• Дете које не познаје општу и националну историју постаје лака мета за све злоупотребе у савременом друштву. Настава историје спроведена на „реформисани“ начин доноси опасност да историјску свест младе генерације престане да формира школа, тј. педагог-историчар. Ту свест ће формирати: улица, штампа, политика, интересне групе или међународни фактори.

ПИШЕ: Стефан Ђурић

То пише у образложењу петиције којом се захтева хитно укидање реформисаног програма наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама, коју су средином јуна поднели професори и наставници историје и други грађани Србије.
Као главни разлог за подношење петиције наводи се напуштање хронолошког принципа учења, уместо ког је установљен тзв. тематски принцип.

Спорна реформа наставе историје

У пракси то значи да из уџбеника историје за, рецимо, трећи разред гимназије ђаци прво науче ратовање Србије и Црне Горе у Балканским ратовима или Првом светском рату, а тек након тога ослобађање од османске власти, настанак и изградњу српске државе.
„Учите хришћанску Цркву до раскола 1054. године, враћате се у рани средњи век и период раскола Цркве. Следећа лекција је улога српске Цркве од 12. до 15. века. Пазите, учите улогу српске Цркве, а нисте научили ко су Срби и где је настала српска држава. Је л’ су ти Срби пали с Марса? Ко је тај Свети Сава? Како можете да учите улогу српске Цркве од 12. до 15. века, турска освајања и укидање Пећке патријаршије, а да истовремено нисте научили ко је Стефан Немања? То је потпуно ван памети“, истиче један од подносилаца петиције, историчар Љиљана Раковић.
Она додаје да је реформа наставног програма померила хронолошку границу, што је, како каже, за последицу имало сузбијање националне на рачун опште историје:

„То практично значи да деца имају много више лекција, што значи да постојеће лекције морају да се сажму. Тако се, рецимо, Немањићи у другој години гимназије уче само кроз две лекције, а раније их је било шест, седам. Исто је урађено у основној школи. Много боље би било да је остао хронолошко-тематски принцип, а да су нам увели по час више. Ви у петом разреду имате један једини час историје на недељном нивоу, уместо да их буде три.“

У петицији се наводи да штета направљена новим програмом може да се измери бројем ученика који су се, учећи по том програму, пласирали на Републичко такмичење из историје у мају ове године: с територије Београда из прва три разреда гимназије није се пласирао — ниједан ђак.
„Уместо да смо се угледали на руски принцип о два посебна предмета: општој и националној историји у сва четири разреда средњих школа и гимназија, реформатори су довели до тога да се фонд часова наставе историје смањује или у потпуности укида. Истовремено, уводе се на мала врата нови предмети, попут Религије и цивилизације и Основа геополитике, који су истргнути из градива историје, а које не предају историчари“, стоји у петицији коју је потписало око 1.500 људи.

Документи Хашког трибунала у настави?

Тзв. тематски принцип утицао је и на епохе опште историје: Наполеонови ратови уче се пре Француске револуције, а идеје просветитељства на крају реформисаног садржаја, у последњој наставној теми.
„Прва ствар је да се ратови деведесетих и распад СФРЈ уче у октобру, новембру. Ви ћете прво да научите распад Југославије, а онда у мају, ако остане времена, научићете шта је нацизам, а шта фашизам, које притом нисте научили пре Другог светског рата, него их учите на самом крају школске године. То што причам је кључан разлог зашто је све ово урађено. Покушавају на велика врата да нам, очигледно, дају неке наставне материјале који се увелико припремају од стране НВО“, упозорава Љиљана Раковић.
Занимљиво је да је баш у „Енџио ХАБ“-у (прим. прев. „НВО чвориште“) у центру Београда у суботу одржана Радионица за наставнике историје из Србије о коришћењу архиве Хашког трибунала и Механизма за кривичне судове с циљем креирања наставних материјала, којој је присуствовало и неколико аутора појединих уџбеника који се налазе на српском тржишту.
Радионицу су организовали Међународни резидуални механизам за кривичне судове и Удружење за друштвену историју „Еуроклио“, које је, иначе, покретач пројекта „Учење историје која то још увек није“, за који су до 16. августа тражили наставнике историје и друштвено-хуманистичких наука који би писали „материјале за учење о ратовима деведесетих и распаду Југославије“.

„Ево шта пише у плану и програму Министарства просвете за четврти разред гимназије у одељку који се односи на међународне односе, савезе и кризе: ‘Ученици треба нарочито пажњу да посвете анализи утицаја развоја европског Запада на модернизацију државе у Србији и Црној Гори и Југославији и да увиђањем узрочно-последичних веза на примерима из националне историје самостално донесу закључке о утицају међународних односа, ратова и криза на унутрашње прилике’. А где је ту Русија? Је л’ само Запад имао утицај на модернизацију државе у Србији, Црној Гори и Југославији? Како можемо да причамо о Југославији, а да не причамо о Комитерни, Информбироу, Стаљину, Другом светском рату? Па ко је ослободио Београд ако не Руси“, пита се Љиљана Раковић.

Проблеми са страним издавачима

Љиљана Раковић указује на то да страни издавачи ангажују „разне људе“ из Србије да пишу уџбенике и да издавачи, према тиражу, за наставу препоручују један од неколико одобрених уџбеника, који можда нема довољно садржаја о националној историји или садржи нетачне информације.
„И не само то. Када потпишете уговор с издавачем, ви сте потписали уговор на 10 година. То значи да ви наредних 10 година не можете да пишете ни за једну другу издавачку кућу, а истовремено тај ваш уџбеник не мора уопште да се штампа, јер издавачка кућа задржава за себе право да тај уџбеник можда не штампа ако процени да то не треба да ради, али је вама везала руке и на тај начин они такође манипулишу ауторима“, предочава Љиљана Раковић.
Поводом петиције огласио се и Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), из ког су за „Данас“ рекли да на програмима „не раде државни непријатељи, већ колеге и најближи сарадници из истих школа, факултета и научних института“.
У тој установи сматрају да су критике подносиоца петиције „последица неразумевања основних поставки Закона о основама система образовања и васпитања, концепта програма усмереног на исходе учења и потпуно погрешно протумачених намера аутора програма“.
Подсетимо, председник Србије Александар Вучић и министар просвете Бранко Ружић договорили су се првог марта да Министарство и Влада започну измене два закона да би се створили услови да држава сачини уџбенике за основну и средњу школу за предмете од националног значаја: српски језик и књижевност, историју и географију. Према писању „Новости“, измене закона највероватније ће бити усвојене на јесен.
ИЗВОР: https://rs.sputniknews.com/20210825/peticija-istoricari-reforma-nastava-istorija-stefan-djuric-1128812312.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.