- Наводи се да би се, у случају свеобухватног војног сукоба између НАТО-а и Русије, Грчка аутоматски нашла у ратном стању на страни савезника, због обавеза које произилазе из Члана 5 Северноатлантског савеза о колективној одбрани.
- Грчка ратна морнарица и ратно ваздухопловство преузели би потпуну блокаду проласка руских подморница и ратних бродова из Црног мора ка Средоземном мору.
- Грчка страна била би у обавези да помогне војним особљем и системима противваздушне одбране (нпр. Patriot) на првој линији у Источној Европи, појачавајући постојеће савезничке конвоје.
- Међутим, наша земља би аутоматски постала и потенцијална мета Москве.
Приближава се тренутак када би Европа и Русија могле да буду дигнуте „у ваздух“ у бескрајном ратном сукобу.
Москва појачава реторику према Атини, а директор Другог европског одељења руског Министарства спољних послова Јуриј Пилипсон упутио је оштре критике на рачун грчке владе.
У интервјуу за руску државну агенцију ТАСС, руски дипломата оштро је критиковао континуирану војну и политичку подршку Грчке Украјини.
Руски дипломата је упитан о инцидентима који се приписују украјинским беспилотним средствима у грчким водама и о томе да ли би они могли да наведу Атину да преиспита своју подршку Кијеву.
Пилипсон је најпре појаснио да се поменута изјава односила на саветника грчког премијера за питања националне безбедности Таноса Докоса, а не на министра спољних послова.
Пилипсон је став Атине непосредно повезао са дестабилизацијом и повећањем безбедносних ризика у Источном Медитерану.
Он је упозорио да све веће укључивање држава чланица Алијансе, укључујући и Грчку, приближава НАТО могућем директном и опасном војном сукобу са Русијом.
Руска страна је и раније оптуживала грчку владу за „посебан цинизам“, тврдећи да се грчко оружје користи у деловима Украјине у којима живе историјске заједнице грчке дијаспоре.
Посебно критичан био је према политици грчке владе према Украјини.
„Грчке власти су, упркос противљењу огромне већине становништва, већ одавно саме себе дискредитовале пружањем војне и друге помоћи злочиначком режиму Зеленског“, навео је он.
Такође је тврдио да оружје које је украјинским оружаним снагама испоручено из грчких залиха „свакодневно убија цивиле који живе у зони сукоба“, додајући да се међу њима налазе и „Грци из дијаспоре“.
„Намера званичне Атине да настави да подржава Кијев изазива дубоко жаљење. НАТО се приближава директном сукобу са Русијом“, нагласио је он.
Реч је о пошиљкама оружја које је грчка страна послала (самоходна артиљеријска оруђа, муниција, 155 мм, борбена возила пешадије – ТОМA), а које смо преко Чешке упутили Украјини.
Руски дипломата осврнуо се и на удар који трпи грчки туризам услед драстичног смањења броја руских посетилаца као последице санкција.
Пилипсон је отишао и корак даље, упутивши упозорење о последицама наставка војне подршке Украјини од стране држава чланица НАТО-а.
„Важно је схватити да подстицање украјинске ратне машинерије од стране држава чланица НАТО-а неумољиво приближава Алијансу директном сукобу са Русијом“, изјавио је.
Према његовим речима, „очигледно је да ће одговорност за негативан развој догађаја сносити они у Европи који неодговорно доводе у опасност судбину сопственог народа“.
Руски дипломата је тврдио да дуготрајан процес преговора о новом пакету доказује да „последице непријатељске антируске политике постају све приметније за земље ЕУ“.
„Ограничења тешко погађају оне који их осмишљавају, а ситуација са Грцима је то још једном јасно потврдила“, навео је.
Шта ће Грчка учинити у случају сценарија рата НАТО–Русија
Наводи се да би се, у случају свеобухватног војног сукоба између НАТО-а и Русије, Грчка аутоматски нашла у ратном стању на страни савезника, због обавеза које произилазе из Члана 5 Северноатлантског савеза о колективној одбрани.
Грчка ратна морнарица и ратно ваздухопловство преузели би потпуну блокаду проласка руских подморница и ратних бродова из Црног мора ка Средоземном мору.
Грчка страна била би у обавези да помогне војним особљем и системима противваздушне одбране (нпр. Patriot) на првој линији у Источној Европи, појачавајући постојеће савезничке конвоје.
Међутим, наша земља би аутоматски постала и потенцијална мета Москве.
На пример, у оваквом ратном сценарију, због кључног значаја Александруполиса и Суде, земља се аутоматски претвара у мету прве линије.
Русија је и раније упозоравала да инфраструктура која олакшава извођење удара против ње представља легитиман војни циљ, чиме се повећава ризик од сајбер напада, хибридних претњи или чак ракетних удара.
У сваком случају, они који се укључе у један такав рат, који би могао да ескалира у нуклеарни, могу само да изгубе — у инфраструктури, људским ресурсима, а пре свега кроз укупне губитке који се не могу лако изразити мерљивим бројевима.