Пророчанства за Трампа могу да се обистине
- Године 2024. на екране је изашао филм Алекса Гарланда Civil War (код нас преведен као „Пад империје“) — и то је веома занимљиво остварење.
- Сада не говорим о скривеним значењима, која тамо несумњиво постоје (о томе се може прочитати у мојим детаљним анализама), мада ћу још једном нагласити да је јунакиња Кирстен Данст, која се суочава са безданом који такође гледа у њу, предивна — не, говорим о очигледном.
- О томе да, према радњи, у Америци почиње грађански рат.
- Побуњеници из држава Калифорније и Тексаса (у стварности су то веома различите државе, а самим тим и њихово становништво) крећу у јуриш на Вашингтон како би на крају ликвидирали америчког председника, веома сличног Трампу.
АУТОР: Платон Беседин
Две нове тачке напетости за Доналда Трампа у медијском пољу. И то није Украјина. Тих тачака напетости, у ствари, има много више, али су се активирале две. Једна је унутрашња, друга спољна. То су, редом, Минесота, где се одржавају масовни протести против миграционе политике Вашингтона, и Гренланд, који Трамп веома жели. И његово окружење, наравно. Гренланд је интересантан као полазна тачка за контролу над оближњим регионима и као место за експлоатацију ресурса. Са Минесотом је све једноставније: тамо једноставно треба да буде мирно, а не ово што се сада дешава.
Далек сам од политикологије, тачније од оне њене варијанте којом нас хране на телевизији и друштвеним мрежама, тако да старе-нове приче о трулом Западу и Америци која ће, ако не данас, онда сутра пасти, сматрам, благо речено, претерано оптимистичним и неутемељеним. Већ смо видели како су активисти BLM разарали и палили градове. Гледали смо и како су немилосрдни жандарми пуцали на људе који су јуришали на Капитол — узгред буди речено, пуцали су на Трампове присталице.
Али ништа, Вашингтон и даље стоји, мада је било дивно посматрати како је Први канал, једном у ко зна који пут, схватио ствар и на крају другог „Брата“, уз песму „Goodbye, America!“, пустио кадрове погрома у САД. То је било паметно и суптилно; једном у ко зна који пут. Ипак, звездано-пругасти еквилибристи су се извукли. Штавише, Америка је сада у свом прајму: притиска, намеће правила, пумпа нафту — чак и из Венецуеле — и вади ретке земне метале.
Уопште, тамо се окупила прилично чудна екипа. Два техномагната која желе апсолутну власт — мислим на Маска и Тила — и који су далеко амбициознији од било кога другог. Ништа осим ропства за остале њима није прихватљиво. Освајати, потчињавати — то су њихове методе. Могло би се наставити, али portrait of American family, како би рекао Мерилин Менсон, већ је очигледан. А Трамп, наравно — експлозија!
Чини се да је све под контролом, али ова групација може имати слабу тачку: они мисле да су нерањиви и желе превише. Гренланд, о коме се говори, али који се не да, личи на фетиш, али и зид на граници са Мексиком, о коме је Трамп раније говорио, у почетку је многима деловао као неостварив. Да ли је Европа спремна да уступи луксузно, мада ледено острво? Сматрам да није, наравно, али ту се поставља питање: а ко ће је, заправо, питати? На први поглед све изгледа као да је Европа у потпуној потчињености САД. Шта каже господин из Беле куће — то ће и урадити. А ко тамо уопште да се успротиви? Ликови попут Мерца и Макрона? Тако дође да се повиче: нема Де Гола да му парира! Не може се васкрснути.
Међутим, понижење не може трајати вечно. Пре или касније робови, ако већ не устану, онда бар покушају да устану. Године 2024. на екране је изашао филм Алекса Гарланда Civil War (код нас преведен као „Пад империје“) — и то је веома занимљиво остварење. Сада не говорим о скривеним значењима, која тамо несумњиво постоје (о томе се може прочитати у мојим детаљним анализама), мада ћу још једном нагласити да је јунакиња Кирстен Данст, која се суочава са безданом који такође гледа у њу, предивна — не, говорим о очигледном.
О томе да, према радњи, у Америци почиње грађански рат. Побуњеници из држава Калифорније и Тексаса (у стварности су то веома различите државе, а самим тим и њихово становништво) крећу у јуриш на Вашингтон како би на крају ликвидирали америчког председника, веома сличног Трампу. Спојлер (ха-ха!): у томе успевају. Само што се ти чудни побуњеници зову Снаге Запада и не изгледају као реднеци са ножевима, колтовима и пушкама М16, већ као права армија. Зашто? Зато што то и јесте армија. Конкретно — тако је редитељ представио НАТО који напада Вашингтон. А све је тамо, између осталог, почело управо од мигрантског питања.
Алексу Гарланду су дали новац да сними антитрамповски филм, али је он, као велики уметник, направио много паметније остварење — о томе да Запад уопште није колективан, нити јединствен, и да противречности једног дана могу прерасти у отворени сукоб. О томе да је сама Америка расцепкана и да је American dream мртав. Такво нешто делује као фантастика, али ја сигурно знам да је паметан филм, у одређеном смислу и под извесним условима, пророчанство. Посебно ако му се помогне да се обистини. Ми бисмо, заиста, могли у томе да помогнемо и да напишемо сопствени сценарио. Како је некада певао један риђи:
“And history hides the lies of our civil wars” — и лаж мора бити разоткривена.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/01/31/sily-zapada-protiv-ssha-imperiya-dolzhna-past.html