- Ако наши народни представници желе да се угледају на некога, могу да узму пример од нашег јужног суседа.
- У Грчкој се припрема реформа система примања, која ће почети да се примењује од почетка 2028. године.
- Тада ће ступити на снагу нова методологија за обрачун минималне зараде, као и плата државних службеника и судства, која ће као показатеље укључивати инфлацију и продуктивност рада.
АУТОР: Христо Николов, „24 часа“
Само бугарски посланик прима минималну зараду помножену са 7, док је у Европи тај однос од 2 до 4 пута. Широм света примања носилаца власти усклађују се једном годишње, док се код нас повећавају на свака три месеца. Заправо, једина промена која се сада предвиђа јесте замрзавање нивоа из марта.
Бугарска традиционално заузима места при дну табела када се упоређују приходи у Европској унији. Али када је реч о плати посланика, налазимо се на првом месту – предњачимо по односу између основне зараде народних представника и минималне зараде у држави.
Ни у једној другој европској земљи та разлика није толико велика – бугарска минимална зарада стаје чак 6,8 пута, односно скоро 7 пута у посланичку плату.
И то без додатака за радни стаж, парламентарне функције и учешће у комисијама, као и такозваног репрезентативног додатка, који износи још две трећине основне плате.
Најближа нам је до недавно била Мађарска, са разликом од 6,6 пута између посланичке и минималне зараде. Тај однос се формира по сличној формули – основна плата мађарског народног представника износи три просечне бруто месечне зараде у земљи и прерачунава се једном годишње, 1. марта. Међутим, прошле недеље тамошњи посланици су следили пример премијера Петера Мађара и смањили сопствене плате (детаљи су наведени ниже у тексту).
У већини земаља Европске уније бруто зарада посланика износи око два до четири пута више од минималне зараде (види табелу). Иако, као и њихове бугарске колеге, примају бројне додатке и држава им покрива део трошкова.
Наши народни представници издвајају се још по једној ствари – нигде у Европи посланичке плате не индексирају се аутоматски сваког тромесечја, без обзира на то колико се променила референтна вредност по којој се израчунавају. Обично се то ради једном годишње.
Код нас пословник парламента омогућава да се сваког тромесечја, чим Национални статистички институт објави податке о зарадама, посланичка примања поново израчунају. Она се добијају тако што се просечна зарада у јавном сектору помножи са три. Тренутно то износи 4.236 евра, али је то само основица. Посланици добијају по 1% додатка за сваку годину радног стажа, по 15% за учешће у свакој редовној или ванредној комисији и 10% за научно звање.
Тако плата посланика са 20 година радног стажа који је члан две редовне комисије, што је најчешћи случај, достиже знатно већи реални износ – најмање 6.200 евра месечно, чак и ако та особа није ни доктор наука ни професор.
Заправо, то је једина промена коју је Народно собрање, после неколико недеља одлагања, сада почело да спроводи – одустајање од новог усклађивања (за сада), тако да ће плате остати на мартовском нивоу. Али, према тексту који је усвојила Правна комисија и који треба да буде изгласан на пленарној седници ове недеље, приликом усвајања редовног буџета оне могу поново бити повећане „у складу са политиком дохотка у буџетском сектору“.
На сличан начин формирају се и плате посланика у Румунији – основица се добија по формули која полази од плата државних службеника. Али посланичке плате, и у доњем и у горњем дому парламента, ажурирају се само једном годишње. Ове године, због тешког буџетског дефицита, премијер Илије Боложан замрзнуо је ново повећање зарада у јавном сектору, па су румунски посланици остали на старој основној плати од 2.200 евра.
Пошто и тамо, као и код нас, председници комисија, парламентарних група и самог парламента аутоматски добијају бројне додатке, уведен је плафон од 6.100 евра и за највиша парламентарна примања. Чак су и репрезентативна средства румунских посланика смањена за 10%.
Ако наши народни представници желе да се угледају на некога, могу да узму пример од нашег јужног суседа. У Грчкој се припрема реформа система примања, која ће почети да се примењује од почетка 2028. године. Тада ће ступити на снагу нова методологија за обрачун минималне зараде, као и плата државних службеника и судства, која ће као показатеље укључивати инфлацију и продуктивност рада.
У Грчкој је посланичка плата од 2008. године везана за плату председника највише судске инстанце у земљи – Врховног касационог суда (Ареопага). Постоје и националне специфичности – грчка политичка традиција налаже да посланици донирају између 15% и 20% своје нето плате директно у касу своје политичке странке.
На пример, „Нова демократија“ задржава по 770 евра од сваког свог посланика, ПАСОК им узима по 868 евра, а СИРИЗА по 1.027 евра. И код нас многе парламентарне формације прикупљају део новца који посланицима припада за сараднике, канцеларије и репрезентативне трошкове – оне две трећине преко основне плате.
Грчки посланици такође имају право на значајна додатна средства, тако да после страначких одбитака не остају без новца. Поред основне плате имају право на до 830 евра месечно за организовање канцеларије у изборној јединици, 900 евра за поштанске и курирске трошкове, до 650 евра месечно за превоз и по 1.000 евра за станарину ако нису из Атине. Учешће у комисијама не плаћа се процентом од плате као код нас, већ добијају фиксно по 75 евра за сваку седницу.
У Пољској је систем нешто необичнији – посланичка плата фиксирана је на 80% плате државног подсекретара, како се тамо називају заменици министара, а она се сваке године одређује државним буџетом. Тренутно износи 4.235 евра месечно.
Наравно, добијају и додатке, али постоји законско ограничење – без обзира у колико комисија учествује народни представник и колики радни стаж има, укупан износ додатака не може бити већи од 35% плате.
Репрезентативна средства у Пољској су прецизно утврђена и тренутно износе 1.010 евра, при чему је само око половине тог износа неопорезиво. Код нас се ова плаћања уопште не третирају као приход, већ као расход, па посланик на њих не плаћа порез на доходак.
У Чешкој постоји посебан закон из 1995. године који регулише плате народних представника. Према њему, сваке године Министарство рада одређује основну вредност која износи 2,5 пута просечну бруто месечну зараду у Чешкој, али не за претходну годину, већ за ону пре ње. Основна плата посланика добија се тако што се та основица помножи коефицијентом 1,08. Тренутно месечна зарада обичног посланика износи 4.650 евра, а повећава се у зависности од функције и положаја у хијерархији.
Чешки посланици такође добијају додатке, али не и средства за сараднике и канцеларије – парламент директно покрива те трошкове према утврђеним лимитима, без проласка новца кроз руке самих изабраних представника.
У чешком парламенту опозиција је на дневни ред уврстила предлог за замрзавање плата, али није сигурно да ли ће бити изгласан и у ком облику.
У Немачкој је плата посланика у Бундестагу међу највишима у Европској унији, али је однос између ње и гарантоване минималне зараде један од најмањих. У Уставу је записано да народни представници имају право на примања која гарантују њихову потпуну независност. Конкретно, она се одређују у односу на плату редовног судије савезног врховног суда и ажурирају се једном годишње – 1. јула, према индексу номиналних зарада који објављује Савезни завод за статистику за претходну годину. У сваком новом сазиву Бундестага посланици посебно гласају да ли ће тај аутоматизам остати на снази или ће бити уведен нови модел, али су последњих деценија увек бирали да га задрже.
Основни износ – тренутно 11.833 евра – подлеже редовном опорезивању. Према аутоматској формули, од 1. јула ове године месечна примања немачких посланика требало би да порасту за 4,2% и достигну 12.330 евра. Али две владајуће странке (СПД и Зелени), као и опозиција преко свог лидера Јенса Шпана, усагласиле су се да замрзну своје плате због буџетских ограничења и очекује се да ће ту одлуку ускоро изгласати.
У Француској постоји закон из 1958. године који не дозвољава посланицима да сами одређују било коју вредност од које зависи њихова зарада. Она је директно повезана са платама највишег ранга државне администрације и састоји се из три компоненте.
Прва је такозвана основна накнада (Indemnité de base), која представља аритметичку средину између најниже и највише плате високог државног службеника и тренутно износи 5.931 евро.
Друга компонента је накнада по основу места становања (Indemnité de résidence), која тренутно износи 177 евра.
Постоји и функционална накнада (Indemnité de fonction), чија је сврха да надокнади трошкове који произилазе из обављања функције и износи 25% прве две компоненте.
Тако тренутна основна плата француског посланика износи 7.637 евра.
Није познато да ли добијају и средства за сараднике и канцеларије, али је вероватно да, уколико таква средства постоје, њима располаже сам парламент.
Мађарска се опростила од Орбанових пракси – власт себи смањила примања за 40%
Дана 8. јуна 2026. године мађарски парламент смањио је бруто основне плате посланика за 40%, а промена ступа на снагу већ наредног месеца. Тиме се уводи строга фискална дисциплина, смањују додатне привилегије и задаје директан ударац политичким праксама из ере бившег премијера Виктора Орбана.
Предлог закона усвојен је са 189 гласова „за“ од укупно 189 присутних посланика у парламенту који има 199 чланова.
Предлог је поднела владајућа странка Тиса новог премијера Петера Мађара, који је победио на изборима у априлу 2026. године обећавајући радикалне реформе и борбу против корупције.
Основна месечна бруто плата посланика смањује се са 2,18 милиона форинти на 1,31 милион форинти, односно на око 3.690 евра.
У потпуности се укида државна надокнада трошкова за мобилне телефоне и гориво за посланике из Будимпеште.
Значајно се смањују и буџети за посланичке канцеларије (за 52%), трошкови станарине (за 31%) и плате помоћног особља (за 30%).
Мера погађа и руководство. Плата председника парламента смањује се за 35%, а министри и сам премијер Мађар такође ће примати знатно мање него у време највиших примања за Орбанове владавине.
Према прорачунима владајуће већине, средства акумулирана само овим смањењима омогућиће уштеду једнаку читавој једној години трошкова функционисања парламента током садашњег четворогодишњег мандата.
Реформа укида праксу наслеђену из периода владавине Виктора Орбана. Његови критичари дуго су га оптуживали да је одржавао вештачки високе посланичке плате како би умиривао опозицију.
Премијер Петер Мађар већ је најавио да ће следећи корак бити смањење примања градоначелника у Мађарској, што је одмах изазвало озбиљан отпор и тензије на локалном нивоу.
Само неколико дана након мађарске одлуке, Народно собрање Бугарске било је приморано да реагује на притисак јавности, па је Комисија за правна питања хитно изгласала замрзавање бугарских посланичких плата на садашњем нивоу. Међутим, у изменама је остављена и могућност да то траје само до усвајања редовног буџета.