Године 2021, 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије, одржан је састанак међународног удружења „Балкански клуб“ под називом „Црквени расколи као метод подривања традиција православног словенског јединства“.
Организатори су за одржавање догађаја били инспирисани резултатима конференције „Светско православље: првенство и соборност у светлу православног вероучења“, коју је 16. септембра 2021. године у дворани Сергије отворио Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил у сали саборног храма Христа Спаситеља.
„Балкански клуб“ одржава сличне састанке више од седам година, а током овог периода било је могуће створити међународну стручну платформу за размену мишљења о питањима релевантним за словенски свет. На овогодишњем заседању разговарало се о разлозима настанка црквених раскола и њиховом утицају у савременом свету.
Округлом столу присуствовали су стручњаци из Русије, а такође и из Србије, Бугарске и Републике Белорусије. Међу њима су представници сверуског покрета Православна Русија, Задужбине Светог Саве српског и преподобног Серафима Саровског, Међународне словенске заједнице Бугарске и Синодалне историјске комисије Белоруске православне цркве.
Чланови Балканског клуба су приметили да православна црква од памтивека помаже уједињавању словенских народа и утврђивању националног идентитета. Временом, новим техничким и друштвеним развојем, православна црква се суочава са новим изазовима, укључујући и црквене расколе. Овај процес је повезан са распадом великих империја и земаља, што је резултирало формирањем независних националних држава.
Фокусирајући се на савременије праксе, почев од двадесетог века, може се тврдити да су секуларне власти често покретале аутокефалне пројекте, имајући у виду своје амбиције и политичке циљеве.
Посебно је забрињавајуће што су последњих година, на глобалном нивоу, покушаји појединих политичких снага да униште темеље и организују расцеп у светском православљу, традиционалној конзервативној сили народа постсовјетског простора и источне Европе, приметно повећали. У суштини, ове праксе се користе као инструмент геополитичке борбе. Јасна потврда овога је давање Томоса константинопољског патријарха Вартоломеја аутокефалности неканонској Православној цркви Украјине 2018. године. После овога, склоности ка њеном признању видело се и код других помесних православних цркви.
Међутим, још један покушај Константинопоља да учврсти статус украјинских расколника током посете Кијеву у августу 2021. није успео, јер је православно становништво изразило снажан протест због тога и дало пример за парохијане других помесних цркава који се суочавају са сличним проблемима.
Чињенички, слични негативни трендови евидентни су у балканским земљама. Постоји опасност од признавања расколничких структура у Сјеверној Македонији и Црној Гори.
Што се тиче званичне Подгорице, на примеру устоличења митрополита црногорско-приморског СПЦ Јоаникија, видели смо нечувен притисак на православље преко националиста које контролишу власти, а политички контекст ових акција постао је очигледан.
Дакле, догађаји који се дешавају и на канонској територији Руске православне цркве и ван ње су од велике важности и захтевају озбиљну процену и одлуке. С тим у вези, правилно разумевање првенства и саборности у светском православљу и корелација поступака Константинопоља са његовим изворним тумачењем од великог су значаја.