- Споменик Хајдук Вељку у Неготину, подигнут 1983.г, доживео је неколико трансформација, укључујући релокацију тако да је данас уз скуте трафике од елоксираног алуминијума, на неугледном ћошку некада репрезентативног парка.
- Али “дрвени мач у рукама јунака“ уместо бритке сабље и затрпана земљом фонтана под изговором недостатка “инфраструктуралних услова за присуство воде у постојећим базенима“ остају тешко уклоњиве мрље.
АУТОР: Ранко Јаковљевић
Ако су овдашњи посленици јавне речи имали снаге да лик Хајдук Вељка преточе у “стрип јунака“ на дрвеном коњићу, да кажу “историјско не“ елементарним егзистенцијалним условима достојним савременика, разумећемо лакше Домановићеву скаску “Краљевић Марко по други пут међу Србима“.
“…Идући са капетаном по срезу виде Марко многу невољу, а кад му се учини једног дана да ни његов капетан не ради баш право, удари га дланом те му избије три зуба. Због тога Марка ухвате после дугог бојног окршаја и спроведу у лудницу на преглед. Тај удар Марко не могаше поднети и пресвисне, потпуно разочаран и намучен. Кад изиђе пред Бога, а Бог се смеје, све се тресу небеса.
– Освети ли, Марко, Косово? – пита кроза смеј.
– Намучих се, а јадно ми Косово, нисам га ни видео! Бише ме, апсише ме, пандурисах, и најзад ме спроведоше међу луде! – жали се Марко.
– Знао сам ја да нећеш боље проћи… – вели Господ благо.
– Хвала ти, Боже, те ме опрости мука; а више ни сам нећу веровати кукању мојих потомака и плачу за Косовом! А ако им треба пандура, бар за ту службу имају доста на избор, све бољег од бољег. Боже ми опрости, али ми се чини да и нису моји потомци, иако мене певају, него да су потомци онога нашег Суље Циганина.
– Њега сам ја и хтео послати да ме ниси ти онако молио да идеш. А знао сам да им ти не требаш! – вели Господ.
– И Суља би данас међу Србима био најгори пандур! Сви су га у томе претекли! – вели Марко, и заплака се.
Бог уздахну тешко и слеже раменима.“
***
ОВАКО ЈЕ БИЛО:
Завод за заштиту споменика културе Ниш 1990. године забележио је, у Студијској документацији заштите и ревитализације споменичких и амбијенталних вредности старог градског језгра, да базени у склопу споменика са воденим површинама не функционишу. Било је потребно створити инфраструктурне услове за присуство воде у постојећим базенима, што је, поред функционалног, требало да допринесе и ликовном ефекту споменика у целини. У случају привремене немогућности, базене је било могуће испунити земљом и да се у њима гаји украсна вегетација према упутствима стручњака. (Документација Завода за заштиту споменика културе Ниш, Студијска документација, заштите и ревитализације споменичких и амбијенталних вредности старог градског језгра Неготина, Ниш 1990.) Године 1992. урађен је нови пројекат, којим су затрпане фонтане и претворене у жардињере. (Документација Завода за урбанистичко планирање и пројектовање општине Неготин, Идејно решење за извођење радова на уређењу пешачке зоне са парком у Неготину, бр. 350–82/2007–V од 31.5.2007. године)
Године 2007. померен је споменик, а фонтана је срушена. На Тргу Стевана Мокрањца 1983. године постављен је споменик у правцу север– југ, а двадесет четири године касније померен је неколико метара западно и окренут у правцу исток–запад. Хајдук Вељко сада гледа ка улици која носи његово име, у којој је и подигнут споменик на месту његове погибије 1892. године.
*Весна Стаменковић, Хајдук Вељко Петровић као инспирација уметницима у Неготину, Неготин 2017…
***
Након постављања споменика, Небојша Митрић забележио је на цедуљи у Сарајеву 10. новембра 1983. године:
Приче пролазе, споменици остају. А споменици, какви су? Они су такви, какво нам је време. И ми. Какве споменике заслужујемо, такве смо и добили. Што да се лажемо.
А НЕБОЈША, К’О НЕБОЈША
“Могао се звати Соломон, Исак или Рафаило, будући да је рођен у породици београдских Јевреја 1931. Историја ће га, међутим, упамтити као Небојшу. Небојшу Митрића. То име ће остати званични облик његовог грађанског идентитета. Наиме, приликом депортације Јевреја на Старо Сајмиште, мајка га је оставила испод тезге обућарске радње „Митрић“ у Бранковој улици.“
*Саша Илић, Мајстор од крста-