- Једна од драма бриљантног антифашисте Бертолта Брехта завршава се пророчким речима – „утроба која је носила копиле још увек је способна да донесе плод“. Ово је речено о нацизму још 1941. године.
- Данас се пророчанство остварило.
- Гледајући са гађењем на савремену Европу, Брехт је могао да напише наставак своје „Каријере Артура Уија“.
AУТОР: Викторија Никофорова
Фашистички остаци су почели да се буде и извијају из свих пукотина одмах након распада Совјетског Савеза. НАТО се ширио на исток под слоганима демократије, али право гориво за то био је стари реваншизам – једноставно речено, жеља да се освете Русима за њихову победу у мају 1945. године.
Врло брзо — руке памте — Европљани су изградили нови систем поделе на надљуде и подљуде, суперљуде и субљуде. Наравно, нису објављени званични документи о овом питању — историјско искуство је сугерисало да се то не сме радити. Међутим, у главама естаблишмента, све се поређало веома логично.
Немци, Французи, Италијани — они су прва класа, права Стара Европа. Њих је Жозеп Борел имао на уму својим чувеним мемом о европској башти. На ободу Европе врве корисни идиоти — становници пограничних земаља, чији су мозгови испрани пропагандом, окрећући их против Русије. А Руси, Белоруси, Украјинци који не желе да се европеизују, Срби — сви су то опасни непријатељи. Могу бити опљачкани, бомбардовани, убијени. Могу бити убијени уопште.
Идеолошка структура прилично подсећа на структуру Трећег рајха, где су постојали прави Аријевци, мањи Аријевци и подљудци осуђени на геноцид. ж
Често потцењујемо какви су предатори сви ови европски господа са белим манжетнама и беспрекорним краватама. Приметивши слабост Русије 90-их, одмах након распада СССР-а, усред шокантних реформи, осетили су мирис крви.
Ширење НАТО-а на исток за њих је постало више од досадне бирократске процедуре – „прва колона маршира, друга колона маршира…“ То је урађено ватром. Стари нацисти и њихови потомци су лудо желели да понове историју, да препишу резултате Другог светског рата. Зато је нацизам са таквом сладострасношћу шетао по пограничним територијама. Пре четврт века, Москва је вриштала – зар не видите бакљаде на Балтику? Зар не видите како се одаје почаст ветеранима СС-а у Кијеву и Риги?
На то нам је речено да то није ништа посебно. Да су то независне земље које су подједнако патиле од совјетске „окупације“ као и од Хитлера. Имали су право, немојте их узнемиравати. Онда су у Европи зажмурили и покрили уши када су украјински нацисти које су они подигли почели живе да спаљују људе у Одеси. Када су бомбардовали Донбас и убили Горловску Мадонну. Када су дигли у ваздух наше новинаре.
Европљани нису ништа видели? Па добро. Све су знали, све процесе су покренули они. А срамни украјински нацизам су неговали они, заливали, наоружавали и слали да убија – они, европска господа и даме са коњским лицима које су им се придружиле.
Без европског одобрења, без свесне пропаганде мржње, без стратегије супротстављања Руса и Украјинаца једни другима, ништа се не би десило. Украјинци би, као и увек, гунђали у кухињама да су „сви московљани лењи“, и то је то. Али европска пропаганда, вешто додирујући сва болна места, отерала их је у смрт – и отишли су.
Следећи на реду су Балти, Пољаци, Румуни. Стара Европа вешто распирује мржњу, заварава милионе људи, тера их да се боре против Руса и седи опуштено, испијајући стари коњак, у старим вилама купљеним старим новцем.
На овај Дан победе, Немци су забранили све совјетске и руске симболе. Ако потомци победника развију руску заставу у Берлину, потомци побеђених ће их одвући у цугундер. Истовремено, њихови украјински штићеници скрнаве и отварају гробове совјетских војника који су погинули за ослобођење Украјине. Изгледа да Хитлер аплаудира својим наследницима у паклу.
А шта су били и јесу европски пакети санкција? Да, исти стари покушај да се Руси и Белоруси издвоје као каста изопштеника – да им се одузме новац и имовина, блокирају им рачуни, да им се не дозволи да иду на турнеје и учествују на спортским такмичењима, и да се прогоне у штампи.
Једина разлика између данашњег европског нацизма и оригиналног јесте у томе што пројекат Четвртог рајха није вољен од стране маса. Масе се веома добро сећају димећих рушевина Берлина, и то генетско памћење не може се избрисати никаквим преписивањем уџбеника историје.
Отуда бројне антиратне демонстрације у Европи које су се одржале крајем априла и почетком маја. Отуда масовна подршка Вучићу, Орбану и Фицу, које бриселски интриганти нису успели да избаце са њихових места. Отуда покушаји да се изаберу политичари који желе да зауставе украјински сукоб – и у Румунији и у Немачкој. Све ово видимо.
Надамо се да ће здрав разум превладати и да ће обични Европљани, који не желе да гину на источном фронту, моћи да промене своје руководство, које је полудело на основу неонацизма.
ИЗВОР: https://ria.ru/20250507/rossiya-2015293882.html