- Операцији демилитаризације и денацификације у Украјини је потребно додати „деолигархизацију“, тј. национализацију њихове имовине.
- За Украјину, ово је „прворазредно“ питање! Ово може бити један од корака за стварање нове, модерне Украјинске Народне Републике.
- Чак и међу бившим присталицама идеологије „Бандере“ који су остали у земљи после руске специјалне операције, овакви поступци ће изазвати одобравање
АУТОР: Михаил Дишљук
Нешто више од месец дана у Украјини траје „руска специјална операција“. Војска добро раде свој посао. Један од задатака постављених пред операцију – „демилитаризација“, војска је практично решила. Чак је и један од блиских људи председнику Зеленском признао да је „украјински војно-индустријски комплекс скоро уништен“. Остало је „ослобођење Донбаса и Луганска“. Остаје главни задатак – „денацификација“. То је према плану операције.
Али ипак постоји, мислим, једно мало дискутовано питање: „А каква ће бити Украјина након завршетка ‘специјалне операције’? Сви ми већ схватамо да ће они бити заједно са нама“!
Са Доњецком и Луганском Народном Републиком је мање-више јасно: оне су признате од Русије и, по завршетку ослобођења, постаће суверене. Могу мало да развијем могуће мисли да „Западну Украјину треба дати Пољској, Мађарској, Румунији и Словачкој! Нека се баве „бандеровцима“! Мада, лично, у томе видим неку логику.
Мађарска ће пажљиво уредити, прековати, „опрати“ „бандеристички дух“. Пољаци се „одједном“ сете „Волинског клања“, јер могу добити највише „злобника“. Шта да радимо са њима? Поделити! Румуни и Словаци ће „решавати“ проблеме песмом и игром. Добиће их нешто мало.
И, што је најважније, могући „Бандеровци” биће подељени по разним државама. У овим земљама ће се на законодавном нивоу, на захтев Русије и под међународном контролом, указати на потребу „денацификације“ нових земаља. И овде је, по мом мишљењу, могућа још једна интересантна опција: „Успешно спровођење операције руских трупа довешће до реализације у Кијеву колапса, неизбежне предаје. Ко је спреман да то потпише? Хоће ли „потписници“ бити спремни да се одрекну Лавова и њему сличних градова? Или ће Русија, заједно са преосталим украјинским трупама, узети под заштиту Западну Украјину, у замену за признање Новоросије, са приступом Николајеву, Одеси и Придњестровљу, као „коридору“ до граница Русије, а да све то остане у саставу Украјине? Наравно, уз размештањем руских војних база, ради гаранција безбедности.
Ово је само моје „размишљање наглас“. Сигуран сам да руско руководство зна шта ради, верујем му.
Операцији демилитаризације и денацификације у Украјини је потребно додати „деолигархизацију“, тј. национализацију њихове имовине. За Украјину, ово је „прворазредно“ питање! Ово може бити један од корака за стварање нове, модерне Украјинске Народне Републике. Чак и међу бившим присталицама идеологије „Бандере“ који су остали у земљи после руске специјалне операције, овакви поступци ће изазвати одобравање. А у Украјини, земљи блиској Русији по етничком саставу становништва, менталитету, традицији, сличном моделу привреде, која је део глобалног система финансијских односа, могуће је започети реструктурирање друштвених економских односа, са циљем примене и на руски економски систем. И ово ће се добро уклопити у ту парадигму (парадигма од грчког παραδειγμα, „пример, образац, модел“) даљег развоја Русије, а на основу изјава председника Путина на састанку Валдајског дискусионог клуба 2021: „Сви кажу да је постојећи модел капитализма, а то је сада основа друштвене структуре у огромној већини земаља, се исцрпео“, рекао је Путин. Могућности да се изађе из „клупка све запетљаних противречности“ у његовим оквирима су окончане, додао је председник. По његовом мишљењу, умерени конзервативизам треба сматрати најразумнијим принципом погледа на свет у предстојећем периоду реорганизације света” (РИА Новости) (ја сам истакао црну боју слова).
Тајминг специјалне операције у Украјини постаће окидач који ће открити многе руске проблеме који су „прикривани“ у мирнодопско време. Ово је било „улепшавање“ стварности у различитим сферама руског и украјинског јавног живота. Критици треба да буде подвргнуто и понашање руске „креативне интелигенције“, као и понашање власника шећерана и једног броја трговинских ланаца. За Русију ће национализација шећерана и монопол на вотку (производња вина ово не захтева), за почетак, бити велика благодат!
То ће захтевати унутрашње промене руског друштва. Биће потребно научити како да се процени специфичност у пословима власти, да се ово разликује од популизма. Потребно је ослободити се жеље да се „угледамо на Европу“. Тамо има мало доброг, а биће много проблема! Треба ли то Русима?
Навешћу једну изјаву о томе: „Петар I просекао је прозор у Европу, иако је било потребно само пробити врата, провирити и избацити ђубре“ (Михаил Задорни, руски писац, сатиричар, драматург, 1948-2017). Мудро и тачно!
Желим да завршим са догађајима у граду Буча, Кијевска област, око којег с подигла „светска“ бука, како је то дефинисала „ЕУ“. Оно што желим да кажем: „Руси верују својим момцима у униформама, знају њихово нечувено херојство, оданост дужности и одсуство оне зверске суровости својствене „нељудима“ са „бандеровском идеологијом“. Истина је на страни Русије!