Влада САД и читава евроатланска дипломатија, пре свега она војна, рачуна на нову-стару Владу Србије да пристане на статус англоамеричког ратног депоа, где би се и даље вршиле прљаве финансијске трансакције, производиле прљаве технологије, отварале нове војне базе, стварале војно-цивилне производње за потребе дугорочног рата са Русијом. Дуго година раније, од почетка владавине сулудог Александра Вучића, САД (али и све њене „савезнице“) су у Србију преко разних инвестиционих фондова са лакоћом поткупиле владајући режим, који је великим новцем непознатог порекла дословно „ухапсио“ грађане Србије, а данас их држи као таоце и излаже нежељеном „ратним савезништву“, насиљу страних корпорација, пљачки и понижењу. Србија данас више не личи на себе, а новац којим је практично срушена као држава, знатно је јефтинији од рата који би евентуално поново водила на Балкану. Вучићево бекство од себе самог је у току, а Ујка Сем му неће помоћи.
Дана 9. октобра ове 2022. године, стигао је на адресу Александра Вучића, јединог надлежног за сва питања у Србији, незванични списак „одличних понуда“ Европске уније, уколико се горе поменути самодржац одлучи да уведе санкције Руској федерацији.
ЕУ, наводно, Србији нуди брзи улазак у ову заједницу, више милијарде евра и долара разних инвестиција, те читав списак олакшица у погледу протока људи, робе и капитала из Србије према ЕУ.
Да би знали о каквом се цинизму овде ради и шта је заправо суштина овакве „понуде“, треба се осврнути на дугогодишњи третман Србије као идеалне „континенталне рупе“ у којој је могуће инвестирати прљави капитал, корумпирати читаве владе и сва њега министарства, ставити на чело државе корисног идиота и тако управљати експлоатацијом свих државних ресурса.
Наравно, није ту реч само о криминалним пословима које владајући режим у Србији треба да обави, већ је реч о методама англо америчких освајања, колонизацијом читавих држава и региона. Напред иду прљаве технологије, прање криминалних финансијских фондова, одржавање на власти криминалних режима, па онда на тако припремљеном терену, очекивана предаја државних ресурса, а на крају и стварна окупација, као наводни „заједнички одбрамбени штит“.
Званични подаци Републике Србије говоре да су Сједињене Америчке Државе на 15. месту међу земљама инвеститорима у Србију.Такође, званичан износ инвестиција је близу 700 милиона евра. Ипак, ово су само подаци о улагањима према месту где је компанија која улаже регистрована.
У случају Србије, америчке компаније инвестирају преко својих овдашњих филијала где очекују (и од Вучића добијају) најповољнији третман у сваком виду пословања. Већи део америчког новца уложеног у Србију је из често непознатих инвестиционих фондова, порекло новца и његови стварни власници такође су непознати.
Амбасада САД у Београду тврдила је у једној изјави да су америчке компаније уложиле преко четири милијарде евра у Србију и да запошљавају више од 22.000 људи. Али, не зна ни амбасада САД шта раде УСАИД фондови, као и то шта раде разни „хеџ“ фондови из САД у Србији и шире, на Балкану.
Већина ових компанија, предузећа, агенција, те франшизе непознатих америчких фондација и слично, савршено су позициониране у Србији. Имају пуну контролу над кретањем друштва, економије, унутрашње и спољне политике, приватног живота сваког грађанина и практично држе прст на „пулсу нације“. И упркос томе што у Србији постоји жестоки отпор савременом англо америчком робовласништву, новац, посебно из тих „непознатих“, али углавном обавештајних фондова САД, учинио је то да би колективно корумпирана владајућа коалиција данас пристала на сваку „пријатељску понуду“ из ЕУ. Па и ону која значи предају он мало српске суверености које још у траговима постоји.
Тако рећи, „испод радара“, Вучићева криминална владавина последњих десет година, била је подржавана од стране НАТО пакта и владе САД, преко горе поменутих фондова, од којих су неки били и директно у служби „војног савеза САД и Србије“, преко активности које се у Вучићевим медијима нигде не бележе.
Наиме, у последњих десет година, америчка војска је у Србији учествовала у преко 70 војних вежби, а САД су један од два највећа донатора система одбране Србије. Вучићев режим се трудио свим силама да прикаже одбрамбену сарадњу са Русијом, као приоритетну па чак и једино могућу.
Мимо слике која се кроз медије шаље у јавност и различитих спољнополитичких потеза, иза сцене се одвија врло динамична и практична одбрамбена сарадња са Сједињеним Америчким Државама, тачније, директно са америчким министарством одбране, и то у свим областима. Мада то звучи прилично невероватно, сваке године Србија и САД спроводе око 100 различитих билатералних активности.
И у тим активностима укључени су разни војно обавештајни фондови, па и путем инвестиција широког спектра, уз „алтернативне фондове“ из САД, дакле, доларима којима се порекло не зна. Вучић лично и читав његов породично-партијски режим, уцењени су од стране САД и њених криминалних компањона у свету. Са друге стране, Вучић и његов режим годинама су уцењивалу грађане Србије, држали их као таоце такве политике и то је произвело стање насиља које је подстицано из САД и читавог Запада.
Дубока криза Запада производи овакву агресију већ деценијама. Та криза је на свом врхунцу због неизбежног светског сукоба који је у току у разним облицима. Запад је много раније оваквим политиком сам себе поразио, а о последицама ових дана пише и познати амерички геостратешки аналитичар Нуријел Рубини, познат и као „Доктор Пропаст“, јер је предвидео и финансијски слом из 2008. године и многе друге догађаје који су уследили након тога.
Наиме, Рубини је почетком октобра 2022. године упозорио Америку и читав Запад на оно шта ће да се деси, услед ратних околности у Украјини и бахатог трошења милијарди од стране Бајденове администрације: „Ово је само почетак бола. Сачекајте док не буде прави бол. А онда имате велику финансијску институцију која би могла да пукне на глобалном нивоу…Постоји неколико фирми које су огромне и системске. Имаћете још један слом, а онда ће Фед (Систем федералних финансијских резерви) морати да нестане. Имаћете озбиљну рецесију и доживећете шок на финансијском тржишту.“
Србија се дави у доларским дуговима већ двадесет година. Од како је давне 2001. године такозвани Клуб поверилаца у Паризу отписао ондашњој СРЈ, велики део дуговања, у част и славу рушења Милошевићевог режима, па све до доласка режима Александра Вучића на власт, та задужења су се прогресивно повећавала, али никада преко границе издржљивости српске економије, што је данас случај. Јер, право самоубилачко узимање скупих кредита, новца из страних, углавном мафијашких инвестиционих фондова, почело је са дивљачком економијом Александра Вучића и његовим „лако ћемо“ саветницима, те министрима-манијацима, попут Синише Малог, коме је свакодневно жонглирање милијардама евра и долара, омиљени спорт.
Србија је годинама разарана изнутра, пре свега економски. Кроз неке од кључних министарстава у свим досадашњим владама током последњих десет година, провлачен је новац из америчких „хеџ фондова“ и фантомских корпорација са новцем „без порекла“.
У Вучићев пројекат наводног „препорода Србије“, укључена је била пре свих Европска инвестициона банка и низ приватних инвестиционих фондова.
Али, госпођа Ђедовић-Негре, не зна ништа о рударству. Никада није прочитала свих 200 страна студије изводљивости за Пројекат Јадар, нити зна садржаја и елаборат о ресурсима, који су закони измењени и када, како би Рио Тинто добио то што хоће. И не мора све то да зна. Има ко зна. Њен посао биће нешто друго: изналажење нове методологије како би почело уништавање природних дарова Западне Србије и Подриња.
Једно не треба заборавити. Иза импресивних биографија, најчешће се крију импресивни преваранти, често и ординарни дилетанти. У случају брачног пара Негре, не треба сумњати у стручност. Озбиљним службама требају озбиљни мешетари. И не треба заборавити да их је та виша сила „подарила“ режиму АлександраВучића.
Јер, зашто би тако извикани стручњак каква је госпођа Ђедовић, радио за „пишљивих“ хиљаду евра на двору осведоченог лудака и самозаљубљеног императора, осим као нису у питању „виши интереси“. А, њих је на послу девастације Србије увек имало.
Наравно, није ни ова крушка пала са стабла док није сазрела. Наиме, пуних две године пре него што је српска јавност о њој ишта сазнала, само ретки пратиоци ПР текстова у такозваним „умивеним“ магазинима, имали су прилику да виде како је и ко је промовисао рад ове жене. А, онда и њу лично, кад су почели ПР интервјуи са њом. Уследила су њена „стручна“ предавања, учешће у разним „селебрити“ догађајима, промоцијама, а онда и именовање у Управни одбор НЛБ банке. Био је то фини рад још нежнијих тајних служби. Страних. Домаће су само помагале.
Србијом су од почетка владавине Српске напредне странке харали разни знани и незнани инвестициони фондови, и то није нова појава у збиру других чуда Вучићевог режима.
Углавном се радило о новцу из фондова евроатланске обавештајне заједнице, па и директно из окупационих фондова Сједињених Америчких Држава, намењених привођењу земаља попут Србије, својим интересима.
На такав начин је у Србију ушао у амерички инвестициони фонд ККР који је куповао и медије, постао и сувласник фирме Рингиер Аxел Спрингер Медиа која је присутна на медијском тржишту Србије као издавач Блица, НИН-а, специјализованих магазина и неколико портала. Ову куповину одобрила је и Вучићева Комисија за заштиту конкуренције. Да би наводно било све легално и како треба.
ККР се руководио принципом „купи јефтино, продај скупо“. Куповао је и фирме од посрнулих српских тајкуна, понегде је вршио „докапитализацију“. Али, један од главних задатака англоамеричких инвестиционих фондова је уништавање компанија и масовно отпуштање радника. Краткорочни циљ је профит а онда девастација и затварање фирми. Дугорочни циљ је чисто колонијалног карактера: свођење Србије на сиромашну и потпуно зависну од окупационих фондова. Ради се о војно обавештајној мрежи инвестиција, тихој ликвидацији било каквих облика суверености, независности или чега сличног у држави-жртви. Оваква сила принуде, доводи данашњу и сваку сутрашњу власт у Србији у стање потпуне предаје било каквих државних ингеренција у руке поробљивача. Без иједног испаљеног метка.
Сада већ заборављени бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус, био је „заштитно лице“ инвестиционог фонда ККР, а забавама са „хеџ фондовима“ у Србији придружио се у слично време и Доминик Штрос Кан, бивши директор ММФ-а, након смене и скандала који су остали иза њега.
Вучићева Србија показала се као диван терен за прање милијарди долара и евра из опскурних фондова, а „инвестиције“ настале из тог нвца данас су на терету грађанима Србије и њиховим потомцима, уколико их уопште остане у држави порекла.
Подсећања ради, већ у септембру месецу 2013. године, кад је Вучић преузео сву власт, основан је и први велики „хеџ фонд“ вредан две милијарде долара. Основао га је већ поменути бивши директор ММФ преко фирме „ДСК Глобал инвестмент“, заједно са својом ћерком, Ванесом Штрос Кан. Мада српској јавности тај важан детаљ није познат, капитал је, преко својих старих оперативаца из ММФ, сакупљао по Кини од институционалних инвеститора и богатих појединаца. Вучићев некадашњи саветник, Доминик Штрос Кан и амерички генерал Петреус преко инвестиционих фондова и данас, 2022. године, постоје у Србији. Конкуренција „јастребова“ који су се окомили на овај део Балкана, била је огромна. Победници на овим никада расписаним „тендерима“ за општу пљачку, остали су француски и амерички инвестициони фондови. Немачка и Аустрија раде на други начин. Преко европских фондова намењених Србији које Вучићев режим усмерава на компаније из ове две државе. Тачније, поклањао им је годинама новац којим су те компаније правиле себи профит у Србији.
Како се посао са разним фондовима веома допао Вучићу и Синиши Малом као његовим кључном инспиратором, морао је бити промењен један „стари“ закон из 2006. године и усвојен нови и по њихов криминал повољнији. Тако су у 2019. години донета два нова закона у овој области: Закон о отвореним инвестицијским фондовима са јавном понудом и Закон о алтернативним инвестиционим фондовима.
Поучен примером ранијих „демократских“ влада, Вучић је проширио посао и удесетостручио читаву „индустрију“ инвестиционих фондова, па је преко њих лако и без икаквих процедура куповао по Србији „милом или силом“ шта год му се хтело. Већина тих „инвестиција“ је пропала, а то и јесте био циљ новца који су му несебично са Запада нудили. Србија данас више не личи на себе, а новац којим је практично срушена као држава, знатно је јефтинији од рата који би евентуално поново водила на Балкану.
У том смислу треба видети потез владе САД у септембру ове 2022. године, кад је од милијарду долара хитне војне помоћи коју је амерички Стате Департмент најавио за 17 европских земаља, изузета Србија. Јер Запад Србију држи у стању сталне покорности, уценама, селективним инвестицијама (тамо где се разара ткиво државе и друштва) и не припада јој део из ратних фондова САД усмерених на савезништво са Украјином.
Оно где тајни, најчешће већ помињани „хеџ“ фондови у Србији иду, то су криминалне инвестиције, које отварају простор за стално дужничко ропство. У том смислу је Србија одавно већ поробљена и Запад нема потребе да инвестира у њену лојалност.
То говори да су „понуде“ Европске уније сасвим епизодног карактера, усмерене само на било какво признавање Косова као државе.
Последњи јавни фондови које САД нуде свима на Балкану па и Србији, усмерени су на „спречавање руског утицаја и подршку реформама у процесу евроинтеграција“. Тако је само у прошлој години у буџету америчког Стејт департмента предвиђена сума од 106,2 милиона долара за земље Западног Балкана (Србији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Албанији, Црној Гори и такозваној републици Косово) како би се наводно одбраниле од „руског утицаја“. И Вучићев режим је повукао део тих средстава намењених Србији! Не зна се у које сврхе је потрошен новац за „одбрану од руског утицаја“.
За 2022. годину, дошло је до смањења укупне суме која ће ићи у Србију. Пројекти које Вучић нуди влади САД, а имају везе са његовом наводном бробом против корупције, не могу више да прођу осим уз директну контролу америчких финансијских власти.
Са друге стране, није ни сва Америка једногласна, напротив. Великом брзином се повећава број „освештених“, који виде куда њихов новац иде.
Тако је и амерички представник Пол Госар позвао је Вашингтон да смањи страну помоћ Украјини, за коју је тврдио да се користи за финансирање сукоба у који САД „не би требало да буду укључене“. На Капитол Хилу, већи број републиканских посланика напао је жестоко Бајденову политику „отворене чековне књижице“ за владу Зеленског. Госар је том приликом рекао: „Нема више стране помоћи, посебно не за финансирање рата у који не би требало да будемо укључени! Бајден и његова криминална породица можда дугују Зеленском, али Америка му не дугује ништа!!!“
Госар је иначе члан клуба „Америка на првом месту“ Републиканске странке, а појавио се и као један од најгласнијих критичара политике Бајденове администрације у Украјини. Тај конгресмен из Аризоне гласао је против пакета војне и економске помоћи Кијеву од 40 милијарди долара у мају 2022, и против закона о потрошњи који Кијеву нуди још 12 милијарди долара „бонуса“.
Овакви и слични примери морали би да нечему науче од себе одбеглог Александра Вучића. Али, за ту науку је већ закаснио. Огромна су средства из мрачних инвестиционих фондова дошла за време његовог режима у Србију. Огромна су задужења које оставља иза себе. Али, дугачка је и колона поверилаца која у стопу прати и њега и његове најближе, кумове, пријатеље, „неисплаћене радикале“, локалне шерифе.
Сви су живели и даље живе на пљачки грађана Србије и на војно безбедносним фондовима англо америчке империје. Све до сада. Ко је био опрезан, на време се склонио. А, најкрупнија риба иде на ражањ.
А 1.
Пословођа из галерије
Амерички амбасадор на Косову, Џефри Ховенијер (Јеффреy Ховениер), недавно је добио обавештајне податке о ранијој и садашњој сарадњи српских и албанских мафијашких кругова, те како су као народни посланици и „угледни људи“, заједно „пословали“ на такозваним трећим теренима. Очито је био неупућен у ову тематику, иначе би знао да је не тако давно, чак пет од седам хашких оптуженика (Реџеп Сељими, Гани Геци, Бљерим Кучи, Миљаим Зека, Фадиља Бека, Тим Кадријај и Сафете Хадерђонај), радило нелегалне послове у сарадњи са српским криминалним кланом из северног дела Косовске Митровице.
Податке о оваквим пословима „Вучићевог клана“ имао је код себе и покојни Оливер Ивановић. Амбасадор Ховенијер, морао је знати у чијој близини на галерији Скупштине Србије седи његов колега, Кристофер Хил. Он знатно боље зна ко је „угледни човек из народа“, Милан Радоичић.
АУТОР: Никола Влаховић
Извор: Магазин Таблоид