СОКОЛСКО ДРУШТВО ГРУБИШНО ПОЉЕ

У Соколском календару за 1923. истакнуто је да је Соколско друштво Грубишно поље установљено 1920. Старешина је био Максо Билековић, тајник Фрањо Сланина, начелник Душан Бујић. Било је 44 члана, 18 чланица, 12 вежбача, 6 вежбачица, 12 мушког нараштаја, 14 мушке деце, 12 женске деце и 5 чланова у соколском оделу. (1)   У Соколском календару за 1923. истакнуто је да је Соколско друштво Грубишно поље установљено 1911.  Старешина је био др. Лука Злошило, начелник Драгутин Фућак,  тајник  Душан Бујић. Било је 46 члана, 18 чланица, 17 вежбача, 8 вежбачица,  12 мушког нараштаја, 14 мушке деце, 12 женске деце и 8 чланова у соколском оделу. (2)

Соколско друштво у Грубишном пољу отворило је за јавну употребу читаоницу и књижницу. (3) У Соколском друштву Грубишино Поље одржан је 1925. предњачки течај. Предавали су на течају браћа Душан Бујић, старешина друштва, идеологију и организацију; др. Шефер анатомију, физиологију, хигијену и прву помоћ; а Лука Ћосић систем и методу. Течај је слушало 11 сокола, и то 8 из  Грубишиног Поља и 3 из ново основаног друштва Вел. Зденци. Испит је одржан 3 јануара 1926. У комисији су били : председник Р. Бићанић (из жупског Т.О.), чланови Д. Бојић, др. Шефер,  Лука Ћосић и Т. Босанац. На испиту је било 10 сокола од којих су одлично положила 4 и то : Младен Бркић, Јосип Крижан, Теодор Глумбић и Иван Шебек. Довољних успехом су положили : Миле Андрић, Вељко Михањица, Јосип Шош, Ђуро Хајдина, Стево Врзић и Буде Вучетић (задња двојица из Зденаца). Жупски делегат је том приликом прегледао рад друштва за 1925. (4) Поводом свесоколског слета у Прагу Соколско друштво у Грубишином Пољу приредило је 6 марта 1926. „Чехословачку Вечер” са концертом и игранком. Пре концерта поздравио је госте и чланове сокола староста Душан Бујић истакавши заслуге чешког народа за развитак Соколства, и позвавши соколе да у што већем броју присуствују слету у Прагу. Затим је Л. Кнутл из Дарувара пројицирао слике знаменитих зграда и предела у Прагу и осталим местима Чехословачке републике, да би тиме побудио код присутних интересовање за слет. После тога је Л. Хлавачек из Бјеловара свирао  на гуслама неколико комада, а пратио га је на клавиру Л. Кнутл из Дарувара. Сестра З. Тољан певала је неколико чешких и словачких народних песама, уз пратњу Л. Кнутла на клавиру. После концерта др. Лука Злошило предавао је  „О нацији и улози соколства код стварања исте с особитим обзиром на југославенске прилике”. На крају се захвалио староста Бујић гостима, који су допринели да је забава добро испала, а присутнима на многобројној посети. Анимирана забава са плесом трајала је до зоре. Пало је у очи да ниједан Чехословак из Грубишиног Поља није присуствовао приредби, и ако их је у Грубишином Пољу и околини био велики број. (5)  У Соколском календару за 1928. истакнуто је да је Соколско друштво Грубишно поље установљено 1911. Старешина је био Душан Бујић, начелник Теодор Глумбић, тајник Раде Поповић, први замеменик др. М. Шефер.   Било је 42 члана, 4 чланице, 12 вежбачица,  13 мушког нараштаја, 14 мушке деце  и 3 члана у соколској одори. Вежбали су у гостионици, одржали су јавну вежбу, било је 8 сарадника и 3 предњака. Друштво је имало своју књижницу. (6)  У Соколском календару за 1929. написано је да старешина био  Душан Бујић, начелник Младен Бокић, тајник Бранко Орлушић а предавач инжињер Перо Драгишић.  Било је 31 члан, 5 чланица, 13 вежбача,  12 мушког нараштаја, 13 мушке деце, 13 женске деце и 3 члана у соколској одори. Вежбали су у гостионици, одржали јавну вежбу, имали су 1 сарадника, 6 предњака и књижницу. (7)

Друштво Грубишнопоље било је у саставу Соколске жупе Бјеловар. У Управи друштва 1934. били су :  старешина др. Душан Бујић, I заменик др. Јосип Шоштарић, начелник Бранко Пауковић, заменик Ненад Мандић, II заменик Ј. Јакупец, начелница Марица Цордаш, секретар Милош Босанац, благајник Стјепан Црнић, просветар Стево Ференчаковић, економ Ото Штерк, статистичар Ђуро Шодић, књижничар Клепић. Ревизори су били : Јосип Шмид, Томо Служента, Милан Славнић. У Одбору били су : Станислав Косина, Фрањо Ризнер, Бранко Фриган, Душан Вујновић, Божица Орлушић,  Бранко Дражић. Заменици су били : Дане Шегић, Перо Дражић, Драгутин Запе, Иван Месил. У Суду Части били су : Ламберт Кноблох, Милан Зубер, Ђуро Петрица. Заменици су били : Васо Јездић и Милан Смолчић.(8)

Соколско друштво Грубишино Поље одржало је 19 јануара 1935. главну годишњу скупштину. Отварајући скупштину старешина Бујић поздравио је присутне чланове. Управа је 1934. прикупила за градњу соколског дома суму од 116.000 динара. Од тога приложила је општинска управа 52.700 динара, друштво је сакупило од своји приредби 18.300 динара, од Савеза Сокола добили су 25.000 динара помоћи и 20.000  динара бесплатног зајма. Требало је 1935. да се приступи градњи дома. За старешину је изабран Душан Бујић, постарешина био је др. Лука Злошило, за тајника Милош Босанац, за благајника Драгомир Бујић, за просветара Стево Ференчаковић, за начелника Ненад Мандић, књижничар Бранко Пауковић, статистичар Јосип Шмид, за економа Ото Штерк, друштвени лекар др. Јосип Шоштарић. У одбор су изабрани Станислав Косина, Јосип Фриган, Драгутин Цапе, Божић Орлушић, Злата Хруби и Душан Вујновић. …  (9)

Жупски предњак Славко Калман је 23 и 24 марта 1936. прегледао рад друштва Грубишино Поље и за два дана прошао је са свим водницима категорија материјал за жупска и савезна такмичења. Друштво Грубишино Поље имало је 5 вежбачих категорија са 150 вежбача. Подигло је свој дом  и ставило га под кров. (10) Соколско друштво  Дарувар одржало је 13 јуна 1937. јавну вежбу. Суделовала су друштва  Грубишино Поље и чета Бијела, Батињани и Дереза. Наступиле су све категорије вежбача. Нарочити успех постигла су деца из Дерезе, коју је предводио учитељ, брат Дејан Атанацковић. Деца су врло дисциплиновано извела неколико тачака, и показала шта се све и у селу може постићи добром вољом и агилношћу учитеља, који су у првом реду били позвани да на селу буду ширитељи соколске мисли и носиоци културног напредка. На крају вежбе одржао је сакупљеним категоријама поздравни говор брат др. Јован Пејовић. (11)

Соколско друштво Грубишино Поље одржало је 4. јула 1937. јавну вежбу. Учествовала су и друштва Бјеловар, Дарувар, Миоковићево и соколска чета Вел. Барна. Мушка и женска деца извела су игре. Чланови су вежбали просте вежбе. (12) Соколско друштво је деловало до Априлског рата 1941. када је цела соколска организација у НДХ била забрањена. НДХ је прогонила припаднике сокола.

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Југословенски Соколски календар 1923 ”, Љубљана, 1922, стр. 104;
2. „Југословенски Соколски календар 1924”, Љубљана, 1923, стр. 136;
3. „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Новембар-Децембар 1925, бр. 11 и 12, стр. 247;
4. Р.Б, „Предњачки течај и испит у Грубишином Пољу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар-фебруар 1926, бр. 1 и 2, стр. 28;
5. „Соколско друштво у Грубишном Пољу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март-април 1926, бр. 3 и 4, стр. 69;
6. „Југословенски Соколски календар 1928”, Љубљана, 1927, стр. 110;
7. „Југословенски Соколски календар 1929”, Љубљана, 1928, стр. 94;
8. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. XVI;
9. М.Б, „Главна скупштина”,„Соколски гласник“, Љубљана, 15 фебруара 1935, бр. 8, стр. 3;
10. „Преглед друштвеног рада”,  „Соколски гласник“,  Љубљана, бр. 15, стр. 5;
11. „Соколско друштво Дарувар”,  „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 10;