- Како сам закључује, многе његове водеће колеге са докторатима и научним признањима сада признају – макар и шапатом у приватним разговорима – да је наука дигла руке пред мистеријом свести, због чега теорија Матрикса све више добија на значају у великим лабораторијама.
Истраживач тврди да је Земља дигитална видео-игра за филтрирање душа – шта заиста виде они који оду у пакао и врате се у живот?
Једну преокретну, готово метафизичку теорију, која спаја науку информатике са хришћанском есхатологијом, износи др Орсон Веџвуд. Истакнути истраживач са Новог Зеланда отворено тврди да наш универзум није ништа друго до огромна дигитална симулација – Матрикс који је осмислио Бог. А оно што је најјезивије? Кошмарна искуства блиске смрти оних који су „сишли у пакао” нису халуцинације, већ стварни glitches система који функционишу као упозорење!
Говорећи за Daily Mail, Веџвуд је објаснио да мрачна сведочанства људи који су били на корак од смрти показују идентичне, застрашујуће обрасце: загушљив смрад, демонска бића и сцене екстремног насиља. За њега, ова заједничка нит доказује да су ти пацијенти угледали врло конкретну „црвену зону” софтвера који је поставио Створитељ.
Велико „филтрирање” душа
Новозеландски научник, који за себе каже да је истовремено дубоко религиозан хришћанин, тврди да ова виртуелна стварност има један једини, виши циљ: да функционише као безбедно „поље тестирања” за људску свест.
Теорија великог теста. „Налазимо се унутар вештачког окружења у којем смо на испиту. Наша свест и наши избори једино су што је стварно. Све остало је код. Симулација је осмишљена како би раздвојила душе које су спремне да се сједине са Богом од оних које Га одбацују, пре него што систем буде коначно искључен”.
Како је додао, „симулација је осмишљена тако да раздвоји оне који ће бити са Богом када се она заврши од оних који то неће бити, унутар безбедног окружења у којем не можемо да нанесемо стварну штету”.
Овај приступ снажно подсећа на теорије Илона Маска, који је више пута изјавио да су шансе да живимо у „правој” стварности једна према милијардама. Маск је чак отишао и корак даље у троловању, поредећи наш свет са „Нетфликсовом серијом” коју ванземаљци гледају како им не би било досадно. За Веџвуда, међутим, ствари су много озбиљније и библијскије.
„Delete” и дугме спасења
Према речима истраживача, они који не маре за Бога ризикују да буду трајно избрисани из система или заробљени у мрачним „folderima” симулације. Ипак, постоји излаз у случају опасности.
Као пример наводи познату причу Ијана Макормака, сурфера који је 1982. године, после смртоносног убода медузе, тврдио да се нашао у пакленим безданима. Макормак је описао да је осећао апсолутно зло како га окружује, све док се није сетио речи своје мајке и призвао Бога. Тада га је, као чудом, „усисала” заслепљујућа светлост, избављајући га из дигиталне таме.
Шта каже хладна наука?
Иако ове приче одузимају дах, званичне научне студије држе дистанцу:
Проценат ужаса:
Истраживања показују да свега 14% оних који доживе вантелесно искуство пријављује негативна осећања, а од њих половина види слике које подсећају на пакао.
Истина мозга
Студија из 2019. године, објављена у часопису Memory, доказала је да је, било да видиш Рај или Пакао, мождани механизам потпуно исти. Једина разлика крије се у томе да ли твоја подсвест у том тренутку доживљава мир или апсолутну панику.
Ипак, једна научна студија која је 2019. године објављена у угледном часопису Memory доводи у питање досадашње претпоставке. Упоређујући позитивна и негативна искуства блиске смрти, истраживачи су дошли до закључка да ова два стања показују врло мало суштинских разлика. У стварности, оба искуства покрећу потпуно исти тип мождане активности, при чему се једина разликовна карактеристика налази у њиховом емоционалном предзнаку.
Како истичу аутори студије, овај налаз у потпуности објашњава зашто се поједини људи враћају са ивице смрти носећи са собом застрашујуће, метафизичке приче, које, међутим, остају једнако живе и одлучујуће за њихов каснији живот као и искуства оних који су доживели апсолутни мир.
Упркос томе, Веџвуд у својој књизи „Near Death Experience and AWARE studies: Proof Of The Soul and God?” остаје при свом ставу, наводећи потресна сведочанства, попут сведочанства једне 42-годишње жене која је описала да је пливала кроз „загушљив смрад међу чудовишним облицима”.
Како сам закључује, многе његове водеће колеге са докторатима и научним признањима сада признају – макар и шапатом у приватним разговорима – да је наука дигла руке пред мистеријом свести, због чега теорија Матрикса све више добија на значају у великим лабораторијама.