- Гласањем у Парламентарној скупштини НАТО о придруженом чланству тзв. Косова показало је нејединство земаља чланица Алијансе, унутар које би требало да се све одлуке доносе консензусом, каже за Спутњик бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић.
АУТОР: Владимир Судар
Делегација Скупштине Србије у Парламентарној скупштини НАТО саопштила је да је делегација Мађарске гласала против одлуке да тзв. скупштина Косова добије статус придруженог чланства, а поред посланика из земаља које нису признале једнострано проглашену независност тзв. Косова – Шпаније, Румуније, Словачке, Грчке и Кипра, одлуку нису подржали ни посланици из Француске и Италије.
Покушај земаља квинте да смање штету
Француска и Италија су чланице тзв. квинте, пет западних земаља које су постројене према Србији и у разговорима у вези са Косовом и Метохијом према нашој земљи наступају ултимативно, подсећа Јовановић.
Тако да је и последњи предлог ЕУ, односно Немачке и Француске у суштини био преузет и вођен од Квинте која је у разговору са нашим званичницима наступала јединствено и бескомпромисно, додаје Јовановић.
„Ово је делимично последица тога што се Француска и Италија прибојавају да би овакав став, необазриви улазак Приштине у предворје НАТО, могао бити штетан за ту њихову акцију према Србији, управо у вези са Косовом и Метохијом. И да хоће на неки начин да смање штету која би очигледно наступила да су сви подржали тзв. улазак Приштине у ту Парламентарну скупштину.“
Монолитни Запад пуца на више праваца
Други разлог због ког је Мађарска била против а још 14 држава уздржано приликом гласања је тај што се на Западу, колико год покушавао да се према другима постави као монолитан, почеле да се појављују напрслине – и то на више праваца, додаје Јовановић.
„Једна је у правцу Русије где једни заговарају чврсту, ратну линију, укључујући и генералног секретара, док други имају уздржан став или се чак противе томе, као рецимо Мађарска. Али су Немачка и други уздржани и не желе да се упуштају у једну такву авантуру. Чак и Америка под чијом су капом сви избегава да се у том погледу директно изјасни. То је вероватно у вези са изборима пошто не знају да ли би шансе Бајдена да продужи боравак у Белој кући биле веће уколико би наставио са тим оштрим, на моменте ратничким наступом према Русији, или да буде опрезнији, уздржанији и да на тај начин утиче на гласаче и да их помало и обмане.“
ЕУ у зачараном кругу
И без те америчке калкулације ЕУ се нашла у једном зачараном кругу јер јој следи серија избора, а однос снага у Европском парламенту могао би се променити чиме би се позиције према битним питањима могле променити, укључујући и однос према рату у Украјини, додаје Јовановић.
Све је прилично непредвидиво и то утиче да се поједине чланице у заједничким организацијама понашају уздржано, независно или чак сувише самостално у односу на досадашњу праксу, сматра Јовановић.
„Тако да не би требало журити са закључцима, све то би требало регистровати и ставити у шири контекст и посматрати у светлу предстојећих избора за Европски парламент, као и америчких избора. А то се практично односи и на друга питања, рецимо на Блиски исток који је такође компликујући фактор за политику Запада јер им отежава ставове и положај ког има у вези са Украјином, или према Русији и Кини. Јер Запад има практично у својој кући једно жариште са катастрофалним хуманитарним последицама, а то одвраћа пажњу света од других проблема, за које би они хтели да привежу ту пажњу. И то је један унутрашњи проблем ког не знају како да реше.“
А то ће сигурно компликовати западну политику и према другима проблемима, укључујући рат у Украјини, однос према Русији и Кини па и односе унутар западног блока, односно да ли ће ЕУ и даље пасивно следити Америку или ће настојати да се макар релативно осамостали, закључио је Јовановић.
ИЗВОР: Спутњик