Омладинци из Старе Србије који су учили школе у Београду, упознали су се са гимнастичким друштвима Душаном Силним и Соколима. Многи од њих били су активни чланови гимнастичких друштава слободне Србије. У Куманову је почетком 1906-7 било основано друштво Душан Силни, доласком Димитрија Синадиновића.
Оснивачи друштва у Куманову у току 1906-7. били су : Димитрије Синадиновић, учитељ, касније Илија Вукотић, апотекар из Куманова. Први начелник био је Димитрије Синадиновић, а по његовом одласку учитељ Ђорђе Божовић. Пошто је по “Хуријету” рад озваничен за првог старешину изабран је Јован Довзенски, учитељ и четнички војвода. Тада је основана и музика.(1) Основано је 1909. душановачко друштво у Куманову, које су водила два учитеља, Ђорђе Божиновић и Босанац Милорад Закић. Закић је био четник у Танкосићеву одреду, а затим на Солунском фронту, ађутант батаљона, Закић је 1916. погинуо на Кајмакчалану. Одржан је заједнички јавни час Кумановског и Скопског друштва о слави Св. Тројице, 1910. Караклајић је на јавном часу водио главну реч. Као што су у Скопљу певачко друштво и ученички оркестар били у присној сарадњи са душановачким друштвом, тако се и у Куманову национално-културни и друштвени живот усредсредио у душановачком друштву, које је стекло и своју музику. Као и Скопско и Кумановско друштво је напредовало у свим правцима своје радиности. (2) У лето 1910. одржан је слет у манастиру Девичу, у Дреници. Први део слета је био одржан у Грачаници, а други део у Девићу. Митрополит призренски Нићифор издејствовао је одобрење од турских власти. На слету је било вежбача из десет места. У Грачаници су се срели вежбачи из Скопља и Куманова. Музика из Куманова је на челу соколске колоне свирала „Радо иде Србин у војнике” и народне мелодије. Били су вежбачи из Гњилана, Вучитрна, Митровице, Урошевца, Пећи, Ђаковице и Призрена. Било је око 400 вежбача. Вежбали су просте вежбе, вежбе палицама, лаку атлетику – бацање камена, трке, рвање и борење. Из Грачанице су вежбачи отишли у Вучитрн. Преноћили, и одатле у Девич, где је, крај манастира, одржана вежба, пред народом окупљеним са целог Косова и Метохије. (3) Друштво у Куманову 1908. започело је тежак рад, борећи се са великим потешкоћама. Под вођством војводе Довозенског друштво је напредовало, а 1910. организовало своју музику. По почетку балканских а онда и Првог светског рата друштво је морало престати са радом.
После Првог светског рата соколи су наставили свој рад још интензивније. Око сокола као ослонца била су окупљена све национална, културна и хуманитарна друштва у Јужној Србији. Соколане су после Првог светског рата биле кошнице, у којима се неуморно радило на културном подизању села и вароши. Соколско друштво Куманово обновљено је 1922. а први старешина био је војвода Довозенски. У Куманову готово да није било грађанина који није био члан сокола. Настојањима сокола подигнут је Соколски дом. (4)
Оснивању Соколске жупе Скопље „Краљевића Марка” 1923. присуствовали су делегати из 5 друштава : Скопље, Куманово, Тетово, Крушево и Штип. (5) У управи друштва били су старешина Спасоје Тешић, начелник Ђорђе Божиновић, тајник Марко Шимић. Било је 58 чланова, 26 чланица, 38 вежбача, 26 вежбачица, 18 мушког нараштаја, 18 женског нараштаја, 25 мушке деце, 45 женске деце и 2 члана у одори. (6)
Соколи у Куманову су зидали соколски дом а разне народне институције врло су радо помагале, да што пре дође до изградње дома, који је требао да буде живи споменик палим херојима. (7) У „Соколском вјеснику жупе загребачке” писано је о соколском дому у Куманову и истакнуто је да је дом један од најлепших домова у Јужној Србији и да има прекрасну дворану. Дом је био подигнут на брду изнад Куманова, одакле се могло видети цело Кумановско бојиште. (8) Министарство просвете одобрило је помоћ од 2.000 динара соколским друштвима у Струмици, Штипу и Радовишту. Одобрена је и помоћ од 1.500 динара соколима у Куманову. (9) Соколима у Куманову био је одобрен кредит од 150.000 динара да доврши свој дом, који је био један од најлепших у Југославији. (10) Друштво је основало фанфару од 24 лица. Први наступ фанфаре био је на јавној вежби друштва, на којој је добила опште признање. (11) У управи друштва били су старешина Тома Стајић, начелник Симон Станковић, начелница Јелица Бајковичева, тајник Јован Буџаровски, предавач др. Миодраг Јелисијевић. Било је 162 члана,12 чланица, 25 вежбача, 10 вежбачица, 35 мушког нараштаја, 20 женског нараштаја, 80 мушке деце, 60 женске деце, 51 члан у одори. Имали су властити дом, 1 сарадника, 3 предњака, књижницу са 105 примерака, музику и заставу. (12) У управи друштва били су старешина Јован Тришић, начелник Симон Станковић, начелница Милена Смиљанићева, тајник Коста Цветковић, предавачТодор Самарџић. Било је 150 чланова, 10 чланица, 1 предњак мушкарац, 45 вежбача, 9 вежбачица, 25 мушког нараштаја, 20 женског нараштаја, 70 мушке деце, 40 женске деце, 51 члан у одори. Имали су властити дом, одржавали су јавну вежбу, 3 сарадника,1 предњак, књижница, музика, застава чланска. (13)
На окружном соколском слету у Куманову 1931. учествовале су соколске жупе Скопље, Ниш, Крагујевац, Ужице, Цетиње и Сарајево. Програм био је : Освећење соколске заставе, освећење Соколског дома, жупске утакмице, смотра сеоских соколских чета, помен изгинулим јунацима на кумановском бојишту. (14)
У Куманову 4, 5, 6 и 7 септембра 1931. одржане су жупске утакмице, I окружни слет кумановског округа и освећење дома и соколске заставе друштва Куманово. Друштво Куманово изашло је на челу са старешином Јованом Тришићем и својом музиком да дочека соколе који су долазили из свих крајева Јужне Србије. Жупски начелник Петар Чолић отворио је 5,септембра 1931. жупске утакмице. Док су трајале утакмице соколско друштво са музиком дочекало је изасланике Савеза Ђуру Паунковића и Штефицу Брозовић. Главни дан свечаности био је 6.септембар 1931. У Куманово су стигли генерал Иличковић, изасланика краља, бан Живојин Лазић, … . После благодарења у цркви све категорије Соколства и изасланства свих националних друштава били су постројени пред Соколским домом. Извршено је освећење Дома и заставе, поклона Кола Српских Сестара из Куманова. Председница КСС предала је заставу старешини соколског друштва Јовану Тришићу. Старешина се захвалио на пажњи Кола и подвукао да ће друштво још више развити своју делатност, јер је цело грађанство помагало соколе. Изасланик краља поклонио је сребрни ловор венац чети Матејчу, која се на утакмицама показала као најбоља. Бан Живојин Лазић у свом говору поздравио је соколе а нарочито соколске чете. У соколској поворци учествовало је 60 коњаника соколских чета у народној ношњи, 5 соколских музика, 12 соколских застава, 200 чланова у свечаном оделу, одељење руског соколског друштва из Врања са 15 чланова и 9 чланица у свечаном оделу, 350 чланица соколских чета у својим народним ношњама, 30 чланица, 80 мушког нараштаја, 60 женског нараштаја, 80 мушке деце, 75 женске деце, 12 чланица соколских чета и један одред војске 22. пешадијског пука са пуковском заставом. Поворка је прошла свим главним улицама, одушевљено поздрављена од грађана. На тргу краља Александра изведен је дефиле сокола и војске, а после дефилеа у име грађана Куманова поздравио је соколе Ћира Маневић. Руси настањени у Куманову одржали су састанак са Русима из Врања на коме су образовали одељак Руског Соколства у Куманову. После подне на слетишту била је одржана слетска јавна вежба у присуству око 10.000 гледалаца. Чланови и чланице соколске чете Матејче били су од народа одушевљено поздрављени. Увече приређена је на слетишту академија. Највећи аплауз добила су мушка и женска деца из Велеса са својом тачком „Кубари”. Маса сокола и грађана упутила се 7 септембра 1931. на Зебрњак. Ту је одржан помен борцима за ослобођење. Соколи и грађани вратили су се пред соколану праћени соколском музиком. (15) У „Соколској Просвети” истакнуто је да Соколски дом у Куманову саграђен 1931. У „Скопском гласнику” било је вести о раду жупе и друштава, а од октобра 1931. до краја фебруара 1932. излазио је фељтон „Што је соколство”. У друштвима су одржавана предавања, приређиване свечане академије, забаве, позоришне представе, излети, вечери, … . Циљ соколског рада био је да се соколска мисао прошири и уђе у све народне слојеве у жупи. (16) Соколско друштво у Куманову одржавало је везу са осталим националним и хуманим друштвима у месту. Чланови Јадранске страже од Скопске Црне Горе и Шар-планине до Дојрана и Перистера сакупили су прилоге за заставу коју су решили да поклоне крстарици „Далмација”. Исто тако решили су да је корпоративно поклоне самом броду на Јадрану. Кренули су на пут из Скопља. (14) У Дубровник је 30. маја 1931. стигло посебним возовима преко 600 излетника Јадранске страже из свих крајева Јужне Србије. Излетници су предвођени соколском и грађанском кумановском музиком (у живописној народној ношњи свога краја) у поворци дошли у град, поздрављени бурним пљескањем. Излетници су сутрадан продужили за Зеленику да предају крстарици „Далмација” почасну заставу, дар Јадранске страже. (15) После освећења генерал Ристић предао је заставу и истакао : „ … браћо Бокељци и сви Далматинци, радосни смо што после толико векова разједињења, ево нас загрљених у братски загрљај и то тако, да више неће бити силе која ће моћи да нас из загрљаја растави. Ову заставу, коју данас имамо част да предамо једном од наших најлепших бродова …, а у чијим је нитима ове лепе и свете тробојке увезена љубав Старе Србије за сиње море, наш плави Јадран, …. ми је предајемо у име Обласног одбора Јадранске страже из Скопља и свих Месних одбора Јадранске страже Вардарске бановине, као симбол љубави, слоге, јединства и прегаоштва до самопрегарања за наш плави Јадран, за наше море. …. На овим сурим стенама нашег мора Србијанци стоје загрљени са браћом Далматинцима у један више нераздвојиви братски загрљај са девизом : сви за једнога, један за све до последњег даха. … .“ После говора генерал Ристић је замолио краљева изасланика да прими заставу у име 12.000 чланова Јадранске страже из Старе и Јужне Србије. (16) Соколске жупе Сплит, Шибеник-Задар и Сушак-Ријека приредиле су слет соколства на Јадрану у Сплиту јуна 1931. На писца чланка о слету у часопису „Соко на Јадрану“ нарочито су неизбрисив и дубок дојам произвели сељачки соколи из жупе Скопље. За већину соколских друштава били су далеки и скупи путеви до обала Јадрана. (17) Те 1931. у Југославији је била економска криза. Упркос томе соколи су масовно кренули из Скопља на слет у Сплиту. У „Соколском гласнику” написали су да је било преко 15.000 сокола из Југославије и делегације чехословачког и пољског сокола. (18) Другог дана слета наступиле су сеоске чете жупе Скопље. На Видовданском соколском слету у Сплиту 1931. наступило је 500 чланова сеоских соколских чета из жупе Скопље. Соколи су донели два мала сандучића са поклопцем од стакла. У једном је била земља и струк божура са Косова, у другом земља са Куманова. Сандучиће су поклонили жупи Сплит. У свом говору инж. Ачим Поповић, старешина Соколског друштва Скопље, истакао је : „Браћо и сестре! Да би увеличали овај слет на Јадрану, похитали смо ми чланови соколске жупе Скопље, … тамо где је Косово Поље на којем је пропала наша слобода, а за које је данас ослобођено, ми вам браћо у знак узајамне љубави, вама браћо из Сплита, доносимо земљу са Косова Поља и божур, који је на њој процветао. Тај божур, је црвен као што су црвене и наше соколске кошуље… Предајемо вам ову земљу, да је чувате као аманет, … “. Радомир Јовичић, старешина сеоске чете Доња Гуштерица (друштво Приштина) предајући земљу и божур рекао је : „… Земља ова са Косова Поља, натопљена крвљу наших дедова и косовски божур, који је никао из крви њихове, нека вам буду стална опомена и пример да се и живот изгуби али своје неда. Соколови на нашем Јадрану, чувајте нам море … и будите уверени да ће вам долетити у помоћ соколови са Косова, Кајмакчалана, Дојрана и Охрида, … Здраво!”. Соко-сељак из Куманова, Ресад Сулејмановић, предао је сандучић земље са Куманова истакавши : „Са Кумановског бојишта, где су се раскинули петовековни ланци ропства, где је освећено Косово, где је васкрсла и овековечена слобода наше браће на југу, … доносимо овај прегршт земље. Нека се браћа са Јадрана напајају духом Кумановских хероја, да у сваком потребном моменту стану на браник наше миле домовине. …Здраво!”. Говори су поздрављени са највећим одушевљењем. Настало је делиријум одушевљења кад су се Јовичић и Сулејмановић, предајући сандучиће Винку Пери, подстарешини сплитске соколске жупе, са њим загрлили и изљубили. Винко Пера се захвалио на побудама које су их навеле да донесу земљу ослобођену крвљу хероја. Ту земљу примио је као аманет. (19) На слету је учествовало око 11.000 сокола и соколица, од којих око 8.000 у соколском или народном оделу са 63 соколске заставе. Пажњу посматрача је привукло 300 сељачких сокола жупе Скопље. Доживљај сеоских сокола у сусрету са морем описао је у часопису „Јадранска стража” С. Врдољак : „На Француској обали у Сплиту први пут у животу пришао је мору, … сељачки соко из скопљанске жупе. Побожно се спустио до самог мора, уронио и опрао њиме руке, онда лице, прекрсти се и захватив обим шакама мора причешћује се њиме … . Код таквих људи постаје увјерљиво и искрено дубоко значење даривања косовских божура и земље са Куманова Соколима на Јадрану, …”.(20)Стјепан Роца добио је задатак од Управе слетског одбора да упозна чланове сеоских чета са морем. Унајмио је лађу „Макарска” Јадранске пловидбе. На пристаниште су чланови сеоских чета дошли уз песму. Улазили су на брод са страхопоштовањем. Кад се лађа отиснула из пристаништа на предњем делу брода играло се коло, а на другом чланови из Охрида певали су „Биљана платно бељаше …”. Видели су Клис, Омиш, … . Кад су се искрцали један из околине Велеса је рекао : „Ово је најлепше што смо доживили на путу. Хвала ти, брате !”. Дворана биоскопа Кино Караман, који је власница госпођа Караман, бесплатно уступила, била је пуна. Приказани су документарни (културни) филмови. Многима је то био први пут да виде филмове. Стјепан Роца објашњавао им је шта ће видети. Кад су видели ратни брод „Далмација” загрмело је у дворани : „Живила наша ратна морнарица!” „Живила војска!” На крају били су пријатно изненађени када су видели на платну Грачаницу, Дечане, Св. Ђорђа Нагоричког и остале задужбине. На платну су били приказани градови Куманово, Скопље, Приштина, Пећ, Призрен, Битољ, Охрид, Штип, Кочане, Струмица…. . Група по група упознавали су свој град и могло се чути њихово тумачење и задовољство. Кад су видели слику сељака из Каштела, загрљене са сељацима из Скопске Црне Горе која је била снимљена 1928, приликом посете приморских сокола Скопској Црној Гори, настало је клицање Јадрану и Јужној Србији, братству и јединству. Пролазници су се заустављали пред главним улазом у биоскоп питајући се шта се у кину догађа. Манифестовале су се везе између Јадранског мора и Косова. (21)
Жупа Скопље била је подељена на 6 окружја. Кумановско окружје обухватало је 6 друштава и 9 сеоских чета. (22) Месни одбор Јадранске Страже у Куманову приредио је 1934. две забаве. Једна забава била је приређена заједно са Црвеним Крстом а друга са соколима. (23)
Филмови „V покрајински слет у Скопљу“, „Крунисање Душаново“, „Ускршњи обичаји Лужичких Срба“, „Снежана“, „Зимски спорт“ и „Гимнастичке вежбе“ са великим успехом приказани су у Скопљу, Велесу, Куманову, Тетову, Призрену и Штипу. Претставе су даване у соколанама, а понегде ради велике посете, даване су и у биоскопима. (24)
У Управи Соколског друштва 1934. били су : Старешина Живорад Расулић, заменик Стојан Цветковић, начелник Влада Поповић, начелница Лидија Васиљева, секретар Димитрије Дуганџић, благајник Светислав Ђорђевић и просветар Никола Баташев. Чланови управе били су Тома Глигоријевић, Светозар Хаџић, Марко Чолак, Леонида Зордумис, Петар Карпаџијевић, Алекса Јовановић, Душан Љуботина, Ћира Војиновић, Јанко Трајковић, Никола Крстић, Синиша Гранић и Душан Петровић. Заменици су били Јашка Вуковић, Александар Николић, Бора Поп Михајловић, Симон Станковић, Драги Глигоријевић, Риста Јовановић, Илија Божиновић и Влада Јoксимовић. У Суду Части били су : Јован Кулић, Сима Чокаревић и Никола Тасић. (25) Управа Соколског друштва у Куманову бесплатно је уступила салу соколане за костимирану забаву коју је организовало Коло Српских Сестара. (26)
Соколска Жупа Скопље приредила је слет у Скопљу 1937. На слету је приредила представу „Крунисање цара Душана”. Учествовали су „Сколско певачко друштво“ — Куманово, са својим хоровођом Душком Полемаревићем; Војна музика XXI пешадијског пука Скопље, са капелником Вацлавом Малим и Војна музика XXI пешадијског пука Куманово, са капелником Томиславом Зидаром. (27) За слет радњу и игру за Косаче увежбао је Крста Божиновић, учитељ у Куманову. (28)
Соколски дом у Куманову био је дело архитекте Момира Коруновића. Како Соколски дом тако је и споменик на Зебрњаку урадио бесплатно. Споменик на Зебрњаку, подигнут у спомен Кумановске битке, саградио је архитекта Момир Коруновић а осликао га је сликар Живорад Настасијевић, члан Друштва уметника „Зограф“. Кула-обелиск (48,5 м) на Зебрњаку било је најзначајније Коруновићево дело. (29) Зором 30 октобра 1937. литија је попратила кости погинулих од Малог Нагоричана до Зебрњака. Црквени обред преношен је звучницима. Министар војске и морнарице генерал Љубомир Марић одржао је говор и преузео од Одбора даље старање о споменику. На крају свечаности импровизована је Кумановска битка са једним пуком пешадије и артиљеријом. (30)
У Куманову је 1906-7. основано гимнастичко друштво „Силни”. Како се сво национално прегалаштво сконцентрисало у друштву придружила му се музика из Куманова. Врхунац рада друштва био је слет у у манастиру Девичу, у Дреници 1910. После Првог светског рата друштво је учествовало у оснивању Соколске жупе у Скопљу. Кумановско окружје обухватало је 6 друштава и 9 сеоских чета. За градњу дома добили су помоћ од државе и осталих друштава. Сарађивали су са Јадранском Стражом, Колом Српских Сестара, Српском мајком,… . Национална друштва трудила су се да преко летовања на мору повежу народ који је вековима био раздвојен. Упркос економској кризи учествовали су са својим сеоским четама на слету у Сплиту 1931. и у посети Јадранске страже Дубровнику и Зеленици. Најдубљи утисак на чланове сеоских чета био је сусрет са морем на слету у Сплиту 1931. Патриотска друштва Куманово радило је до Априлског рата 1941. Споменик на Зебрњаку срушили су Бугари током рата.
Коло Српских Сестара у Куманову обновило је свој рад 1992. Регистровано је 12 марта 1999. Председница Кола у Куманову Живка Христовска издала је монографију Кола Српских Сестара из Куманова 2021. У Монографији је представљено 30 година рада обновљеног друштва. Промоцији су присуствовале чланице Кола из Ужица, Пожаревца, Прокупља, Врања, Ниша и Суботице.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Соколство у Јужној Србији”, „Соко на Вардару”, Слетски весник жупе Скопље, Скопље, јули 1933, бр. 7, стр. 51, 52;
- М. Ф. Јовановић, „Соколство у Јужној Србији”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 22 мај 1937, бр. 15, стр. 1, 2;
- „Соколство у Јужној Србији”, „Соко на Вардару”, Слетски весник жупе Скопље, Скопље, јули 1933, бр. 7, стр. 54;
- „Окружни соколски слет у Куманову”, „Соколски гласник”, Љубљана, 3. септембра 1931, бр. 36, стр.3;
- „Соколство у Јужној Србији”, „Соко на Вардару”, Скопље, јули 1933, бр. 7, стр. 56;
- „Југословенски соколски календар за 1924, у Љубљани 1923, стр. 154;
- „Кумановски Соколи”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст 1924, бр. 8, стр. 234;
- „Градња Соколског Дома у Куманову”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Септембар и Октобар 1924, бр. 9 и 10, стр. 281;
- „Помоћ соколским друштвима”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1924, бр. 5, стр. 138;
- „Соколском друштву у Куманову”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, април-мај 1925, бр. 4 и 5, стр. 94;
- „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр. 184;
- „Југословенски соколски календар за 1930, у Љубљани 1929, стр. 128;
- „Југословенски соколски календар за 1931, у Љубљани 1930, стр. 141;
- „Окружни соколски слет у Куманову”, „Соколски гласник”, Љубљана, 3. септембра 1931, бр. 36, стр.3;
- „Соколске свечаности у Куманову”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24.септембра 1931, бр. 39, стр. 4,5;
- Светозар Раичевић, „Соколска жупа Скопље”, „Соколска просвета”, Весник просветног одбора Савеза СКЈ, Месечни прилог „Соколског Гласника”, Нови Сад, април 1932, бр. 4, стр. 233, 234;
- „Посета нашег југа нашем мору”, „Јадранска стража”, Сплит, јули 1931, бр. 7, стр. 174, 175;
- „Излет Јадранске страже из Јужне Србије“, „Јадранска стража”, Сплит, октобар 1931, бр.10, стр.279;
- „Посета нашег југа нашем мору”, „Јадранска стража”, Сплит, јули 1931, бр. 7, стр. 174-178;
- С. Врдољак, „Соколство за Јадран”, „Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1931, бр. 8, стр. 199, 200;
- Проф. Стј. Роца, „Сеоске чете из Јужне Србије на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 129, 130;
- „Поглед на десетогодишњи развој соколства у Јужној Србији”, „Соко на Вардару”, Скопље, јули 1933, бр. 7, стр. 57, 58, 59, 60;
- „Извештај Главног одбора Јадранске Страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8 IX 1935”, Сплит, стр. 36;
- Извештај Просветног одбора, стр. 30, Годишњи извештај о раду соколске жупе Скопље у току радне 1934 године, штампарија и књиговезница Василија Димитријевића, 1934,Скопље; „Узани филм у соколској жупи-Скопље“, „Соколска Просвета”, Београд, септембар 1938, бр.7, стр.235;
- Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник “ Година I, Београд 1934, стр. CX;
- Председница Љубица Н. Тосић, Секретар Татјана С. Петровић, благајница Милева С. Радосављевић, „Коло Српских Сестара – Куманово”, „Извештаји о раду главног одбора кола српских сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд 1941, „Вардар XXX календар Кола Српских Сестара за просту 1941”, Београд, 1940, стр. 49;
- Средио В. Поповић, „Неколико речи.”, „Слетска сцена о прослави 25-годишњице ослобођења Јужне Србије КРУНИСАЊЕ ДУШАНОВО, Скопље 1937 год, Издање Соколског слетског одбора Соколске жупе-Скопље, стр. 7, 17, 18, 21, 23, 26, 28;
- Средио В. Поповић, „Слетска сцена о прослави 25-годишњице ослобођења Јужне Србије КРУНИСАЊЕ ДУШАНОВО, Скопље 1937 год, Издање Соколског слетског одбора Соколске жупе-Скопље, стр. 23;
- Зоран М. Јовановић, „Друштво уметника Зограф“, Београд, 1998, стр.85;
- Ј.М.С. „Две импозантне манифестације народне захвалности”, „Ратни поменик”, Београд, октобар 1937, бр. 8, стр. 2;