СОКОЛСКО ДРУШТВО СОМБОР

Српски прегаоци су покушавали да оснују Српски соко у Сомбору више пута од 1905. до 1914. Под називом „Братство” био је основан Српски соко 11. августа 1911. када су правила потврђена од угарских власти. То је било треће соколско друштво, поред Новог Сада и Сентомаша. Један свештеник основао је соколско друштво у Сомбору 1912. али оно никад није одобрено од власти. Од 1919. друштво је названо Соколско друштво Сомбор. (1) Соколи из Осијека су посетили Сомбор 1913. и у хотелу Слобода приредили академију. (2)

Бачка соколска жупа постојала је од 16. новембра 1919. Приредила је у Сомбору свој I покрајински слет 1920. Соколи су дошли на слет у Сомбор да осоколе малодушне на северној граници. На слету је учествовало 37 друштава. Заједно са гледаоцима вежбе су посматрали регрути. Сомбор је био окићен српским заставама. У великој свечаној сали жупаније, 31. јула 1920. у присуству изасланика соколског савеза др. Ивана Оражена и др. Лазе Поповића, изасланика жупе банатске и београдске, великог жупана др. Вл. Манојловића и поджупана др. М. Стојковића, представника војске, чиновништва, свештенства, женске добротворне задруге и других установа те многобројних сокола и соколица одржана је свечана седница Жупе бачке под председништвом старешине Живка Бајазета. За време свечане седнице пред жупанијском зградом у парку, одржан је Комерс, на коме се уз свирање војне музике играло. Слет је одржан 1 августа 1920. На челу поворке била је војна музика коњичке дивизије из Суботице. За њима је ступало старешинство жупе бачке са изасланицима жупе банатске, осечке, београдске, загребачке и беловарске. После старешина ступале су соколице, чланови, у свечаном соколском оделу и на крају вежбачи у вежбачком оделу. Обишавши град поворка се сврстала пред градском кућом, где је стрешина жупе поздравио град Сомбор, начелника и његове представнике. Градоначелник је отпоздравио. (3) После њега говорио је др. Иван Оражен : „Већ је преко пола хиљаде година како је на славни Видовдан пропало српско царство на Косову и цвет јунака српских легао у гроб … Након више од 500 година синула је, као муња, поново зрака слободе и борба са солунскога фронта, и отпочела је у Маћедонији нова битка Косовска, … Данас смо задовољни, усхићени и весели, и песма наше велике слободе и уједињења хори се од плавог Јадрана  до мутног Дунава, … И наш соколски слет овде у Сомбору је видан и јасан знак нашег слободног и уједињеног живота, … Задобили смо победу, и сада треба да је сачувамо, да је учврстимо, да је осигурамо, и да је одбранимо од безброј спољашних и унутрашњих непријатеља, што жељно хоће да је упропасте …”. Говор је одржан са балкона сомборског магистрата и пропраћен са огромним одушевљењем од народа и сокола. (4) У Соколском календару за 1924. истакнуто је да је соколско друштво у Сомбору основано 1919. Старешина је био Миленко Петровић, начелник Стеван Црквењаков и тајник Стеван Стратимировић. Било је 142 члана, 41 чланице, 28 вежбача, 20 вежбачица, 65 мушког нараштаја, 55 женског нараштаја, 45 мушке деце, 32 женске деце и 28 чланова у соколском оделу. (5)

Соколско друштво у Сомбору је 21 септембра 1924. посветило и развило своју соколску заставу. То је била прва застава у Бачкој соколској жупи. Застави је кумовао престолонаследник Петар. У прослави су учествовала соколска друштва из Винковаца, Новог Сада, Лубилице, Старог Бечеја, Сенте, Мола, Куле, Старог Сивца, Пивнице, старешинство Бачке соколске жупе и изасланство београдског сокола. Уочи дана освећења приређен је опход градом, са бакљадом као поздрав куму а у поворци је учествовала војна музика суботичке коњичке дивизије и око 350 чланова, чланица, мушког и женског нараштаја суботичког сокола. Сутрадан је био дочек соколских друштава, а у 9 часова је кренула поворка из соколане у цркву на богослужење, предвођене од соколске коњице (Сомбор), војне музике, застава, старешинства жупе, изасланика соколских друштава, чланова у одори, чланица, фанфара (Сомбор), женског и мушког нараштаја свега око 500. Пред црквом на тргу била је подигнута трибина окићена заставама и зеленилом, где је одржано свечано освећење заставе уз учешће изасланика свих месних државних и војних власти, као и свих друштава. Кума је заступао подпуковник Николић, који је после свршеног црквеног обреда привезао плаве траке, и уз кратки говор предао заставу заставнику, па је опет кренула поворка око града, а по подне је био банкет у почаст гостију. После подне одржана је јавна вежба на вежбалишту Спортклуба, на којој су изведене : чланице сарајевске и загребачке вежбе, чланови Војиновићеве и Шулцеове вежбе, женски нараштај просте вежбе, чланице Сомбор вежбе са вретенима, чланови Стари Бечеј и Сента са Деветкама и два оделења на справама. Увече је одржана једна академија у градском позоришту, а друга у хотелу „Слободи” са програмом који су извели (Винковци) вежбе рекетима, (Нови Сад)  вежбе са украшеним луковима и на разбоју (Суботица) сликовите и вежбе са шаблонима (Сента) Деветку (Сомбор) Вечер на Сави, вежбе са дискосима и сликовите вежбе, а после академије била је игранка. (6)  С. Врдољак је у свом чланку „Прослава 20-годишњице Сокола у Новомсаду” у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакао да је соколска идеја нашла најплодније тло у најбогатијем крају отаџбине. Жупа је имала 4.000 вежбача и вежбачица. Појединци и разне установе су често и богато даривали соколска друштва. У Сомбору је подигнут сјајан Соколски дом, а у Великом Бечкереку дом је сазидан сакупљеном готовином од преко три милиона динара. У Новом Саду давала је општина соколском друштву годишњу потпору од 15.000 динара. Насупрот томе у остатку земље се са тешким напором долазило до малених успеха. Писцу чланка није било јасно како се соколство у Војводини  брзо ширило, док у свим осталим крајевима није могло тако брзо да захвати шире масе. (7) Истакнути предњаци друштва били су Перица Вукићевић, Стеван Станишић, Милан Коњовић, Ђорђе Коларов, Пајица Миланко и начелник друштва Милан Радић. Међу члановима био је Иван Иванић. Друштво је подигло дом 1925. (8)

Соколи у Сомбору 1936.

У Сомбору је одржан 5 јуна 1927. V. Слет Соколске жупе Светозара Милетића. Програм за 4 јун 1927. био је : Долазак учесника слета и дочек изасланика. Поздрав сокола Жупанији и Граду као добротворима. Затим соколски комерс у парку Краљице Марије. У исто време у соколском дому одржавала се седница Збора друштвених начелника и судија за утакмице. Програм за 5 јун био је : Утакмице окружја жупе у стројевним вежбама и утакмице појединаца у лакој атлетици. У 7 сати главна проба свих вежби за слетску јавну вежбу. У 10 сати постројавање свечане поворке за дефиле градом. У 11 полазак поворке. Затим свечано отварање новог соколског дома. У 16 сати слетска јавна вежба на вежбалишту Сомборског Спортског Удружења , крај парка краља Александра  са програмом : 1. Деца : вежбе ветрењачама, 2. Женски подмладак : вежбе буздованима, 3. Мушки подмладак : скупинске вежбе, 4. Чланови : просте вежбе, 5. Војници : вежбе са пушком, 6. Чланови : вежбање одељења са справама, 7. Чланице : просте вежбе, 8. Чланови старији : вежбе палицом, 9. Вежбе гостију, 10. Морнари : вежбе са веслима.  У вече соколска академија у соколском дому и у Градском Позоришту, а после академије соколска забава у свим просторијама соколског дома. (9) У Соколском календару за 1928. истакнуто је да је старешина Стеван Стратимировић, начелник Стеван Црквењаков, начелница Олга Ристичева, тајник Александар Ковјанић и предавач Нико Маширевић.  Било је 468 чланова, 160 чланица, 72 вежбача, 88 вежбачица, 96  женског нараштаја, 106 мушке деце, 122  женске деце и 116 чланова у одори, 2 чланице у одори. Имали су свој дом, приређивали су јавну вежбу, 4 сарадника, 12 предњака, књижницу и заставу. (10) У Соколском календару за 1929. истакнуто је да је старешина био др. Миленко Петровић, начелник Милан Радић, начелница Олга Ристичева, тајник Живојин Легетић, предавач Милутин Николић. Било је 486 чланова, 166 чланица, 59 вежбача, 14 вежбачица, 61 мушких нараштајаца, 47 женских нараштајки, 32 мушке деце, 35 женске деце, 116 чланова у одори и 3 чланице у одори. Друштво је имало свој дом, приређивало јавне вежбе, имало је 3 сарадника, 7 предњака, књижницу, фанфару и заставу. (11)

У Соколском календару за 1930. истакнуто је да је старешина друштва био др. Миленко Петровић, начелник Милан Радић, начелница Олга Ристичева, тајник Никола Јанбрушић, предавач Милутин Николић. Било је  336 чланова, 75 чланица, 42 вежбача, 12 вежбачица, 25 мушког  нараштаја, 21 женских нараштајки, 18 мушке деце, 19  женске деце, 112  чланова у одори и  4 чланице у одори.  Друштво је имало свој дом, приређивало јавне вежбе, имало је 5 сарадника, 3 предњака, књижницу са 246 примерака књига, фанфару и заставу. (12) У Соколском календару за 1930. истакнуто је да је старешина друштва био Бошко Павле Вукичевић, начелник Војислав Плавшић, начелница Олга Ристичева, тајник Стјепан Јаковљевић а предавач др. Васо Зрнић. Било је 272 члана, 46 чланица, предњака : 1 мушки и 1 женски, 40 вежбача, 15 вежбачица, 25 мушких нараштајаца, 15 женских нараштајки, 15 мушке деце, 15  женске деце,  36 чланова у одори и 4 чланице у одори. Друштво је имало свој дом, приређивало јавне вежбе, 3 сарадника 3 предњака, књижницу, музику и чланску заставу. (13) У Старешинству Соколског друштва Сомбор 1934. били су старешина др. Миленко Петровић, заменик Бошко   Вукичевић, тајник Никола Јамбрушић, председник просветног одбора Иван Матовић, начелник Војислав Плавшић, заменик др. Владислав Цветић,  начелница Олга Ристић, заменица Божана Пакашки и благајник Рајко Стричевић. У Управи били су као чланови др. Ненад Бугарски, Драгољуб Цукавац, Милан Радић,Милован Миловановић, Ђорђе Ивков, др. Вилко Жгањец, др. Александар Јосић, Младен Мијатовић, Кајица Протић и Јован Шите. Заменици су били Милан Беговић, Сима Коларић, Ђорђе Рокнић, Богдан Мијатовић и Лазар Плавшић. Ревизори су били Милутин Николић, Милош Лепедат, Живојин Легетић, Александар Ковјанић и Лајчо Чувардић. Заменици су били Никола Димић, Никола Радојевић и Бошко Стојков. У Суду Части били су др. Светислав Панић, др. Душан Јовичић, Славко Радосављевић, Станимир Цоловић и др. Мате Шкрабало. Заменици су били др. Мата Николић, Иса Рачић и Стеван Бугарски. (14)

Соколско друштво Сомбор приредило је 4 марта 1939. концерт у корист чешких избеглица из Судетских крајева. На концерту су учествовала и сва национална друштва у Сомбору. Предавање о Чесима држао је члан сокола Михо Дракулић. (15)

Соколско друштво у Сомбору деловало је до Априлског рата 1941. када је забрањено.

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. мр Велимир Д. Шешум, „Соколски покрет у Војводини од 1869. до 1945 године”, (докторска дисертација) Универзитет у Новом Саду, Факултет спорта и физичког васпитања, Нови Сад, 2014, стр. 216;
2. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;
3. Алимпије Поповић, „I Покрајински слет Бачке Жупе у Сомбору”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 376-380;
4. „Говор др. Оражена на Слету у Сомбору”, „Соколски Гласник” Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 371, 372, 373;
5. „Југословенски соколски календар 1924”, у Љубљани, 1923, стр. 148;
6. „Соколско друштво у Сомбору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, новембар 1924, бр. 11, стр. 308;
7. С. Врдољак, „Прослава 20-годишњице Сокола у Новом саду”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб,  јуни 1925, бр. 6, стр. 120;
8. мр Велимир Д. Шешум, „Соколски покрет у Војводини од 1869. до 1945 године”, (докторска дисертација) Универзитет у Новом Саду, Факултет спорта и физичког васпитања, Нови Сад, 2014, стр. 217;
9. „Слет Соколске жупе Светозара Милетића 5 јуна 1927. у Сомбору”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб,  април-мај 1927, бр. 4 и 5, стр. 56;
10. „Југословенски соколски календар 1928”, у Љубљани, 1927, стр. 125;
11. „Југословенски соколски календар 1929”, у Љубљани, 1928, стр. 110;
12. „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани, 1929, стр. 120;
13. „Југословенски соколски календар 1931”, у Љубљани, 1930, стр. 131;
14. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник”, година I, Београд, 1934, стр. LXXXVII;