СОКОЛСКО ДРУШТВО ПРИШТИНА И ЊЕГОВЕ ЧЕТЕ

• Соколско друштво Приштина  основано је 1909. као прво на Косову под називом  „Силни”.  
• Учествовало је на слетовима у Грачаници, Девичу, Загребу и Прагу, јавним наступима у Приштини 1909, 1910. и  1911. За време Првог светског рата друштво није радило.
• Соколско друштво у Приштини обновило је рад 1923. и било матично друштво многим соколским јединицама у Старој Србији. 
• Наставили су рад на културном и националном послу  и ширили соколску идеју на Косову. После Априлског рата 1941. соколска друштва и чете су били забрањени.
• После рата  комунистичке власти су уместо сокола оснивале друштва СТВ Партизана Југославије.  

У Приштину је из Куманова  прешао Димитрије Синадиновић и окупио омладину створивши друштво у Приштини. Међу првим сарадницима били су прота Јосиф Поповић и Стојан Капетановић. (1) Соколско друштво Приштина  основано је 1909. као прво на Косову под називом “ „Душан Силни”. Године пре ослобођења биле су тешке. (2) После Балканских ратова чланови Српског сокола „Душан Силни” из Дубровника Кристо П. Доминковић и Ђилдо Јоб хтели су за Видовдан да посете Косово. У Београду су им додели као пратњу њиховог пријатеља Тасу Поповића. Кренули су возом из Скопља  за Приштину. При пролазу кроз Качаничку клисуру гледали су турска топовска кола остављена у бегу у кориту реке. При погледу на Косово поље Доминковић је рекао : „Ђилдо, ето дочекасмо !”. У Приштини добили су Кристо и Ђилдо по једну нову шајкачу на дар. И Кристо и Ђилдо сачували су шајкаче и дочекали да са њима на глави изађу у сусрет српској војсци кад је 13. новембра 1918. улазила у Дубровник.(3) После  Првог светског рата  радило се на обнови соколских друштава.  У Соколском календару за 1929. истакнуто је да је  Соколско друштво Приштина обновило рад 1923. Старешина је био Милан Мајсторовић, начелник Константин Умањец, начелница Јевросима Панићева, тајник Војислав Баљозовић, предавач  Драгутин Дебељковић. Било је 24 члана, 1 чланица, 12 вежбача, 1 вежбачица, 59 мушког нараштаја, 21 женског нараштаја, 37 мушке деце,   17 женске деце,  5 чланова у одори и 1 чланица у одори.  (4) У Соколском календару за 1931. истакнуто је да је старешина био  Радомир Петровић,  начелник Чедомир Стошић, начелница  Јеврозима Ланићева, тајник Димитрије Спирић,   предавач Живко Јанковић. Било је 110 чланова, 63 вежбача, 28 мушког нараштаја,  14 женског нараштаја, 10 чланова у соколској одори.  Друштво је имало соколски дом. Одржавали су јавне вежбе, имали 2 сарадника и књижницу. (5) Соколска друштва на Косову и Метохији већим делом су била део Соколске жупе Скопље, а мањим делом жупе Цетиње. У жупи Скопље била је  Приштина са 6 друштава и 22 чете.  (6)

Професор Мирко Јовановић и предњак Соколске жупе Скопље Пајтонџијевић посетили су 17 децембра 1938. Приштину, где су одржали две филмске представе за соколску децу и нараштај, као и за ученике и ученице основних и средњих школа.  Приредбу је организовао  просветар  приштинског друштва професор Бора Јовановић. Приказано је два пута пред 942 гледаоца шест соколских и забавних филмова. Професор Мирко Јовановић одржао је сваком приликом и по једно предавање о соколству. (7)   У Соколском дому у Приштини 16 априла 1939. одржан је збор четних начелника. На збору су били заступљени делегати из сеоских соколских чета Суви До, Доња Гуштерица, Јањево и Коморан. Друштвену управу заступали су просветар  Недељко Виријевић, и тајник Радомир Николић, а збором је руководио начелник Иван М. Ивчић, пешадијски наредник водник. Решено је да се приликом посете Косову, Скопске и Цетињске жупе одржи штафетно трчање од манастира Грачанице и Самодреже. Штафете су требале да дођу код споменика на Газиместану на крају помена, старешинство је требало да прими буктиње и тиме ода пошту борцима за слободу и уједињење. (8) Соколске жупе Скопље и Цетиње планирале су 1939. соколско ходочашће на Косово Поље. Према програму учесници ходочашћа су требали да се сакупе 27 јуна 1939. у Скопљу. Рано ујутро на Видовдан требали су да специјалним возом отпутују до станице Обилић одакле би до споменика ишли пешке. Соколска друштва Приштина и Вучитрн решила су да организују штафетну трку од Самодреже и Грачанице до споменика. Соколска чета друштва Приштина и Самодрежа требала су да изведу своје вежбе, и биле би приказане народне игре сеоских чета Побужје, Степаново и Смоквица – Русалије. (9) Приликом Видовданских свечаности у Приштини је увече организован ватромет. Увече је Соколско друштво Приштина приредило свечану соколску академију. (10)

На прослави  30-годишњице постојања Соколског друштва у Приштини требало је извршити освећење заставе друштва коју је поклонио Перо Лилић, трговац из Приштине.  Приликом припрема за прославу 30-годишњице постојања  Соколског друштва у Приштини, друштвени начелник Иван Ивчић, наредник-водник, обишао је део сеоских чета и то Ново Чикатово, Ново Рујце, Потуровци и Суви До. Приликом прегледа Ивчић је одржао предавање о узајамности, слози и ширењу братске љубави међу соколима за извршење соколских дужности. Истовремено брат Перко Мркајић, соколски гуслар из чете Брадина (жупа Мостар) посетио је иста та места и поред гуслања одржао и предавање о Соколској Петровој Петољетци. (11)  Јубилеј Соколског друштва у Приштини прослављен је 22. октобра 1939. На тај дан 1912. Приштина је ослобођена од Турака. Соколско друштво у Приштини прославило је  30-годишњицу оснивања друштва “Душан Силни”, заједно са прославом дана ослобођења од Турака.  Друштво није радило за време рата. Одмах по ослобођењу било је обновљено и постало је матично друштво многим соколским јединицама у Старој Србији.  У очи прославе приређена је свечана соколска бакљада, са војном музиком на челу. У поворци су сем сокола учествовала и остала национална удружења. На благодарењу у цркви били су присутни сви представници власти, на челу са командантом дивизијске области генералом М. Миленковићем и председником општине Пејовићем. Освећењу соколске заставе присуствовали су у име жупе Скопље старешина Газикаловић, и просветар Мирко Јовановић. Био је присутан први начелник друштва Сима Синадиновић. Освећење заставе обавили су проте Аритон Поповић и Јосип Спасић, који су били међу првим организаторима друштва. Кум заставе, Петар Илић, трговац, предао је заставу старешини Димитрију Спирићу, на што су чланови положили свечани завет. Старешина Спирић захвалио се соколима сеоске чете Суви До који су дошли на славље свог друштва, а нарочито оснивачима „Душана Силног”, присутнима и отсутнима, чија су срца пуна радости што им је дело, започето под туђином, уродило плодом.  После њега говорили су делегати жупске управе из Скопља. Старешина жупе Газикаловић је истакао : „У животу једног народа 30 година је кратак период; али у животу једнога човека 30 година је довољно да се заборави много што-шта. Нове генерације не знају за муке и патње. Рођене у слободи, не знају шта је ропство. Слободу и све благодати мирнога живота примају као нешто природно … Слободу је теже  сачувати него задобити” . Жупски просветар М. Јовановић сећао се када је долазио као омладинац 1911. и видео да се умело соколовати. Иако је тад дошао турски цар да застраши малу Србију, соколи у Приштини су умели да храбро укажу пут којим треба да иде омладина. Српско певачко друштво „Косово” певало је „Хеј Словени!”. Поворка је дефиловала пред освећеном заставом, бурно поздрављена од народа. У подне је приређен ручак у официрском дому, а после подне су у сали основне школе, приказивани соколски филмови, па је затим приређена свечана академија у официрском дому. Академију је отворио старешина  Спирић, а предавање одржао Бор. Јовановић. Подсетио је на главне моменте развоја соколства на Косову, од оснивања 1909, преко слета у Грачаници, Девичу, Загребу и Прагу, јавних наступа у Приштини 1909, 1910. и  1911. Истакао је да је будућа мисија сокола  на селу. (12)  Соколска чета Црквена Водица из друштва Приштина приредила је забаву у просторијама основне школе. Учествовале су и соколске чете из Обилића, Косовог Поља и Помазатина. У програму су биле рецитације и позоришни комад. У  „Соколском гласнику“ истакнуто је да су и том приредбом Соколи са Косова показали, да нису  застали на културном и националном послу и ширењу соколске идеје на Косову. (13)

Соколска чета Црквена Водица из друштва Приштина одржала је II годишњу скупштину у присуству целокупног чланства. Изабрана је нова управа на челу са Срећком Савићем, учитељем. Целокупно чланство са прошлом управом било је заузето војном вежбом. (14)

   После Априлског рата 1941. рад соколских друштава био је забрањен. После Другог светског рата уместо сокола  комунистичке власти оснивале су друштва СТВ Партизан Југославије.

Соколско друштво Приштина  основано је 1909. као прво на Косову под називом  „Силни”.  Учествовало је на слетовима у Грачаници, Девичу, Загребу и Прагу, јавним наступима у Приштини 1909, 1910. и  1911. За време Првог светског рата друштво није радило. Соколско друштво у Приштини обновило је рад 1923. и било матично друштво многим соколским јединицама у Старој Србији.  Наставили су рад на културном и националном послу  и ширили соколску идеју на Косову. После Априлског рата 1941. соколска друштва и чете су били забрањени. После рата  комунистичке власти су уместо сокола оснивале друштва СТВ Партизана Југославије.

АУТОР: Саша Недељковић,  члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Соколство у Јужној Србији”, „Соко на Вардару”, Слетски весник жупе Скопље, Скопље, јули 1933, бр. 7, стр. 54;
2. „Јубилеј Сокола у Приштини”, „Братство”, Осијек, 15. децембра 1939, бр. 12, стр. 232-233; „Соколске свечаности у Приштини”,  „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5; Н. Виријевић, „Соколство на Косову и у Приштини”,  „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;

3. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 114;
4. „Југословенски соколски календар 1929”, у Љубљани 1928, стр. 118;
5. „Југословенски соколски календар 1931”, у Љубљани 1930, стр. 141;

1. „Поглед на десетогодишњи развој соколства у Јужној Србији”, „Соко на Вардару”, Скопље, јули 1933, бр. 7, стр. 57, 58, 59, 60;
2. „Соколски филм у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 30 децембар 1938, бр. 48, стр. 4;
3. „Први збор четних начелника друштва Приштина”,  „Соколски гласник“, Београд, 5 мај 1939, бр. 16, стр. 4;
4. Вл.П.С, „Видовдански поход соколства на Косову”,  „Соколски гласник“, Београд, 9 јуна 1939, бр. 23, стр. 4;

10. Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;

1. Рад. Живковић, „Рад друштва Приштина”,  „Соколски гласник“, Београд, 4 септембар 1939, бр. 35 и 36, стр. 5;
2. „Јубилеј Сокола у Приштини”, „Братство”, Осијек, 15. децембра 1939, бр. 12, стр. 232-233; „Соколске свечаности у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5; Н. Виријевић, „Соколство на Косову и у Приштини”,  „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;
3.  „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 24 јануар 1941, бр. 4, стр. 4;
4. М. Ивчић, „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 24 јануар 1941, бр. 4, стр. 6;