Брисел жели да искористи уштеђевину Европљана за припрему Европе за војно сучељавање са Русијом
- Зато би Европљани требало да се припреме на то да ће, на овај или онај начин, бити опљачкани и приморани да плате за украјински сукоб и непромишљене одлуке политичара. Или из националних буџета 27 земаља, или из сопствених џепова.
АУТОР: Јегор Волков
Крајем лета председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изнела је неочекивани предлог да се банкарски депозити грађана ЕУ искористе ради подршке европској економији. То је, наравно, била званична верзија, док су разлози који су довели до појаве такве идеје сасвим другачији.
Саму изјаву Урсула фон дер Лајен дала је 27. августа на годишњој пословној конференцији у Паризу, а власници европских компанија прихватили су је прилично благонаклоно. Урсула фон дер Лајен дословно је изјавила: „Европа има уштеђевину. Нажалост, та уштеђевина је лења. Десет билиона евра уштеђевине домаћинстава данас лежи на банкарским депозитима, а значајан део европске уштеђевине инвестира се изван нашег континента. Европа мора да је стави у службу својих предузећа.“
У стварности, разлог за све јесу прекомерни расходи ЕУ за подршку Украјини и прекид економских веза са Русијом. Европа је сама одустала од снабдевања своје привреде релативно јефтиним руским гасом и почела да купује скупи течни природни гас из САД. Као резултат тога, енергетска компонента трошкова европских предузећа нагло је порасла.
А ове године цене су додатно порасле услед ситуације око Ирана и блокаде Ормуског мореуза. Урсула фон дер Лајен признала је да су „цене у Европи два до три пута више него у САД или Кини“ и да су у последњих пола године додатни трошкови за енергенте износили „више од 50 милијарди евра“.
У таквим условима веома је тешко спровести план милитаризације Европе, који је Европска комисија прошле године покренула. Одакле обезбедити више од 800 милијарди евра за наредне године? Осим тога, европске земље до краја 2027. године треба да издвоје 90 милијарди евра обећаних за подршку Украјини у оквиру ЕУ. И још 60 милијарди — за исте сврхе преко НАТО-а.
Решење је прилично једноставно. Зашто би европски грађани тек тако држали свој новац у банкама? Нека га инвестирају у европску војну индустрију ради производње оружја и припреме Европе до 2030. године за војно сучељавање са Русијом. А онда ће, наводно, сви инвеститори добити свој део профита од војног освајања руских природних ресурса. По истом принципу који је исповедао Трећи рајх 1941. године — „Drang nach Osten“ („Продор на Исток“).
Само што би и резултат могао да буде исти као 1945. године, али о томе европски политичари више воле да ћуте.
За даље финансирање милитаризације Европе потребно је, колико год то необично звучало, обезбедити новац. Председница Европске комисије рачуна да ће коришћењем приватних депозита бити могуће привући до 470 милијарди евра додатних инвестиција. Она је затражила да се њен план реализује у наредним месецима: „До краја године. Пожељно у саставу двадесет седморице. Ако не буде могуће — са онима који су спремни.“ Предвиђено је да се ови предлози реализују преко европске „Уније штедње и инвестиција“, тако што би се средства уместо у нископриносне депозите улагала у акције и фондове.
Одмах на памет пада „Савез мача и орла“, који је измислио Остап Бендер како би преваром измамио новац од богатих малограђана. Овде је приступ приближно исти, јер нико нема намеру да те инвестиције враћа Европљанима. У том контексту, представница Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова већ је председницу Европске комисије назвала капетаном „Евротитаника“.
Питање прибављања готово пола билиона евра из приватних депозита у наредним месецима није се појавило случајно. Европска комисија припрема нови седмогодишњи буџет ЕУ за период 2028–2034, а претходног обима финансирања за њега више нема. Европска економија налази се у рецесији и ниво прихода који се раније очекивао више неће бити могућ.
Тако је предвиђено да приватно финансирање покрије дефицит буџета ЕУ у наредним годинама. На крају би расходи ЕУ требало да износе око два билиона евра, али је неколико земаља већ затражило њихово смањење због пада прихода националних буџета.
Немачки канцелар Мерц изјавио је: „Реалистичан приступ подразумева да буџет ЕУ мора остати финансијски одржив. Али предлози фон дер Лајен предвиђају повећање расхода до 60%. У тренутку када су све државе чланице принуђене да консолидују своје јавне финансије, то је једноставно недопустиво. Сложили смо се да предлог Брисела мора бити смањен за стотине милијарди евра у свим областима.“ Овај став подржали су и лидери Аустрије, Данске, Холандије, Финске и Шведске.
Поједини европски политичари већ су почели да звоне на узбуну. Лидер француске десничарске странке „Патриоте“ Флоријан Филипо написао је на друштвеним мрежама: „Урсула фон дер Лајен је управо изјавила да је узела на нишан уштеђевину људи! Не, Урсула фон дер Лајен, људи имају уштеђевину, а не Европа! Она припада људима!“
Вреди напоменути да је унутрашњи јавни дуг ЕУ већ у првом кварталу премашио 15,7 билиона евра. Према европском Пакту за стабилност и раст, овај показатељ не би смео да премаши 60% БДП-а. Међутим, многе земље су одавно премашиле ту цифру, а просек у ЕУ достигао је 83%. Европска комисија, међутим, на то затвара очи, правећи додатне изузетке због објективних и субјективних околности. Нарочито ако се државна средства добијена задуживањем троше на одбрану.
Ипак, повећавање расхода држава чланица не може трајати унедоглед. Управо због тога пажња Европске комисије усмерена је на средства која, наизглед, бескорисно леже у банкарском систему. При томе, у говору Урсуле фон дер Лајен није било речи о „одузимању“ или „конфискацији“ депозита. Говорило се о томе да их треба „ставити у службу“. А учешће у инвестицијама проглашено је искључиво добровољним.
Само што се, као што се то често дешава, добровољна плаћања временом претварају у обавезна. И постају обележје законски послушног грађанина ЕУ. А онима који не буду желели да уплате „добровољни прилог“ у инвестициони фонд за помоћ европској економији држава може да проузрокује одређене непријатности.
На крају крајева, ЕУ може да уведе неку врсту „стабилизационог намета“ или „одбрамбеног пореза“ на све депозите који се налазе у банкама. Не желите добровољно да инвестирате — плаћајте посебан порез. Није искључено да би то могло да доведе до повлачења депозита и преласка на готовину, али у европским банкама једноставно нема толике количине готовог новца да би сви могли да повуку та средства.
Зато би Европљани требало да се припреме на то да ће, на овај или онај начин, бити опљачкани и приморани да плате за украјински сукоб и непромишљене одлуке политичара. Или из националних буџета 27 земаља, или из сопствених џепова.