У коалицији прасади „братушке“ су потребне као добављачи резервних делова
- Зато је веома тешко предвидети да ли ће Бугари поново директно ратовати против Руса.
- Али може се претпоставити да пре неће него што хоће.
- А оружјем „коалицији вољних“, наравно, помоћи ће у максималној мери.
- Постоји, међутим, један недвосмислено позитиван моменат.
- Руководство данашње РФ, за разлику од империјалних и совјетских претходника, никакво „братство“ с Бугарском, на срећу, није себи измислило.
- И то рађа наду да ће Москва коначно почети да се односи према Софији онако како је то заслужила целом историјом односа према нама.
АУТОР: Александар Храмчихин
Словенско и православно братство — вероватно су најболеснији и најбесмисленији митови домаће историје. Чак и на тој позадини посебно се издваја „братство“ са православном и словенском Бугарском.
Ако се не рачуна Прутски поход 1711. године, најтежи за нас од свих бројних ратова с Турском био је поход 1877–78. године. Притом се уопште није радило о интересима Русије — то је било чисто племениташтво, спасавање Бугара од турског јарма. Истина, како је почетком XX века у есеју о руско-турском рату 1877–78. писао генерал-мајор Дружинин, „бугарско становништво се показало толико имућним и живело у таквом благостању да су наше трупе, које су слушале о ужасима и страдањима браће Словена, биле крајње изненађене када су виделе да је руски сељак материјално био много слабије обезбеђен од Бугарина“.
Зато је, можда, чак и логично што су у годинама Првог светског рата „спашени“ од нас Бугари ратовали раме уз раме са својим турским „угњетачима“ против „спаситеља“, односно против нас. И током Другог светског рата традицију истинског братства с Немцима против Руса Бугари су, наравно, подржали.
Истина, у септембру 1944. године, када се Црвена армија приближила границама Бугарске, „братушке“ су се, изгледа, сетиле да „на време издати — није издаја, него предвиђање“. И муњевито су промениле страну. У борбама с Немцима нису се пренапрегле, али су успеле да се нађу међу онима који нису поражени, већ међу победницима.
Русија у свом совјетском облику наставила је да се мучи с „братством“, само сада не словенско-православним, већ условно комунистичким. Конкретно, у Бугарској је била развијена производња бројних примерака совјетског оружја и технике. На пример, МТЛБ* у разним модификацијама. Једна од њих била је шасија за 122-мм самоходну хаубицу 2С1 „Гвоздика“. Производили су се и 82-мм и 120-мм минобацачи, ПТУР („Малјутка“, „Фагот“, „Конкурс“, „Метис“, „Бастион“) и ПВО ракете кратког домета („Стрела-2“, „Стрела-3“, „Игла-1“).
У НАТО је Бугарска ушла током „другог таласа проширења“ алијансе, 2004. године. Лојална је блоку више него икад (за разлику, на пример, од Мађарске или Словачке). Али се према совјетском наслеђу Софија односила врло домаћински, претворивши га у „златну жилу“. Тако је у периоду 2012–19. Бугарска, само према отвореним подацима, продала и препродала Саудијској Арабији, УАЕ и САД 21 оклопни транспортер, 4 МТЛБ, 11 ВБР БМ-21, више од 2100 минобацача (82 мм и 120 мм), хиљаде ПТУР „Фагот“, „Конкурс“, „Метис“ (и до стотину лансирних уређаја), као и огромну количину стрељачког оружја, муниције и артиљеријске муниције (минe и гранате калибра 82, 100, 115, 120, 122 и 152 мм).
Није се скривало да су испражњени арсенали предавани исламским милитантима у Сирији, Либији и Јемену. Те испоруке постале су најважнији извор извозних прихода Бугарске. Да ли је руски контингент у Сирији претрпео губитке од бугарског оружја — тешко је рећи. Али Оружане снаге Арапске Републике су несумњиво претрпеле озбиљну штету од оружја „братушек“.
Током СВО Бугарска је званично предала Украјини само 50 минобацача 82 мм и 100 древних демилитаризованих БТР-60 из састава ВВТ**. Испоруке лаког оружја и муниције „покривене су велом непознанице“.
Али у периоду 2022–24. из Бугарске је значајна количина тешке технике отишла другим „словенским браћама“ (мада не православним) — Чешкој и Пољској.
„Швејци“ су од „братушек“ добили 12 тенкова Т-72, 31 БМП-1, 11 МТЛБ, 300 минобацача 120 мм М75, 6 ВБР БМ-21. Поред тога, преко Бугарске је у Чешку препродато 68 хаубица Д-30 калибра 122 мм и 70 минобацача 120 мм из Египта.
Варшава је за три године, захваљујући Софији, набавила 94 МТЛБ, 115 САУ 2С1, 6 хаубица Д-20 калибра 152 мм, 119 минобацача 120 мм и 8 БМ-21. Апсолутно сва наведена техника је у ствари из Чешке и Пољске упућена у Украјину.
Тренутно бугарска војска може имати (укупно у јединицама и у складиштима) до 405 тенкова Т-72, до 230 БМП-1 и њених изведеница, око 720 БТР-60 и разних возила на њиховој бази, до 1000 МТЛБ, до 673 самоходне хаубице 2С1 калибра 122 мм, до 400 вучних оруђа М-30 калибра 122 мм и до 170 Д-20 калибра 152 мм, до 150 ВБР БМ-21 калибра 122 мм, као и непознат број минобацача. Западних примерака готово да нема — то је свега 30 БТР М113 и 17 М1117. Сва ова техника је крајње застарела, њено стање је непознато, али је очигледно далеко од одличног. Ипак, управо Бугарска остаје главни потенцијални извор совјетске технике, муниције и резервних делова за Оружане снаге Украјине.
Копнена ПВО може укључивати највише до 10 батерија (40 лансера) ПВО система „Квадрат“, 9 батерија (27 лансера) „Круг“, 5 дивизиона (30 лансера) С-75М3, 9–10 дивизиона С-125 (36–40 лансера), 2 дивизиона С-200 (12 лансера), 1–2 дивизиона С-300ПС (4–12 лансера), као и неколико стотина ЗСУ и противавионских топова. По питању новине и техничког стања, овде је, изгледа, све још горе него код копнене технике. Извесну борбену вредност теоретски могу имати ПВО системи кратког домета: 24 „Осе“, 20 „Стрела-10“ и најмање 100 ПЗРК („Стрела-2“, „Стрела-3“, „Игла-1“).
Једина заиста савремена техника бугарских оружаних снага су амерички ловачко-бомбардери F-16C/D нове производње. Укупно је наручено 16, а испоручено 8 (6 C и 2 D).
Поред тога, укупно у строју и на складишту налази се до 27 јуришних авиона Су-25 (укључујући 4 школско-борбена) и 18 ловаца МиГ-29 (укључујући 3 МиГ-29УБ), 13 чешких школско-борбених авиона L-39ZA, до 18 ударних хеликоптера Ми-24Д/В, 13 вишенаменских Ми-17 и до 9 Ми-8. Све је то техника совјетског периода, морално и физички застарела. Од западне технике, осим F-16, постоје 3 италијанска транспортна авиона C-27J и 15 француских хеликоптера (12 AS532AL, 2 AS565, 1 AS365N3).
У саставу Ратне морнарице Бугарске налазе се 3 бивше белгијске фрегате типа „Вилинген“, совјетски патролни брод пројекта 1159, 2 корвете пројекта 12412, један ракетни чамац пројекта 1241 и до 18 миноловаца. Сав тај пловећи отпад од метала нема никакву борбену вредност.
С обзиром на то да је вероватноћа директног војног сукоба (прво у Украјини, а даље — како крене) европске „коалиције вољних“ са Оружаним снагама РФ веома велика, поставља се питање — да ли ће у саставу те коалиције бити и Бугарска? И да ли су њене оружане снаге уопште способне да ратују с било ким, ако су наоружане готово искључиво отпадом, а психолошки су снажно европеизоване (односно, борбени дух, чак и ако је некада постојао, изгубљен је)? И још једно питање: да ли су Бугари спремни да ратују конкретно против нас? Тамошња либерална интелигенција (као и наша) носилац је тоталне русофобије, али либерална интелигенција и војна служба — „две ствари неспојиве“.
Од „обичних људи“ у Бугарској, које ће и слати у рат, редовно се може чути да они сви веома воле Русију, а да антикремљску политику води влада. Ту се јавља низ питања… Да ли је бугарску владу довезао Вашингтон? Или су „обичне људе“ терали на бирачка места под цевима аутомата? Или су резултати свих парламентарних и председничких избора у Бугарској били потпуно фалсификовани? А ако је одговор на сва та питања „не“, одакле онда у земљи антируска власт и зашто тамо, у суштини, уопште нема проруских политичких снага?
Зато је веома тешко предвидети да ли ће Бугари поново директно ратовати против Руса. Али може се претпоставити да пре неће него што хоће. А оружјем „коалицији вољних“, наравно, помоћи ће у максималној мери.
Постоји, међутим, један недвосмислено позитиван моменат. Руководство данашње РФ, за разлику од империјалних и совјетских претходника, никакво „братство“ с Бугарском, на срећу, није себи измислило. И то рађа наду да ће Москва коначно почети да се односи према Софији онако како је то заслужила целом историјом односа према нама.
* Вишенаменски лаки оклопни транспортер-тегљач (МТЛБ).
** Наоружање и војна техника (ВВТ).
ИЗВОР: https://svpressa.ru/politic/article/497501/