Пандемија је убрзала развој вештачке интелигенције због чега би требало да хришћани активно учествују у развоју етичких норми ради њене примене у различитим сферама живота, оценили су архијереји и свештеници Руске православне цркве, као и секуларни стручњаци из Русије и Немачке за округлим столом посвећеним тој теми у Петропавловску Камчатском.

„У наредних 10 година ће се вештачка интелигенција и дигитализација све више уводити у све области друштвеног и економског живота. Пандемија је убрзала тај процес који носи и користи и ризике“, рекао је један од организатора форума, шеф канцеларије фонда „Конрад Аденауер“ у Русији доктор Томас Кунце.

Према његовим речима, црква у Русији и Немачкој не може да стоји по страни.
„Јавља се много етичких питања. На пример, где су границе употребе вештачке интелигенције, како је користити у корист људи и избећи злоупотребу. Залажемо се за блиску сарадњу са Русијом у вези са таквим темама“, објаснио је он.
С тим у вези, архиепископ петропавловски и камчатски Теодор истакао је да је важно одмерити све дозвољене ризике, схватити основне принципе интегрисања вештачке интелигенције у живот људи.
Други организатор форума, заменик председника одсека Московске патријаршије за сарадњу цркве са друштвом и медијима Вахтанг Кипшидзе каже да је мит да је црква наводно против техничког прогреса и да се не разуме у научна достигнућа.
„Један од данашњих задатака је побијање тог мита и тражење усаглашености између хришћанских традиција и научно-техничког напретка“, додао је.

Вештачки бог

Развијајући тему руско-немачке сарадње, учесници округлог стола дотакли су се стратегије Берлина у области вештачке интелигенције.
Према речима координатора пројеката фондације „Аденауер“ Леонарда Салвадора, она предвиђа стварање 100 нових катедри. Како каже, за сарадњу Русије и Немачке посебно су интересантне теме стандардизације и заједничких приступа правним питањима која се тичу вештачке интелигенције, али и етичког аспекта.
„У свету се води борба за етику вештачке интелигенције“, сматра чланица стручног савета Државне думе за дигиталну економију и блокчејн технологије Надежда Суворова.
Према њеним речима, вештачка интелигенција је „глобална технологија за развој човечанства“ и донекле ће моћи да „обликује вашу веру“ и постане „вештачки Бог“.

Вештачка душа

На питање да ли је у будућности могуће стварање „вештачке душе“, секретар Комисије Синода за био-етику, протојереј Александар Абрамов недвосмислено је одговорио одрично.

„Хришћанска етика је више од неколико миленијума старија од вештачке интелигенције и покушаји да се према њој створе етички приступи без хришћанских вредности пропадају“, оценио је он.

Црквена експертиза

Заменица главног уредника агенције „Русија севодња“ Наталија Лосева убројала је међу најозбиљније етичке изазове, повезане са развојем вештачке интелигенције, креирање лажних вести које су наизглед најближе истини, манипулацију, наметање „одлука које одговарају човеку“ и лишавање човека „потребе да бира“ и да се самим тим развија.
Међутим, како наводи ауторка чланка Олга Липич, немогуће је спречити увођење нових високих технологија.

Осим тога, данас вештачка интелигенција већ може да нам намеће идеје о етици – мења наше представе шта је добро или лоше прикупљањем података о човеку и пружањем одређеног садржаја.

Због тога су, по мишљењу заменице директора Северно-кавкаског института – огранка Руске академије за националну економију и државну службу при руском председнику Наталије Кисељове, „потребни строги закони о вештачкој интелигенцији“ и контрола њеног увођења.

„Неопходна је независна спољна експертиза дигиталних одлука. Црква би требало да делује као један од таквих спољних стручњака“, закључила је она.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *