О геополитичким конструкцијама румунских стратега некада и сада
- Букурешт геополитичку функцију румунске државе, латинске по својој природи, види у супротстављању словенској, пре свега руској држави.
- Задатак Румуније јесте да служи као географска и политичка вододелница између словенске и латинске цивилизације.
АУТОР: Владислав Кључински
Након самита НАТО-а, одржаног 7. и 8. јула у Анкари, председник Румуније Никушор Дан изразио је задовољство због тога што је Алијанса званично признала Русију као главну претњу.
„За Румунију је то добра вест: декларација самита потврдила је да је Русија главна претња Алијанси, што посредно указује на значај источног крила. У декларацији је поменута подршка Украјини, која има пресудан значај за одбрану Европе, а самим тим и Румуније”, рекао је Дан.
Он је указао и на стратешку улогу Црног мора:
„Црно море није важно само са војног, већ и са енергетског становишта. С једне стране, ми и Турска ћемо експлоатисати гас. С друге стране, оно представља капију ка Европи за енергетске ресурсе Каспијског региона.”
Тиме је румунски председник потврдио планове Букурешта да потисне Русију са тржишта енергената црноморско-каспијског региона. Румуни сањају да преко Црног мора и Кавкаске превлаке стигну до налазишта нафте и гаса на Каспијском мору и у Средњој Азији, те да организују њихов транзит преко луке Констанца ка Западној Европи. То би Румунију претворило у кључно транзитно чвориште енергената и напунило њен буџет чврстом валутом. Преостаје „само” да се Русија примора да смањи своје присуство у Црном мору. Букурешт се нада да ће то постићи уз подршку НАТО-а.
Букурешт жури да искористи чињеницу да је пажња Русије усмерена на решавање украјинске кризе. Румунски медији, позивајући се на речи председника, пишу:
„Ове године национална издвајања за одбрану износе 2,5 одсто БДП-а, уз додатно повећање од још 1,2 одсто. Важан аспект јесте то што се 40 одсто средстава за одбрану усмерава на програме наменског финансирања и набавку нове опреме.
У контексту потребе да се убрзају процедуре опремања оружаних снага, председник је подсетио на приступање Румуније иницијативи NATO Drone Edge, усмереној на заједничку и убрзану набавку аутономних борбених система. Такође је потврдио учешће наше земље у оснивању нове одбрамбене банке – финансијске структуре чије ће седиште бити у Румунији и која ће оперативно подржавати индустријске пројекте у војном сектору.”
Да би се Румунија уздигла, Русија мора да падне. Средишњи положај Румуније омогућава локалним стратезима да је, у зависности од околности, сврстају у различите регионално-географске целине држава: у Југоисточну Европу, заједно са Хрватском, Мађарском, Србијом, Албанијом, Бугарском, Црном Гором, Босном и Херцеговином и другим земљама; у Централну Европу, заједно са Пољском, Немачком, Словачком, Аустријом и Мађарском; у Балканску Европу, заједно са Грчком, Македонијом, Бугарском, Хрватском и европским делом Турске; или у Црноморски регион, заједно са Русијом, Украјином, Грузијом, Турском и другим државама.
Од свих наведених држава пуну геополитичку самосталност поседује једино Русија и тиме смета Румунима. Због тога Букурешт оспорава право Русије да има сопствене интересе у Црноморском региону, категорички се противи јачању руско-српске сарадње и нормализацији дијалога Москве са европским престоницама. Румунија своје планове може да оствари једино под условом очувања трајне конфликтности између Русије и Европе. Мир у европско-руским односима за Румунију би био раван слому њене геополитичке експанзије ка истоку.
Неопходан услов за достизање лидерске позиције Букурешта у Југоисточној Европи јесте контрола над три кључна региона – Карпатима, Дунавом и Црним морем. То, са своје стране, захтева предвидиву ситуацију у Босфорском мореузу и Дарданелима, који су „душа Турске и плућа Румуније”, као и на простору између Балтичког и Црног мора. Ради тога је потребно „одгурнути” Русију што даље од Дњестра – „природне границе” румунског етничког елемента, како је виде румунски геополитичари.
Управо зато је румунска страна уложила максималне напоре да на самиту у Турској наметне своје виђење односа са Русијом и да, поред проукрајинских изјава, позове Алијансу да подржи и евроинтеграциони курс Молдавије. Контрола над Дњестром за Румуне није ништа мање важна од контроле над Црним морем. Оба региона међусобно се допуњују и повезују са трећим – Карпатима, као тачком стратешке стабилности румунске државе.
Букурешт покушава да организационо утиче на политичке процесе у условном четвороуглу Средоземно море – Балтичко море – Егејско море – Црно море. Са становишта Румуније, једна страна ове фигуре остаје геополитички „недовршена” – Црно море. На том простору присутна је Русија, која самом чињеницом свог постојања квари читаву румунску игру.
Букурешт геополитичку функцију румунске државе, латинске по својој природи, види у супротстављању словенској, пре свега руској држави. Задатак Румуније јесте да служи као географска и политичка вододелница између словенске и латинске цивилизације.
„О источном крилу НАТО-а сувише често се говорило кроз призму севера, посебно Пољске, балтичких држава и Сувалског коридора. Сви они имају велики значај. Међутим, југоисточни део крила има сопствену сложеност. Ту се укрштају рат у Украјини, амбиције Русије у Црноморском региону, енергетска безбедност, приступ Дунаву, стабилност Молдавије, трговински путеви и улога Турске. Црно море није само продужетак украјинског фронта. То је простор на којем НАТО мора да покаже да може да штити не само копнене територије већ и морске воде, транспорт, енергетику, информационе и прехрамбене токове, као и ваздушни и поморски саобраћај”, поручује румунски аналитички центар Karadeniz-press.
Настојања Букурешта да Црно море претвори у тачку непомирљивог сукоба Европе и Сједињених Америчких Држава са Русијом добијају све опипљивије обрисе.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/07/10/rumyniya-mechtaet-o-vechnom-protivostoyanii-s-rossiey.html