекористесвоју „слабост” дабистеклепредности (they use their ’weakness’ to their advantages).
63) У институционалном смислу, радикални феминизм је родно чишћење (gender cleansing). Под овим или оним изговором, мушкарци се отпуштају из државних служби, а запошљавају жене. У једном случају се мушкарци отпуштају из државних служби под изговором да су почнили неко насиље (violence) или да су сексуални узнемиравачи (sexual harassers или sexual offenders). У другом се отпуштају под изговором да је потребна „различитост” (diversity). Мушкарце из државних служби избацују и радикaлне феминисткиње и саветници за различитост (diversity consultants), тј. ЛГБТ лобисти.
64) У модном смислу, радикални феминизам поспешује феминизован изглед мушкараца. Мушкарци се подстичу да се облаче феминизовано, шминкају и дотерују као жене. Заправо, он подупире тренд да мушкрци хируршким путем постају жене (male to female). Дакле, радикални фемининизам подсиче трансвестизам (tansvestism), транссексуaлност (transsexuality) и трансродност (transgenderism).
65) У емоционалном смислу, радикални феминизaм подстиче феминизацију мушкараца, посебно дечака. Мушкарци уопште, а посебно дечаци подстичу се да буду шоње и слабићи (sissy boys или sissies). Понекад се такви дечаци зову и соја дечаци (soy boys), по обичају да не конзумирају месо него соју. Не само да се мушкарци уопше, а посебно дечаци подстичу да имају женски изглед, него и да лако испољавају емоције попут жена. Зато се зову емотивци (emo).
66) У социјалном смислу, радикални феминизам представља неформални савез жена хомосексуалки и мушкараца хомосексуалаца. Жене те мушкарце називају савезницима (allies). Мећу њима има и мушкараца хетеросексуалаца, али су хомосексулаци чешћи. Феминистички савезници су мушкарци који бране феминистичке ставове. Феминисткиње их колоквијално називају: белим витезовима (white knights), љубичастим пудлицама (lilac poodles), ружичастим шминкерима (lilac dudes), мангинама (manginas) итд. То су мушкарци који се додворавају женама. Они одобравају све што оне кажу или учине. Уколико су хетеросексуалци, они се надају се да ће полтронством добити женску наклоност, а често добију само презир.
67) Радикални феминизама подстиче женски промискуитет. Неке радикалне феминисткиње – махом лезбијке – противнице су проституције, порнографије, заводљивих женских ликова у рекламама и уопште женског испољавања сексулности. По њима, то је пакт са ђаволом. То је изазивање мушкарчеве похоте, а секс са мушкарцем је секс са архинепријатељем. Али већина феминистиња, као и жена уопште, нису лезбијке, па сматрају да тај анти-сексуални феминизам (anti-sex feminism) иде на руку мушком морализму и пуританизму. Стога су оне развиле про-сексуални феминизам (pro-sex feminism). Феминисткиње тог смера подстичу женска сексуална експериментисања. Оне сматрају да су проституција, порнографија и уопште изазовни изглед жена средства којима жене манипулишу мушкарцима и искамчују корист за себе.
68) У породичном смислу, радикални феминизам је отворени непријатељ моногамне хетеросексуалне породице (monogamousheterosexualfamily). То је антипородична идеологија par excellence. Радикални феминизам преко медија (media) и закона (laws) чини све да уништи породицу. Дабоме, он подстиће жене да остану неудате или се разведу. Он је индустрија развода.
69) У демографском смислу, радикални феминизам је политика депопулације. Он чини све да жене што мање рађају. На првом месту, жене се подстичу да се дистанцијрају од мушкараца, а ако имају сек да корсит контрацептивна средства, а ако затрудне да абортирају. Дакле, радикални феминизма је антинаталитена идеологија par excellence.
70) У етичком смислу, радикални феминизам је псеудоморализам. Он се представља као чувар равноправности (equality) и правде (justice), али у реалности војује против читаве једне групе људи – мушкараца. Дакле, он је против и равноправности и правде.
71) У стратешком смислу, радикални феминизам је милитанти феминизам (militant feminism). Он своје циљеве жели постићи свим средствима: моралним и неморалним, легалним и илегалним. Радикалне феминисткиње су по правилу постмодернисткиње, па не верују ни у истину, ни у морал. Стога оне могу безочно да лажу и клевећу. За њих моралне границе не постоје.
72) У језичком смислу, радикални феминизам је подстицање просташтва и вулгарности. На друштвени мрежама, као и у стварности, радикалне феминисткиње своје неистомишљенике засипају најжешћим псовкама и увредама. Оне не само речима, него и гестима показују вулгарност, нпр. показујући голе груди, стражњице или средњи пст. Радикалне феминисткиње у име равноправности и правде распирују речима и гестима вулгарности и просташтва. За њих бонтон и куртоазија не постоје.
73) У журналистичком и правном смислу, радикални феминизам је неправда према мушкарцима. Он мушке злочине или потпуно измишља или знатно преувеличава. Ниједну олакшавајућу околност он не истиче, нити признаје. Када мушкарац почини неки злочин само се истичу отежавајуће околности, али не и олакшавајуће. По правилу се не даје мотив који је до злочина довео. Обрнуто се поступа када жена учини неки злочин. Тада радикалне фиминисткиње истичу све могуће и немогуће олакшавајуће околности. Неке су чак ушле и у правни систем. Нпр. као олакшавајућа околност узима се менструација. Узима се у обзир и то да је жена била тучена. Тај други случај је већ добио име: синдром тучене жене (beaten wife syndrom). Дабоме да све чињенице треба узети у обзира, али оне се не уважавају када злочин учини мушкарац. Због те стрегије заташкавања олакшавајућих околности код мушкараца, а истицање олакшавајућих код жена, затворске казне за мушкарце за исти злочин много су веће.
74) У тактичком смислу, радикaлни феминизам мушкарца приказује горим него што јесте. Тактика се зове прављење страшила (strawman). Мушкарац се приказује као опак и страшан. Он је неко чудовиште којег жене треба да се плаше. Циљ те тактике је да жене зазиру и беже од мушкараца.
75) Такође у тактичном смилу, радикални феминизам је агресивно нападање мушкараца. Мушкарци се нападају без мере. Сваки мушкарац који критикује феминизам је „женомрзац”, сваки мушкарац који додирне жену, макар и нехотице, одмах је „сексуални узнемиривач” (sexual harasser) или силоватељ (raper), сваки који повреди жену је „монструм” (monstrum), „психопата” (psychopath) или нешто још горе. Радиклне феминисткиње лепе негативне етикете мушкарциме без мере и укуса.
76) У новинарском смислу, радикални феминизам је измишљање или преувеличавање мушких злочина. Удара се на емоције, па је најчешћи жанр сензационализам (sensationalism). Манипулише се емоцијама, па се та појав аможе звати емоционализам (emotionalism). Постоје читаве школе на којима се жене – обично млађе – уче како да измишљају мушке злочине. Ти чланци дају утисак да су аутентични, а они то нису. То су обичне фикције (fiction). Жене се на специјализованим радионицама (workshops) обучавају како да пишу извештаје о том „насиљу”. У многим случајевимa написи о насиљу су чисте фикције или велика преувеличавања.
77) Такође у новинарском смислу, радикални феминизам је распростирање спиноване реалности (spined reality). Постоје и школе не којима се девојке уче како да спинују реалност. Ти семинари се орвеловски зову „семинари за етичко извештавање о насиљу”. Заправо, ти семинари служе да се насиље приказује неетички. Да би се новодно остварила права, жртви се увек треба веровати. Зато феминисткиње скичећи тврде да свакој жени која пријави насиље треба веровати. Не оставља се простор за могућност да лажу. Осим тога, да би се тобоже заштитиле жртве, подаци им се не дају или дају парцијално и једнострано. То оставља постор за бројне злоупотребе. Злочин мушкараца се или потпуно измишља или знатно преувеличава, а жене проглашавају жртвом или непостојећег злочина или неког тривијалног. А злочин жена се или потпуно прећуткује или знато минимализује. Злочини жена се оправдавају, а жене злочинци глорификују. То оне називају „етичко извештавање о насиљу”. Дакле, радикални феминизам заправо уништава етичко новинарство.
78) У моралном смислу, радикални феминизам је лицемерство. Радикалне феминисткиње једно говоре, а друго раде. Оне говоре да се боре за равноправност, а заправо се боре за привилеговање жена, тј. дискриминацију мушкараца. Оне говоре да хоће „равноправно”, тј. равномерно учешће жена на местима „одлучивања и управљања”, али не и на местима мануелног рада. Зато оне уводе квоте за жене на места „руковођења”, али не у професије где се ради мануално (димњачари, вулканизери, лимари, столари, зидари, рудари итд.). Све је то лицемерје.
79) У класном смислу, радикални феминизам је идеологија жена више средње калсе. Оне том идеологијом штите своје стечен социјалне повилегије и настоје да их прошире.
80) Радикални феминизам је мушкомрзачка филозофија (man-hatingphilosophy), како је појаву назвао новинар Мајло Јанопулос (MiloYannopoulos). Академски феминизам је ингениозно домишљање како да се шири мржња према мушкарцима. Све феминистичке теорије – о родном доходовном јазу (gender wage gap), неплаћеном раду (unpaid work), дискриминацији (discrimination), немању једаких права (equal rights), једнаких шанси (equal opportunities) итд. – само су хушкањa жена на мржњу према мушкарцу.
81) Радиклни феминизам подстиче отуђенсот деце од родитеља (parentalalienation). Прецизније говорећи, отуђеност деце од очева. Појава је постала толико распрострањена да је постала тема књиге „Америка без очева” (Fatherless America, 1996). Штавише, успостављен је Дан свесности родитељског отуђивања (parental alienation awareness day), а то је 25. април. Дабоме, жртве тог отуђења су очеви.
82) Радикални феминизам је део идеологије глобализма (globalism). Њега подупире глобалистичка елита и служи као средство демографског пада или депопулације.
83) Радикални феминизам је женски шовинизам (women’schauvenism). То је отворена мржња према мушкарцима. То је став да су жене супериорније од мушкраца. Дакле, то је женски супремационизам (women’s supremationism) или родни супремационизам (gender supremationisam).
84) Радикални феминизам је део идеологије глобалне елите. Подупиру га хомосексуалци, јер је заједнички циљ хомосексуалаца и феминисткиња уништење мушкарца каквог данас знамо. Већ сада видимо како се мушкарац променио у последњих неколико деценија. А још убрзаније ће се мењати у периоду који долази. Мушкарац којег познајемо ишчезава пред нашим очима.
85) Радикални феминизам у својим практичним последицама има најпре ту да врши феминизацију мушкараца. Под његовим утицајем, мушкарац губи особине мушкости. Он се биолошки и психолошки претвара у жену. Он се девирилизује или андрогинизује. На хормоналном и репродуктивном плану он све мање има ејакулата и сперматозиода. Све је стерилнији и импотентији. На емотивном и психолошком плану, он је све анксиознији, науротичнији, депресивнији и склонији самоубиствима. Све више поприма женске одлике личности, укључујући говор, мимику и гесикулацију. Све се више постаје мекушац (sissy). Радикални феминизам мушкарца дословно преображава у андрогина, тј. слабљења мушкости.
86) Радикални феминизам отежава скапање бракова, па је све више особа у невољном целибату (involuntarycelibates). Такве особе – познате као „инсели” (incels) – желе да склопе брак, али не могу. Пораст „инсела” у директној је вези са феминизмом, јер феминизам својом економском политиком и пропагандом чини све да мушкарац жени не треба ни за везу, а камоли брак. Феминизам подстиче жене да се не удају, па је све више „инсела”.
87) Радикални феминизам доводи и до експлозије развода (divorces). Он је мотор индустрије развода (divorce industry). Радикалне феминисткиње подстичу незадовољство жена брачним животом, јер им брак представљају у нереално ружичастом светлу. Никад не говоре о потреби жена за жртвовањем и трпљењем у браку, него само о женским брачним уживањима и потражњама. Не говоре о женским брачним дужностима, него само женски брачним правима. Развијајући женски егоизам, оне жене подстичу на разводе.
88) Радикални феминизам подстиче жене да лажу. Радикалне феминисткиње не само да жене постичу на разводе, него их и наговарају да мужеве и партнере лажно оптужују за „породично насиље” (domestic violence). Жене – чак и ако нису доживеле никакво насиље – шаљу у „женску сигурну кућу” (women safe house) само да би добиле повољнији третман у бракоразводној парници. У многим случајевима одлазак у сигурну кућу је не само непотребан и фингиран, него и фиктиван. Све те малверзације и смицалице чине да би мушкарцу наудиле. При томе не прежу ни од чега.
89) Радикални феминизам чини све да емотивно и материјално уништи мушкарце, па је феминистичка правна теорија изумела институцију „забране приласка жртви”. По правилу, мушкарац је тај који добија забрану приласка жени, а то често подразумева истеривање из сопственог дома. Ако забрану прекрши – макар и уз дозволу жене – одлази у затвор.
90) Радикални феминизам доводи и до борбе око стратељства над децом (custody). По правилу радикалне феминисткиње стају на страну жена. Жене добијају право на старатељство над децом готово по аутоматизму. То бране тобоже неупитном тезом да су мајке бољи родитељи. Дакле, оне посежу за „родним стеротипима” (gender steretypes), против којих се наводно боре. Приликом правне битке за старатењство воља очева се по правилу пренебрегава. Очеви неретко остају без деце, што их доводи до емотивног и материјалног сакаћења, а у екстремним случајевима и до убиства и/или самоубиства.
91) Радикални феминизам доводи до тога да мушкарац често не може да виђа своју децу, али да истовремено мора да бившој жени или партнерки плаћа алиментацију (alimentation). Уколико алиментацију не плаћа, он бива сигматизован и правно прогањан. То неретко доводи мушкарца до беса и срџбе. Понекад нагомилану агресију усмери ка жени и/или детету, а некад и ка себи. Некад и ка феминистињама из центра за социјални рад, које својим чињењем до таквих ситуација махом и доводе. Све то мушкарце материјално и психички убија. Понекад умру и дословно.
92) Радикални феминизам строго осуђује мушка сексуална напочинста, али их код жена подстиче. Мушкарац који превари жену ставља се на стуб страма, али ако жена то учини слави се њена слобода и еманципованост. Све то води ка масовном женској „развратничкој култури” (raunch culture). Појава је препозната и постала тема књиге „Женска шовинистичка свиња: жене и раст развратничке културе” (Female Chauvinist Pig: Women and Rise of Rounch Culture, 2005).
93) Радикални феминизам подстиче „рат полова” (sex war). Он полове доживљава као два супротстављена табора. Што је добро за један пол, то је лоше за други и обрнуто. Зато је феминизам опседнут поређењем полова. Полови се стално пореде и на основу тога изводи закључак којем полу је боље. Радикалним феминистињама не пада на памет идеја да је успех једног пола можда успех и другог. Оне са неповерењем и зазором гледају на сваки мушки успех. Оне одмах претпостављају да је то нешта лоше за жену. На пример, ако мушкарац купи кућу, оне претпостављају да је то нешта лоше за жену, јер она није купила кућу. Не претпостављају да се жена може удати за тог мушкарца и да тако буде свима добро. Оне само распламсавају „рат полова”.
94) Радикални феминизам форсира идеју да се полови у сталном такмичењу или комепeтицији (competition). Између других разлога, и зато радије говоре о „родовима”, а не „половима”. По њима, реч „род” сугерише ту променљиву, нестабилну и такмичарску природу полова. Таква оријентација радикалне феминисткиње тера да занемарују сарадљиву и комплементарну природу међуполних односа. А полови морају да сарађују и да се надопуњују, ако желе да опстану. Зато је радикални феминизам против самих темеља живота.
95) Радикални феминизам је идеологија махом жена више средње класе, посебно оних запослених у државној служби. Том идеологијом оне нестоје да оправдају, па и увећају своје социјално-економске и правно-политичке привилегије.
Teкст се објављује са дозволом аутора.
ПРЕУЗЕТО СА САЈТА „Православна породица“