Ради ширења соколског покрета соколска друштва организовала су излете у својој околини. Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено. Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдачно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Милени Груборовој. Соколи и соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. Приликом излета поглавару Дољанину поклоњена је уоквирена слика Трстеног, рад соколске фото-секције. (1) Фото-секција друштва у Дубровнику је слику Трстена послала уредништву „Соколског Гласника”. Гласник је слику објавио у свом свечаном броју, посвећеном десетогодишњици рада ЈСС. Уз слику био је коментар : „Ова прекрасна слика са сунчаних обала нашег Јадрана, снимљена додуше по ноћи, узоран је рад фото-секције Соколског друштва у Дубровнику са излета у Трстено, а приказује сиње наше море, кршевите и бујне обале, „Наш Јадран!”
Управо та слика, дала је повод “Управи Соколског Гласника”, да се обратила нарочитим позивом на сва братска Соколска друштва на чијем се подручју налазе купалишта, лечилишта, опоравилишта итд., једном речи на она места, која би могла својим природним, здравственим и другим красотама и добринама привући на себе позорност – не странаца – већ нас Југословена-Сокола, који смо до сада на жалост за те наше крајеве, њихове лепоте и користи знали мање, односно показивали мање занимања и разумевања него странци. Данашње свечано издање упозориће тим својим огласима под горњим насловом бројне своје претплатнике у домовини а и у братској Чехословачкој и Пољској на богатство наше домовине. Упозориће северну нашу браћу и сестре на све те красоте и позвати их да дођу на своје “Словенско море!” Наша је дужност, да се већ једном пренемо и да почнемо у живот провађати гесло “Свој своме!” Ево нам најлепше прилике. Одужимо се бројном посетом њима – нашим оглашивачима, који су са своје стране показали разумевање нешег настојања.” Савез за унапређење туризма Путник позивао је да се посећује Јадран, јер тиме се придизала своја, југословенска Ривијера. Кафана Дојми у Котору истицала је да је „одмах на обали”. (2) Хотел Бока поседовао је преко 80 модерно уређених соба са текућом водом. Имао је своју пешчану плажу, ауто и гаражу. Био је усред парка од палми и наранџи. (3) Хотел је подигао прегалац Мирко Комненовић. Сам хотелсрушен је после земљотреса 1979. Остао је само парк хотела. Хотел “Игао” у Игалу код Херцег Новог био је нови хотел са купатилом на пешчаном жалу са баштом и шумом. Железничка станица је била близу. (4) Александрово на отоку Крку било је ново купалиште на западној обали оастрва Крка. (5) Рестаурација „Косово” налазила се у Сушаку, у Мажуранићевој улици. (6) … .
Уз Јадранску стражу Соколски савез трудио се да што више његових припадника а посебно деце из унутрашњости летује на Приморју. Сем опоравка желели су да излетници што боље упознају своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више држава требало је да се упозна и зближи. Др. Миха Кабић истакао је да је значај градње соколских здравствених домова „уз плави Јадран, … у шумовитој Босни, у историјској Шумадији, … Тада ће браћа и сестре са југа радо долазити на север а они са севера на југ, тада ћемо се међу собом боље упознавати а и упознати.” (7) Соколска организација бавила се развојем туризма на Јадрану и унутрашњости позивајући и госте из словенских земаља да посећују Јадран као Словенско море. Фотосекција Соколског друштва Дубровник је снимке са излета послала уредништву „Соколског Гласника”. Гласник је слику објавио у свом свечаном броју и обратиo се нарочитим позивом на сва Соколска друштва на чијем су се подручју налазила купалишта, лечилишта, опоравилишта, једном речи на она места, која су могла својим природним, здравственим и другим красотама привући на себе пажњу не само странаца него и домаћих гостију. Као и гостију из словенских земаља.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије
Напомене :
- „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 90;
- „Са сунчаних обала нашег Јадрана наша купалишта и летовалишта”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 јула 1929. бр. 13, стр. 17;
- „Хотел „Бока”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 јула 1929. бр. 13, стр. 17;
- „Хотел “Игао” у Игалу код Херцегновога”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 јула 1929. бр. 13, стр. 17;
- „ Александрово на отоку Крку”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 јула 1929. бр. 13, стр. 17;
- „Рестаурација „Косово”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 јула 1929. бр. 13, стр. 17;
- Др. Миха Камбић, „Озледни фонд ЈСС.”, „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 86;