„Први рат вештачке интелигенције на свету“
- У целини, у НР Кини сматрају неопходним да се пажљиво проучава позитивно искуство Русије у савладавању нових облика вођења борбених дејстава, као и начини интеграције савремених наоружања и војних технологија у постојеће и новоформиране војне структуре.
АУТОР: Виктор ПИРОЖЕНКО
У НР Кини је у пуном јеку активно промишљање искуства борбених дејстава Руске армије у оквиру СВО; из војне фазе украјинске кризе у целини извлаче се неопходне поуке. Војно руководство Народноослободилачке армије Кине (НОАК) примењује их у пракси војних вежби и у свакодневној обуци, као и у модернизацији војне технике и стварању нових врста наоружања.
Према оценама кинеских стручњака, овај највећи копнени рат у Европи после Другог светског рата не само да је променио структуру Источне Европе, већ је постао и „уџбеник савременог рата“ за земље широм света.
Оцене и закључци кинеских експерата о поукама војне фазе украјинске кризе, као и начин на који се оне узимају у обзир при модернизацији НОАК, поучни су и занимљиви за Русију.
Ослањајући се на руско борбено искуство, они изводе три „гвоздена закона“ рата.
Први закон – „невидљиво бојиште“ у сваком савременом војном сукобу јесте снажна и самодовољна економија и индустрија.
Током рата Руска армија се исправно ослањала на савремене ловце и тенкове, настојећи да брзо донесе одлуку, што јој је обезбедило предност, нарочито у почетној фази СВО. Међутим, након увођења бројних санкција Запада против Русије, у ланцу војне индустрије, како сматрају кинески експерти, дошло је до „поремећаја у испоруци микрочипова“.
То је створило додатне препреке за војну индустрију у производњи тенкова и изазвало проблеме у производњи ракета. На крају је руска економија и систем управљања показала завидну отпорност и изборила се са тим изазовима, али је то захтевало додатне напоре.
Поред тога, потреба за тражењем заобилазних путева за набавку недостајућих компоненти повећава њихову цену, што поскупљује војну продукцију дуж читавог ланца стварања вредности и смањује количину финалне производње.
У Кини се посебно истиче критични значај сопствене производње електронске компонентне базе, како би се избегла зависност од непредвидивих и неконтролисаних спољних фактора. Ова тема је посебно актуелна с обзиром на упорне покушаје САД да у потпуности прекину доток напредних микрочипова на кинеско тржиште за програме вештачке интелигенције, који могу бити коришћени и у војне сврхе.
Самообезбеђеност компонентном базом критично је неопходна не само за производњу високопрецизног наоружања, већ и за стварање напредних система везе у трупама, што директно утиче на управљивост јединицама на првој линији фронта и на успех борбених дејстава.
Кинески експерти истичу да је Украјина, ослањајући се на непрекидне и бесплатне војне испоруке Запада, користила напредна средства везе „Старлинк“ и ракете како би се супротставила руском напредовању.
Сагледавајући спој два фактора – снажне економије и добро опремљене и обучене војске – у Кини закључују да победа у савременом рату зависи од укупне националне моћи супротстављених страна, у чему је Русија показала уверљиву предност не само над формацијама кијевског режима, већ и над НАТО-ом. Дуготрајна борбена дејства потврдила су значај отпорности читавог производног ланца снабдевања, што је управо показао руски војно-индустријски комплекс.
Други закон – поседовање потпунијих информација „одређује живот и смрт“.
Руско-украјинско бојиште кинески експерти називају „првим ратом вештачке интелигенције на свету“.
Они осликавају уопштену слику савременог рата и рата у блиској будућности: ројеви беспилотних летелица неутралишу тенкове на унапред одређеним тачкама, системи радио-електронске борбе паралишу управљање трупама и команду, а обавештајни официри могу да утврде локацију официра непријатељске армије, места привременог размештаја њених јединица или вредних војних објеката на основу фотографија са друштвених мрежа.
Кинески војни научници су више пута указивали да је „контрола ситуационе информације“ у великој мери заменила „контролу ваздушног простора“ као основу савремене борбе.
Тактика „мора људи“, односно покушај да се победи бројчаном надмоћи пешадије (коју су украјинске формације имале све до почетка 2023. године), делујући против мање бројне, али технички супериорније и боље обучене Руске армије, „равна је самоубиству“.
Ипак, не може се у потпуности ослонити ни на предност у једној врсти технике. По мишљењу кинеских експерата, само интеграцијом вештачке интелигенције, сателитских мрежа и беспилотних роботизованих система (и ваздушних и копнених) у јединствен борбени систем могуће је преузети иницијативу на бојишту.
У том смислу пажљиво се проучава и напредно руско искуство примене копнених роботизованих система за доставу муниције на прву линију фронта и евакуацију рањеника са бојишта.
Трећи закон – међународно јавно мњење је подједнако важно као и стварно бојиште.
Према мишљењу кинеских експерата, Русија се у својим војним операцијама суочила не само са отпором Украјине, већ и са „гушењем“ светског јавног мњења.
Почев од „инцидента у Бучи“ (када је кијевска пропаганда, ради дискредитације Руске армије, искористила локалне становнике које су убили украјински неонацистички казнени одреди зато што су примали хуманитарну помоћ од руских војника), па све до ограничења цена енергената, Запад је конструисао лажни наратив о „изолацији Русије“ уз помоћ бројних медија, финансија и дипломатије које контролише.
Иако у стварности никакве изолације није било, Запад је покушао да прикаже управо такву слику, при чему је постојао ризик да таква пропаганда негативно утиче на јавно мњење земаља глобалног југа и њихових влада у погледу сарадње са Русијом.
Кинески експерти сматрају да је ово упозорење Кини: „игра великих сила одавно је изашла изван оквира војне сфере“. Ако НР Кина не успе да „заузме високе моралне позиције“ и створи јединствени међународни фронт подршке Кини у ратно време, онда се, чак и у случају војне победе НОАК, може „изгубити целокупна ситуација“.
Способност борбе за јавно мњење и вођење дипломатског рата мора постати саставни део кинеског система одбране, закључују у Кини.
За Кину војна фаза украјинске кризе показује не само значај савремених ракета, беспилотних летелица и напредне тактике њихове примене, већ и потребу за системском отпорношћу државе пред лицем рата, која зависи од економске аутономије, ширења научних и технолошких могућности, као и од неопходности свеобухватног информативно-пропагандног деловања.
У погледу усвајања и креативне прераде искуства руске СВО, посебно се истиче увежбавање борбених дејстава НОАК у различитим теренским условима уз употребу авионских беспилотних летелица различитих типова. Посебна пажња посвећује се интеграцији јединица беспилотних система у општовојне јединице и формације НОАК, као и у Ратну морнарицу.
Кинеска ратна морнарица се попуњава новим бродовима способним да буду носачи беспилотних летелица различитих намена – извиђачких, ударних (укључујући и тешке типове), система за ометање и платформи прилагођених радио-електронском извиђању и борби.
Убрзано, и узимајући у обзир искуство руске СВО, модернизују се постојећи и развијају нови типови беспилотних летелица различите намене у НР Кини. Недавно су Ваздухопловне снаге НОАК приказале експериментални примерак тешке авионске беспилотне летелице „Ђутијан“, који је, чини се, за сада јединствен у свету.
Његова максимална полетна маса износи 16 тона, а носивост 6 тона. Према подацима компаније-развијача, може да се задржи у ваздуху до 12 часова, док домет лета износи 7.000 километара. Претпоставља се да, поред цивилних задатака, може бити коришћен и као носач роја борбених дронова.
НОАК систематски спроводи вежбе (укључујући и међународне), на којима се увежбавају тактика и методе борбених дејстава у условима густе градске високоспратне застројености. То представља покушај промишљања руског искуства јуришних борби у сличним условима, што је карактеристика борбених дејстава управо у Донбасу.
Недавно су завршене кинеско-сингапурске командно-штабне копнене војне вежбе, на којима је увежбавана интеграција између пилотираних и беспилотних снага у борбама у урбаним условима.
У целини, у НР Кини сматрају неопходним да се пажљиво проучава позитивно искуство Русије у савладавању нових облика вођења борбених дејстава, као и начини интеграције савремених наоружања и војних технологија у постојеће и новоформиране војне структуре.
Истиче се да се армија Русије тренутно налази у високом степену спремности за учешће у великим, високотехнолошким и дуготрајним конфликтима, као и за брзо реаговање на било које војне претње.