- Питање за Атину јесте да ли ће се задовољити примедбама и дипломатским указивањима или ће захтевати јасне гаранције да унапређење положаја Турске у НАТО-у неће бити на штету грчких и кипарских интереса.
- Једна фотографија била је довољна да сажме нову атмосферу у НАТО-у. Генерални секретар Алијансе Марк Руте и Реџеп Тајип Ердоган приказани су како се држе за руке у Анкари, на фотографији коју је објавило турско председништво.
АУТОР: Христос Константинидис
Не ради се о обичном протоколарном тренутку. Ова слика има политичку тежину. Она долази у периоду у којем Турска настоји да се представи као незаменљив стуб НАТО-а, користећи свој географски положај, улогу у Црном мору, на Блиском истоку, Кавказу и у Источном Медитерану.
Анкара са Самита излази ојачана, будући да добија два штаба у оквиру НАТО-а и преузима централнију стратешку улогу у Алијанси. Овај развој догађаја повезан је и са постепеним повлачењем Сједињених Америчких Држава из пуне оперативне укључености у европску безбедност, што отвара простор регионалним силама да попуне настале празнине.
У том новом окружењу, Турска се представља као земља која може да понуди војску, базе, одбрамбену индустрију и геополитички приступ кључним кризним жариштима. То је и разлог због којег Вашингтон и руководство НАТО-а показују спремност да, барем привремено, оставе по страни примедбе на ревизионистичко понашање Анкаре.
Порука Доналда Трампа такође је била карактеристична. Одлазећи у турску престоницу, изјавио је да иде да види свог „пријатеља” Реџепа Тајипа Ердогана, којег је назвао „поштованим лидером”. Ова изјава није случајна, јер се на дневном реду налазе Ф-35, мотори за турски KAAN и шира одбрамбена сарадња САД и Турске.
За Грчку и Кипар, фотографија Руте–Ердоган представља звоно за узбуну. Она показује да унутар НАТО-а сада преовлађује логика према којој, пред руском претњом и нестабилношћу Блиског истока, унутрашње разлике међу савезницима падају у други план.
То у пракси значи да турске провокације у Егејском мору, окупација северног Кипра и ревизионистичка реторика Анкаре ризикују да буду потиснуте у други план у име „савезничког јединства”.
Фотографија, дакле, није само један тренутак забележен камером. Она је политичка порука. Показује да се Турска снажно враћа у средиште НАТО планова и да Ердоган настоји да геополитичку потребу Запада претвори у стратешке уступке.
Питање за Атину јесте да ли ће се задовољити примедбама и дипломатским указивањима или ће захтевати јасне гаранције да унапређење положаја Турске у НАТО-у неће бити на штету грчких и кипарских интереса.