Mогући модели инвестирања у бањске центре Србије
- У циљу сопственог спашавања, православни свијет се мора директно везивати са Руском федерацијом по свим основама. Пре свега, Руски народ је вјерујући народ.
АУТОР: Др Славољуб М. Вујовић, научни саветник
Економски институт, Београд
Полазна претпоставка могућег заједничког економског развоја Србије и Русије јесте да је економска сарадња Србије и Руске Федерације јако слаба и да може бити много обимнија и обухватнија.
На пример, многе земље подстичу развој туризма разноврсним мерама економске политике на дугорочној основи, што је посебно караткеристично за подручје Медитерана, и то: Шпанију, Италију, Грчку, Француску, Португал и друге земље.
Као једној од бројних могућих солуција економске сарадње, сходно традиционално добрим (братским) економско-политичким односима Србије и Русије, овде ће бити речи о ефикасним могућим моделима финансирања смештајних објеката у бањским центрима Србије од стране Русије и предложени најефикаснији од њих.
Без обзира што је тренутна политичко-економска ситуација у свету у фази озбиљних коренитих промена, међународна-међудржавна сарадња и економија морају функционисати.
Ценећи по оствареном броју ноћења и оствареним приходима, за туризам у 21 веку, може се рећи да је најсофистициранији део међународне економије, истовремено осетљив и флексибилан у смислу промене праваца туристичких токова, без смањивања броја учесника и потрошње. За ратове држава и епидемије, може се рећи да су фактори са најозбиљнијим утицајима на правце туристичких токова.
Специјална операција Руске Федерације у Украјини има и специјалне утицаје и рефлексије, на, не само правце туристичких токова, већ на укупан даљи економски развој, пре свега, развијених привреда запада.
Крах економског модела развоја, који је подразумевао да земље запада узимају све природне и друге ресурсе по ценама које су саме одређивале, од неразвијених и земаља у развоју, а касније тим истим земљама продају петоструко или чак више, скупље финалне производе, управо се руши због специјалних утицаја, специјалне операције Русије уз гласно одобравање Кине.
У циљу сопственог спашавања, православни свијет се мора директно везивати са Руском федерацијом по свим основама. Пре свега, Руски народ је вјерујући народ.
Комунизам је био најопаснији сценарио запада да уништи Руски народ, но неимари запада су добили бумеранг. Треба напоменути да у Печорима литиргија никада није прекидана. Данас руска привреда јача, а рубља има подлогу вреднију од злата – пшеница, гас и нафта. Посебно пшеница, али и нуклеарне бомбе!
Етику као сатрију сестру економије, финансијски и техничко-технолошки развијени запад је давних година уништио, данас измишљајући разне флоскуле: одрживи развој, одржива економија, зелена економија, циркуларна економија, информатичка економија, економија знања, социјалне инклузије и истополне фантазије.
“Данас нема сумње: европске интеграције и проширење ЕУ нису довели до рјешења, већ до повећања проблема. Главни проблем ЕУ – најдубља унутрашња подијељеност – није повезан само са степеном развоја економије него и са културним фактором. Носиоци различитих култура, чак толико блиских колико су блиске француска и њемачка, различито реагују на истовјетне административне (правне) норме, што отежава једниство управљања. Ситуација се драстично заоштрила 2004. године, кад се јединствена Европа проширила фактички ван својих културних граница. Овај изазов није наишао на одговарајући одговор ЕУ администрације”.
ЕУ нема никаквих ресурса, нема јединствене фискалне политике, нема обичног зејтина, нема ништа, осим туторства САД и мржње према Русији.
На основу најновијих извештаја УН-а, пандемија изазвана Корона вирусом донијела је глад милионима људи широм свијета што би се могло погоршати нарочито у подручјима захваћеним сукобима и миграцијама, економском кризом и климатским променама. Шеф УН-ове агенције за храну упозорава да је свијет на „рубу пандемије глади“ док се бори с глобалном кризом корона вируса те да би се у року од само неколико мјесеци могао суочити с глађу „библијских размјера“ (УН: Могућа глад „библијских размјера“ узрокована пандемијом, https://www.slobodnaevropa.org/a/un-mogu%C4%87a-glad-biblijskih-razmjera-uzrokovana-pandemijom/30572613.html.
Њујорк Тајмс (The New York Times) је априла 2020 пренео изјаву Дејвида Бизилиа (David Beasley) председника УН-е агенције за храну: „У најгорем сценарију, могли бисмо посматрати глад у око тридесетак земаља, а заправо у 10 од тих земаља већ имамо више од милион људи по држави који су на рубу глади“. Према његовим ријечима Свјетски програм за храну, који дјелује у борби против глади у свијету, опслужује готово 100 милиона људи дневно, укључујући 30 милиона који овисе о организацији, нагласивши да сваке вечери 821 милион људи гладни легну у кревет.
Истраживања и анализе политичко-економских кретања у свету, како развијених тако и неразвијених држава и привреда, упућују на закључак да су све кризе и већи друштвени проблеми у свету повезани са економијом и етиком, те у том контексту треба посматрати могућности финансирања Русије у бањске центре Србије.
МОДЕЛИ И СОЛУЦИЈЕ ПОГОДНИ ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ РФ У РАЗВОЈ БАЊСКОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ
Основни модели (облици капитала) финансирања смештајних објеката туристичке понуде у свету су акционарски и зајмовни капитал.
Развијена финасијска тржишта и финасијски инструменти омугућавају различите обликe финансирања у међународним-међудржавним односима. Ипак дугорочне инвестиције, посебно у физичку имовину у иностранству имплицирају анлизу низа фактора поменутих у претходном делу.
Поред зајмовног и акционарског капитала, могући облици финансирања смештајних објеката у бањским центрима Србије од стране Русије, могу бити посебни, захваљујући чињеници да је у питању исти православни, братски народ.
Разматрајући могућности примене појединих облика директног инвестирања и уговорних аранжмана у финансирању изградње лечилишних и хотелских објеката у бањским центрима Србије од стране Руске федерације у будућности, посебно су важне законске одредбе о страним улагањима, које дефинишу начине улагања страног капитала. Од свих облика улагања страног капитала у перспективи могли би бити посебно интересантни следећи:
- својински облици заједничких улагања,
- сопствена предузећа страних лица и
- посебни облици, са освртом на концесије и улагање по систему Б.О.Т (Ковачевић, 1990).
Својински облици заједничких улагања подразумевају да руски инвеститор може са партнером у Србији, било физичким, било правним лицем, улагати капитал у складу са законом. Суштина код оваквог улагања је да инвеститор из Русије губи право власништва над средствима која уложи у мешовито предузеће, али добија право сувласништва над тим предузећем, јер уложена средства постају власништво предузећа. За време трајања уговора, руском инвеститору припадају тзв. чланска права (право на добит, управљање, руковођење итд.), а по престанку рада предузећа, припада му право да учествује у расподели нето вредности имовине предузећа.
Уколико инвеститори из Русије оснивају сопствено предузеће, законски су предвиђене могућности под којима страни инвеститор може да оснује сопствено предузеће и остаје власник свега онога што је уложио у такво предузеће, као и онога што у току пословања предузеће оствари.
За финансирање изградње објеката рехабилитационих центара у бањама Србије, интересантни су и посебни облици улагања: концесије и систем Б.О.Т.
Модел Б.О.Т. (изгради, користи, врати) странцима дозвољава да у земљи граде одређене објекте, уз договорене услове путем уговора, користе у одређеном року и врате.
Код концесија у Србији, Законом је предвиђа могућност да страни улагач може да добије дозволу (концесију) за искоришћавање природног богатства или добра у општој употреби. Код концесија су прецизирани рокови на које се дају и коме после истека рока изграђени објекти остају у власништву. Изграђени објекат, према систему Б.О.Т, по истеку уговорног рока и испуњењу уговорних услова, требали би остати Србији.
Међународне концесије за коришћење природног богатства и добра у општој употреби и закуп привредног објекта представљају посебне облике улагања који се разликују од осталих облика улагања.
Везани послови такође, могу бити модел инвестирања заинтересованих субјеката из Русије у изградњу смештајних објеката у бањским центрима Србије. Везани посао подразумева размену роба и услуга при којој се куповина у једном правцу повезује са куповинама у другом правцу (увоз и извоз), што у конкретном случају значи да Србија продаје постојеће рахабилитационе центре у стању у каквом су и локације инвеститорима из Русије, с тим да руска страна плаћа нафтом, гасом и евентуално осталим робама које требају Србији. На основу овако фиксиране обавезе, послови у једном и другом правцу могу се обављати временски и финансијски потпуно независно.
Структура везаних послова у пракси најчешће обухвата следеће активности: контракуповине, оффсет размену, бартер послове, буy-бацх посао и сwитх послове.
Контракуповина подразумева три уговорна односа: уговор о извозу, уговор о увозу и уговор о контракуповини. Добар пример раније контракуповине у Србији представљала је робна размена са Либијом, где се увоз нафте плаћао радом грађана Србије у Либији.
Пример како би се у будућности, контракуповином са Русијом могло осигурати финансирање изградње смештајних објеката у туризму Србије:
- први уговорни однос био би између министарстава грађевинарства и енергетике, са једне стране и Министарства за туризам, са друге стране, а уговарало би се плаћање нафте и гаса увезених из Русије услугама смештаја или лечења и смештаја у одређеној бањи, у објектима одговарајуће категорије;
- други уговорни однос јесте однос руског предузећа и наших предузећа у туризму, којим се осигурава динамика коришћења туристичких услуга (у Србији) и испорука гаса и нафте из Русије;
- трећи уговорни однос јесте однос закључен између увозника и извозника гаса и нафте.
Овде би министарства за енергетику и грађевинарство из Србије за вредност добијене нафте градила смештајне објекте и осигуравала испоруку електричне енергије и грејање (ствар договора) предузећима у туризму, док би предузећа у туризму Србије за вредност увезене нафте обезбедила руском предузећу (туроператору) боравак у одређеној дестинацији у трајању од, например, два месеца годишње у сезони у периоду од (X) година.
Оффсет размена као посебна солуција контракуповине, обично се у пракси јавља код куповине авиона за потребе цивилног ваздухопловства, где се целокупна набавка остварује уз помоћ кредитног аранжмана, с тим што се аванс плаћа у готовом. Остали кредитни део (по одбитку аванса) отплаћује се домаћим испорукама, и то:
- испоруком компонената опреме домаћих произвођача за уградњу у производ који се купује за домаће потребе,
- испоруком компонената за тај производ намењен извозу у друге земље ван земље купца и
- испоруком дугачке листе домаће робе и услуга страном продавцу или његовим кооперантима.
На пример, код набавке технике из Русије за потребе Министарства грађевинарства РС, ово министарство склапа уговор са надлежним руским министарством, где би се набавка остварила уз помоћ кредитног аранжмана, с тим да се аванс плаћа у готовом. Остали део кредита, по одбитку аванса, отплаћивао би се домаћим испорукама према горе наведеном садржају.
Од везаних послова за финансирање изградње центара за лечење и рехабилитацију веома су интересантни бартер послови. Реч је о изузетно сложеним компензационим пословима, са више учесника и више роба и услуга у пракси у свету. Ови послови се претежно закључују на нивоу влада (држава) као генерални споразум о размени роба и услуга. Дакле, код бартер послова, прави се конкретан уговор са списком учесника и великом листом роба и услуга, и уз одговарајући банкарски аранжман. Конкретан уговор између влада касније прати више уговора о конкретним пословима увоза и извоза. На примеру Русија – Србија то би изгледало: руско министарство нафтне индустрије склапа уговор којим се уговара плаћање боравка руских радника и њихових породица у бањама Србије, испоруком нафте, гаса и друге робе из Русије.
Следећи од везаних послова који је интересантан као облик финансирања изградње рехабилитационих центара у бањама у Србији, од стране Руса, јесте buy-bach посао. Реч је о сложеном пословном аранжману.
Овај посао траје доста дуго, захтева доста докумената. Најчешће предмет оваквих трговинских аранжмана и уговорних односа су пренос технологије и опреме, праћен одговарајућим банкарским и финансијским аранжманима. Извоз опреме, по правилима овога посла, обавља се уз помоћ дугорочног кредита, од 10-15 година, а купац по уговору плаћа уговорни аванс. Кредитирани део за увезену опрему, купац отплаћује производима. Конкретно, могућ пример изгледао би овако: предузеће из Београда увезе опрему за продају, плати аванс по уговору склопљеном са увозником, а кредитирани део плаћа услугама у бањским центрима. Страни продавац увезене опреме тражи за то квалитет адекватан продатој опреми који наша предузећа рецимо немогу обезбедити, али Србија има здраствени центар Чиготу (ваздушна бања) са веома ретким лечилишним ефектима.
У вредности којом нпр. хотелијер са Чиготе или из В. Бање услугама отплати опрему коју је страни добављач испоручио грађевинском предузећу из Београда, предузеће гради нов смештајни објекат на Чиготи или Бањи. Ризик у времену код ових послова обично се решава банкарским гаранцијама и осигурањем.
Следећи од везаних послова били би swit послови и они у спољнотрговинским пословима најчешће обухватају робну и валутну арбиртражу, с поентом на курсу валута и разне робе. Курсне разлике између чврстих и меких валута омогућују зараду на дисажији код меких валута.
Као могуће облике осигурања средстава за финансирање, хотелијери или предузећа у туризму Србије могу да користе и факторинг и форфетинг.
Наиме, овде је реч о купопродаји потраживања. Код форфетинга се форфетирају само средњорочна и дугорочна потраживања, што им даје предност за финансирање инвестиција, док се факторинг искључиво употребљава за краткорочна кредитирања, најчешће обртних средстава. Код факторинга је реч о купопродаји потраживања са роком до 90 дана, а најдуже до 120 дана (Ристић, 1994). За финансирање изградње смештајне понуде у бањама Србије, ови облици су интересантни зато што за наплату откупљеног потраживања хотелијер може увек понудити смештај у некој од бања са изузетним здраственим ефектима и природним лепотама.
Са инвестирање Руса у смештајну понуду бањских центара Србије, добар пример финансирања изградње и реновирања смештајних објеката кроз компензације, својевремено је било реновирање хотела „Палисад“ на Златибору. Хотел „Палисад“ са 800 лежаја, један је од највећих хотела у Србији, и ова инвестиција се сматрала у то време једном од највећих инвестиција у ваздушним бањама Србије. Од укупне суме утрошеног новца, ни један динар није обезбеђен из кредита, а чак 90% вредности инвестиција обезбеђено је компензационим пословима. Главни компензациони партнер „Палисаду“ био је београдски „Грмеч“. Производе ове индустрије, неопходне за реновирање хотела, у вредности од 1,7 милиона динара, „Палисад“ је платио уступањем једног спрата са три апартмана и 10 полуапартмана, „Грмечу“ на двомесечно коришћење сваке године у наредних 10 година.
Коначно, претходно наведеним могућим алтернативним облицима финансирања изградње смештајних објеката у бањским центрима Србије од стране Русије, треба додати и уговорне аранжмане франшизинга, лизинга, јавно-приватног партнерства, менаџмента и друге, којима ће се отворити начини за интензивнији улазак руског капитала у туристичку привреду Србије. Сви ови облици често трасирају пут за каснија обимнија улагања кроз разне форме подстичући мултифункционални привредни развој. Код ових предлога и препорука могућих модела уласка капитала Руске федерације у туристичку привреду Србије, треба поћи од претпоставке стабилизовања политичке ситуације, тржишних и других услова у наредним годинама и знатно интензивнијег развоја укупног туристичког пословања у Србији.
Допринос обиму и динамичности операционализације свих у раду поменутих модела и могућих солуција улагања капитала Руске федерације у развој бањског туризма у Србији, првенствено у лијечилишне и рехабилитационе центре, без сумње, дале би мере Владе Србије у форми подстицаја.
У пракси западно европских земаља познате су разне форме озбиљних подстицаја и дотација када је у питању финансирање смештајних објекта туристичке понуде.
У Италији: субвенције за изградњу смештајних капацитета у регијама и местима са слабо развијеном инфраструктуром, затим, дотације у износу до висине трошкова градње објекта, дотације у износу до 10% за набављену опрему и уређаје у развијеним подручјима, а до 20% у неразвијеним, као и двострука амортизација у току три буџетске године, те посебно интересантно смањење пореза на део добити који се реинвестира на југ земље. Олакшице се односе и на грађевински материјал, порез на куповину и пренос земљишта и зграда, порез на електричну енергију и таксе за регистрацију нових предузећа у туризму
У Белгији и Луксембургу: бенефициране камате; затим, у Белгији предузећа која инвестирају у зонама развоја добијају бонификацију на зајмове, кредите и облигације.
У пракси Француске, када је у питању финансирање смјештајних објеката, познате су олакшице код пореза на земљиште и на реинвестирану добит, док је у пракси свих земаља чланица Европске уније интересантна убрзана амортизација. У односу на двоструку амортизацију у току три буџетске године у Италији, у пракси Француске је изузетак амортизације до 25% од трошкова изградње.
У пракси Велике Британије, од подстицајних мера економске политике, значајни су почетни отписи дозвољени до 40% износа вредности инвестиција, док инвестиције у неразвијеним регионима уживају повластице убрзаног отписа у пуном износу.
Све поменуте подстицајне мере или део њих, донете од стране Владе Србије према Руској федерацији у форми адекватног Споразума, директно би подстакле руске инвестиције у бањске центре Србије.
Инвеститорима из Русије посебно је важно да постоји економска стабилност и отвореност и законски прописи који не спутавају.
Значајан утицај на формулацију мера економске политике има политичка клима одређене земље. Инвеститорима је, такође, важно колико је домаће тржиште, како на њега може да утиче економска политика дате државе и колико је привреда отворена или затворена за свет.
У свакој привреди, од својинских права зависи ко сноси ризик, ко добија а ко губи у трансакцијама. На тај начин, она подстичу инвестирање, стимулишу супервизију, промовишу вредноћу и стварају услове за повољно уговарање послова.