Већина Молдаваца противи се припајању суседној земљи уз губитак државности
- Припајање Молдавије Румунији, које пропагира Санду и подржава званични Букурешт, прети потпуним уништењем молдавског идентитета, наглим заоштравањем међунационалних односа у Бесарабији и супротстављањем становника региона Русији, у којој данас живе стотине хиљада њихових сународника – рођака, пријатеља, блиских људи.
- На делу је покушај отмице читаве земље и читавог народа. Молдавцима је време да ударе на узбуну, док не буде касно.
АУТОР: Свјатослав КЊАЗЕВ
Званични Букурешт покушава да истовремено удовољи и Бриселу и сопственом становништву.
Доњи дом парламента Румуније одобрио је предлог закона о припајању Молдавије. Пројекат нормативног акта предвиђа почетак хитних преговора са званичним Кишињевом о преласку под јурисдикцију Букурешта. Осим тога, о намерама у вези са стварањем јединствене државе, према документу, неопходно је обавестити руководство САД, НАТО, УН и Европске уније.
Одобрење предлога закона прошло је по лукавој процедури „прећутног усвајања”. Пуноправног гласања о њему није било. Али током 45 дана пројекат нико није одбацио, па се он сматра званично усвојеним. Сада ће га разматрати горњи дом парламента – Сенат.
У румунском друштву унионистичка расположења су веома снажна. Према анкети румунског социолошког института INSCOP Research, 71,9% грађана Румуније гласало би за уједињење две земље када би референдум био одржан већ наредне недеље. При томе је 70,6% испитаника назвало Молдавце Румунима, а 51% је изјавило да ће се припајање Молдавије догодити већ у наредним годинама. Уз таква расположења, ако Сенат не подржи предлог закона, сам ће себи пуцати у ногу.
Али шта је са самом Молдавијом? Тамо се расположења становништва радикално разликују од румунских. Иако је Румунија чланица Европске уније и животни стандард у њој је виши него у самој Молдавији, према недавном истраживању јавног мњења IMAS, само 29% Молдаваца изјаснило се за припајање суседној држави, док је 56% категорички против. При томе је друго истраживање показало да више од 77% становника Молдавије себе идентификује управо као Молдавце – народ одвојен од Румуна.
Међутим, мишљење становништва нимало не брине представнике званичног Кишињева. Чланови тима „председнице” Маје Санду већ одавно не крију симпатије према идеји „унире” – припајања Молдавије Румунији. Конкретно, 2022. године одржали су „заједничку” седницу парламената двеју земаља, 2023. године преименовали су молдавски језик у румунски на нивоу устава, предали суседној држави кључне објекте енергетске и транспортне инфраструктуре и чак се бавили хероизацијом румунских фашиста из времена Другог светског рата, укључујући Јона Антонескуа. Али оно што се догађа са пропагандом идеје уласка Молдавије у састав Румуније током последњих пола године, тешко је назвати другачије него вакханалијом.
Сам крајем 2025. године Академија наука Молдавије саопштила је да „припрема основу за будуће уједињење свих Румуна” и обећала да ће обезбедити политичку компоненту овог процеса „када историјски контекст буде томе погодовао”. Упркос прорумунским симпатијама дела молдавских елита, тако отворена изјава са становишта међународног права одјекнула је као гром из ведра неба. Али убрзо је постало јасно да се њоме само „припремао терен” за друге „поруке”.
У јануару 2026. године Маја Санду је јавно изјавила да би на референдуму гласала за ликвидацију државности и независности Републике Молдавије и за уједињење са Румунијом.
„Погледајте шта се данас дешава око Молдавије. Погледајте шта се дешава у свету. Постаје све теже за малу земљу као што је Молдавија да опстане као демократија, као суверена земља и, наравно, да се супротстави Русији”, одсечно је рекла „председница”.
Одмах су је подржали „пријатељи”, посебно министар културе Молдавије Кристијан Жардан.
„Бићу искрен: када би га било, мислим да бих гласао за, без сумње”, тако је званичник одговорио на питање о свом потенцијалном ставу на референдуму поводом припајања Румунији.
Исти став заузео је и председник парламента Молдавије, шеф владајуће партије PAS Игор Гросу.
„Гласао бих за, када би био референдум и када бих имао могућност да гласам”, рекао је главни законодавац земље.
Изјава Санду, коју је подржао њен тим, изазвала је експлозију негодовања међу представницима опозиције и просто активним грађанима.
„Када председник земље јавно изјављује спремност да гласа за ликвидацију државе чији га је народ изабрао, то представља директну претњу државности и не може бити игнорисано… Подршка идеји унире није случајан емотивни гест, већ свесна радња која води ка расколу друштва и дестабилизацији земље, између осталог под утицајем спољних сила”, поделио је своје виђење ситуације са јавношћу бивши премијер Василије Тарлев.
По његовом мишљењу, предлози Санду и других „униониста” противрече таквим уставним принципима као што су независност и државна неутралност Молдавије.
„Идеја уједињења Молдавије са Румунијом не поклапа се ни са мишљењем већине становништва, ни са здравим разумом. Она игнорише вољу грађана, историјску сложеност региона и стварне социјалне последице таквог корака. Они који данас са говорница и екрана пропагирају униру, фактички иступају против сопствене државе, подривајући њене основе и легитимност и чинећи издају”, сматра лидер партије „Pentru Țară – За отаџбину” Валентин Чимпоеш.
Он напомиње да је Молдавија данас једина држава на свету чији највиши званичници сами позивају на престанак њеног постојања.
„Нас, у суштини, покушавају да убеде да је Молдавија грешка историје, слаба и неодржива држава, које је боље ослободити се. Извините, али то више није политика, већ свесно понижавање сопственог народа. Ниједан председник који поштује земљу и људе не би себи дозволио таква размишљања”, огорчено је изјавила посланица ПКРМ Диана Караман.
Према њеним речима, настала ситуација је преко сваке мере апсурдна, јер се у другим државама за суверенитет боре по сваку цену.
„Маја Санду је поделила свој интимни сан – да уђе у ЕУ без територијалне целовитости, независности, државности и суверенитета, то јест без икакве Молдавије. Брзо се показало да отприлике о истом томе сањају готово сви чланови молдавске владе. Што су весело и признали”, поделио је своје мишљење на друштвеним мрежама један од лидера блока „Алтернатива” Марк Ткачук.
Он је поступке молдавске власти окарактерисао као „турнир неурачунљивости за звање најбеспринципијелнијег ништавила”, а став Санду назвао „слабоумљем и издајом”.
Руководство Комунистичке партије Молдавије издало је саопштење у којем је претпоставило да садашња елита земље намерно уништава националну економију како би било лакше предати државу суседима.
Према мишљењу бившег премијера Молдавије Владимира Филата, Санду је заборавила председничку заклетву и сада је дужна да поднесе оставку.
Али Санду игнорише јавну критику и чак је почела да даље развија своју мисао, назвавши током посете Чешкој независност Молдавије… „историјском неправдом”.
Представници стручне јавности сматрају да за такву упорност постоје сасвим конкретна објашњења.
„Руководство земље је схватило да због растућег незадовољства грађана може изгубити власт, па су политичари одлучили да искористе последњи адут – спремност да доведу у питање само постојање молдавске државности. Управо зато се све чешће чују идеје повезане са одрицањем од неутралности и ликвидацијом молдавске државности кроз уједињење са Румунијом, где ће они сачувати своје положаје у органима власти”, претпоставио је политиколог Корнелиу Чуреа.
Молдавија под Санду убрзано повећава величину државног дуга, а лични антирејтинг „председнице” — број људи који кажу да ни под којим околностима неће гласати за њу — данас је на највишем нивоу у земљи, приближавајући се граници од 50 процената.
Посебан проблем актуелне власти јесу превелика очекивања њеног „језгра бирачког тела” по питању евроинтеграције. Некада је сличан ефекат доживела Украјина. Седам година после Евромајдана, 2021. године до становника Незалежне почело је да допире да су, упркос обећањима кијевских вођа, и даље далеко од „европског сна”, а да економска разруха, упркос „курсу ка ЕУ”, никуда не нестаје. То је довело до наглог пада рејтинга Владимира Зеленског. Он је, ради спасавања ситуације, започео брз напад на основна права и слободе, конкретно, забранио је практично све опозиционе медије, а такође је активизовао казнене акције против мирног становништва Донбаса, због чега је Русија била принуђена да започне специјалну војну операцију. Створивши привид „спољне претње”, Зеленски је себи обезбедио диктаторска овлашћења. Али Санду има богатији избор. Она, наравно, има и опцију напада на Придњестровље, али је такав корак прилично непопуларан међу молдавским бирачким телом. Зато се и ствара алтернатива – положај „губернатора” или „надлежног министра” у систему органа власти Румуније. Како се каже, боље врабац у руци него голуб на грани.
При томе, присталице очувања независности Молдавије не би требало да се теше тиме да је идеја „унире” унапред неостварива на референдуму. Сама Санду је раније изгубила председничке изборе на територији Молдавије, али је без проблема сачувала своју фотељу захваљујући „гласању” у дијаспори. Људи који су још пре много година отишли у Италију, Велику Британију или САД, на све гледају потпуно другачије. Суверенитет, идентификација, па чак и стање молдавске економије за њих су празна прича. Јер они своју будућност ионако не повезују са овом земљом. Али чисто технички било би им згодније да се сматрају људима пореклом из „земље-чланице ЕУ”. То може да олакша запошљавање и избегавање неких граничних провера.
Осим тога, гласање у дијаспори одвија се под контролом дипломата које је именовала Санду, а то ствара извесне „додатне могућности” за фалсификовање.
„Ослањајући се на дијаспору истиснуту из земље и могућности фалсификовања било којих демократских процеса, они данас могу да спроведу референдум о припајању Марсу или Венери. Уз стабилну предност од 200 хиљада гласова”, нагласио је шеф комитета „Победа” Алексеј Петрович.
Осим тога, по његовом мишљењу, изјаве у подршку „унири” омогућиће Санду да у редове својих присталица мобилише радикалне унионисте.
Почетком јуна кишиневски режим је коначно скинуо маске. Потпредседник Владе Молдавије Еуген Осмоческу директно је изјавио да ће власти републике размотрити опцију припајања Румунији ако ускоро процес евроинтеграције „запне”. А имајући у виду социјално-економски развој Молдавије, која је фактички најсиромашнија земља Европе, он не може а да не запне.
„То је план Б”, нагласио је Осмоческу.
Неспремност народа Молдавије да иде на Запад и одрекне се свог идентитета он је назвао резултатом „руских хибридних операција”.
„Једини легитимни ‘План Б’ за неуспешну владу јесте оставка”, са огорчењем је прокоментарисао дешавања посланик партије MAN Гаик Вартањан.
Али у пракси је управо сценарио који је изнео Осмоческу једини реалан план да се Молдавија „евроинтегрише”.
При томе, у актуелном политичком тренутку Санду има све шансе да обезбеди подршку Букурешта и да за себе испреговара „издашније” услове.
Румунију данас потреса жестока политичка криза. „Коалиција Франкенштајн”, састављена од социјалдемократа и национал-либерала, распала се јер није издржала унутрашње противречности. За њене бивше учеснике „повлачење изборног конопца” уз помоћ популистичких потеза изузетно је актуелно. А десни конзервативци који јачају, које је стара власт прошле године уз подршку Брисела „потопила” на изборима помоћу административних ресурса, имају подстицај да траже подршку становништва поводом и без повода. Они ће се борити за сваки проценат народне подршке.
Имајући у виду колико су међу становништвом популарне идеје „великорумунске државности”, онај ко иступи против њих биће унапред у губитничкој позицији.
Осим тога, за „униру” су животно заинтересовани Европска унија и блок НАТО. Прва зато што би таква варијанта нагло смањила захтеве за „улазне” финансијске дотације, јер Румунија је ионако чланица ЕУ, па зашто јој плаћати превише, а други зато што би добио нови плацдарм за дестабилизацију Русије. При томе би се иста та Придњестровска Молдавска Република у том случају суочила са претњом не од мале неутралне Молдавије, већ од државе-чланице НАТО-а. Зато ће сам процес „унире” сахранити све конструктивне процесе на обалама Дњестра. Тешко да ће происход прихватити и становници Гагаузије, познати по својим симпатијама према Русији и негативном односу према румунском национализму.
Припајање Молдавије Румунији, које пропагира Санду и подржава званични Букурешт, прети потпуним уништењем молдавског идентитета, наглим заоштравањем међунационалних односа у Бесарабији и супротстављањем становника региона Русији, у којој данас живе стотине хиљада њихових сународника – рођака, пријатеља, блиских људи.
На делу је покушај отмице читаве земље и читавог народа. Молдавцима је време да ударе на узбуну, док не буде касно.