О филму „Архангел“ са Данијелом Крејгом
- Визуелно нам је, кроз призму масовне културе, демонстрирана мисао коју Запад упорно гура већ много деценија: Стаљин је, наводно, исто такво зло као и Хитлер.
- Следи да су и њихови сарадници – исто.
- Из те логике Запад прелази на убитачно лажну тезу: бољшевици су исто што и нацисти, бољшевици су исто што и Руси.
- Шта даље радити с њима?
- Мислите сами, одлучите сами. У политикологији су то гурали Нолте и Добријански, у кинематографији – холивудски продуценти.
АУТОР: Платон БЕСЕДИН
На екране је изашао трећи део ретродетектива „Извуци ножеве“ са Данијелом Крејгом – по мом мишљењу, најгорим од свих Џејмс Бондова. Да, да, сетимо се Шона Конерија. Ипак, детектива Беноа Бланка из „Извуци ножеве“ Крејг игра са видљивим уживањем. Та улога му се очигледно допада. Штавише, она му заиста и те како пристаје.
Управо ме је то и подстакло да погледам још неке филмове са Крејгом. Избор је пао на троделни телевизијски филм „Архангел“ – јер волим да проучавам како Холивуд (или шире – западни филмски ствараоци) представља „Империју зла“. А овде је најављен посебно жесток заплет. Толико, да се сама по себи намеће класична реплика: „Који су ваши докази?“
Доктор историје Келсо (кога и тумачи Данијел Крејг) бави се историјом Совјетског Савеза. Посебно је опседнут фигуром Стаљина. Његове склоности, а самим тим и склоности аутора филма (гледаоче, регрутуј се), означене су већ на самом почетку. Са предавачке катедре Келсо изјављује да је Стаљин погубио више људи него Хитлер и Џингис-кан. Забележимо то. И, наравно, као и сваки злодеј, Стаљин има своју тајну – некакав тајни дневник који може да открије заиста ђаволске ствари.
Другим речима – прави мали Ден Браун. Филм је снимљен по истоименом роману Роберта Хариса, који – и то веома комерцијално успешно – ради у жанру алтернативне историје. Код њега, рецимо, у Другом светском рату побеђују нацисти – роман „Фатерланд“ (мада је, по мом мишљењу, „Човек у високом замку“ Филипа Дика био далеко обимнији и занимљивији).
Поента је у томе што су и филмски ствараоци који су екранизовали Харисов роман такође решили да створе алтернативну историју. Тачније, да изврше наруџбину – једну од хиљада сличних – оних који надзиру ово питање. И овде уопште није ствар само у томе да се оцрни Русија и њена историја, мада и тога има. У три епизоде „Архангела“ аутори су угурали све могуће стереотипе о Русима и њиховој земљи. И то је учињено намерно злобно и суморно. Јер, рецимо, филм са Арнолдом Шварценегером „Црвена врућина“ такође је „кљуква“, али добра.
„Архангел“ је од самог почетка урађен у таквим тоновима да сумње нема: у центру те ледене пустиње, насељене проституткама, свињоликим шпекулантима који седе по задимљеним ресторанима и зову једни друге са телефонских говорница ишараних ко зна чиме, устоличен је Сатана. Можда отуда и наслов који, макар у чудовишно изопаченом облику, шаље велики поздрав Дантеу.
Па ко је онда тај Врховни Демоноид од кога се крв леди не само у жилама, већ и у банкама припремљеним за случај трансхуманистичке револуције? Па, наравно, Стаљин. Трагикомично је, али, као и код истог тог Дена Брауна, Харис, а затим и филмски аутори, кокетирају са темом наслеђа, тврдећи да је Христ (прецртано) Јосиф Висарионович оставио потомка. Тиран га је направио са младом девојчицом, коју су Усатом дали као девицу змају (аналогија је, да се не лажемо, дата директно у чело).
Келсо, заједно са руском проститутком која се свети за све понижене и увређене, послате у ГУЛАГ, а земљом Русијом, како се испоставља, и даље управљају вечити чланови КГБ-а, трага за Младим Злом, потомком Зла Хтоничког. Он треба да се врати из ледене изолације како би владао најпре Русијом, а потом, по свему судећи, и целим светом. Дуго, искрено говорећи, нисам видео тако узорно остварење – узорно са становишта „паничне кљукве“.
Међутим, ово је и крајње илустративан, показни филм. Визуелно нам је, кроз призму масовне културе, демонстрирана мисао коју Запад упорно гура већ много деценија: Стаљин је, наводно, исто такво зло као и Хитлер. Следи да су и њихови сарадници – исто. Из те логике Запад прелази на убитачно лажну тезу: бољшевици су исто што и нацисти, бољшевици су исто што и Руси. Шта даље радити с њима? Мислите сами, одлучите сами. У политикологији су то гурали Нолте и Добријански, у кинематографији – холивудски продуценти.
Како се томе супротставити? На културном нивоу – правити одговарајуће филмове, и то и за светско тржиште. С тим је, додуше, за сада прилично тешко. Али барем унутар сопствене земље могли бисмо да се позабавимо тиме каква наша историја заиста треба да буде.
https://www.fondsk.ru/news/2025/12/31/sataninskie-arkhivy-kak-voskresili-stalina.html