- Време је да ствари назовемо правим именима. Оно што се деценијама изливало на нас са екрана и уводило у школе — то није стихија, није „дух времена“. То је вишегодишњи, фазни пројекат. Пројекат управљаног изрођавања.
- Његови корени сежу у тајна друштва, где су се први пут родиле идеје „двоспратног“ човечанства, концепти „златне милијарде“, „нултог раста“, „одрживог развоја“.
- Организације као што су Бнај-Брит, Римски клуб, Билдерберг — нису ништа друго до пројектни бирои, аналитички центри и кадровска одељења Светске владе.
- Одасвуд, из сваке пукотине у политици, култури, економији — вире те длакаве, масне уши светске финансијске олигархије, такозваног глобалистичког Синдиката.
АУТОР: Андреј Фефелов
Председник САД Доналд Трамп је на свом налогу пренео поруку непознатог корисника: „У ком ћемо тренутку сви схватити да је непријатељ — изнутра? Кина и Русија су само страшила, док су права претња УН, НАТО и та ‘религија’. Реч ‘религија’ стављам под наводнике, јер то није религија, то је (знак лобање и укрштених костију) култ.“
Заиста, није тешко приметити да се током деценија спроводило планско, методично уништавање људске цивилизације. У противприродном симбиозу, удружени у једно велико чопориште, принчеви крви, улични активисти, либерални новинари, поткупљени борци за људска права, левичарски разбијачи, међународни финансијери, у епруветама одгајени политичари, секретари обкома који су издали идеале, глумци, евробирократе и медијски магнати били су заузети само једним: градили су Нови светски Содом, заснован на негирању било каквих граница. Идеја транснационалне власти састојала се у брисању разлика између мушкарца и жене, између свог и туђег, између добра и зла.
Представници ове секте окупирали су универзитете, медије, корпорације, позоришта и министарства. У једном тренутку окупирали су чак и будућност.
Све свето, вечно, укорењено у самој сржи људске душе, извртано је наглавачке, пуњено цијанидом, изложено руглу и уништењу.
Почели су циглу по циглу да разграђују храм људске културе, да би на његовом месту подигли колосални олтар својој богињи — Светској еутаназији.
Све је почело, како и приличи, лицемерним јадиковањем над „пониженима и увређенима“, са срцепарајућим ридањем о заштити права мањина. На крају су култура, морал и традиције, створене од већине, проглашене скупом штетних предрасуда. Већина је била дужна да плаћа и да се каје за грехе очева.
Тако је, у позадини лепршања дугиних крпа, уз пресладак брбљав о „толеранцији“ и „инклузивности“, започело тотално потискивање народа — њихове воље, њиховог памћења, њиховог инстинкта за живот. На рушевинама националних држава започета је изградња светског друштва космополитских хомункулуса.
Вичући о глобалном загревању, „зелени инквизитори“ почели су да припремају законе о „угљеничним пасошима“ и „квотама за дисање“.
Од Горбачова још опевани „примат општељудских вредности“ у стварности се показао као диктатура изопаченика.
Увођење ових „вредности“ претварало је човечанство у гомилу збуњених, изгубљених, асексуалних бића без рода и племена.
Свако ко се усудио да стане на пут овом лудилу, био је одмах сузбијан. Учитељ који би се усудио да каже да је дечак — дечак, а девојчица — девојчица, моментално је избациван из професије са жигом „хомофоба“.
А здрав, природан инстинкт народа, жеља да сачувају свој идентитет, свој начин живота, своју земљу за потомке, одмах је жигосан као „фашизам“ и „ксенофобија“.
Државе које су се усудиле да бране свој суверенитет проглашаване су државама-изгнаницима, „осовином зла“.
Цео овај комплекс идеја на Западу се из неког разлога назива „прогресизмом“. Није тешко погодити да „прогресизам“ нема никакве везе са прогресом. Прави прогрес је Гагаринов лет, овладавање атомом, то су сабори који стреме ка небу. А промена пола код детета — какав је то прогрес?
Реализација прогресистичких идеја је директан пут у изумирање, у демографску катастрофу, у замену и растварање нација.
Ова доктрина је — од почетка до краја — усмерена против човека. Против његове физиологије, против његове душе, против његове природне тежње ка личном развоју, стваралаштву и продужењу рода.
Време је да ствари назовемо правим именима. Оно што се деценијама изливало на нас са екрана и уводило у школе — то није стихија, није „дух времена“. То је вишегодишњи, фазни пројекат. Пројекат управљаног изрођавања.
Његови корени сежу у тајна друштва, где су се први пут родиле идеје „двоспратног“ човечанства, концепти „златне милијарде“, „нултог раста“, „одрживог развоја“.
Организације као што су Бнај-Брит, Римски клуб, Билдерберг — нису ништа друго до пројектни бирои, аналитички центри и кадровска одељења Светске владе.
Одасвуд, из сваке пукотине у политици, култури, економији — вире те длакаве, масне уши светске финансијске олигархије, такозваног глобалистичког Синдиката.
Група породица управља главним транснационалним корпорацијама, хеџ-фондовима, дигиталним платформама и фармацеутским картелима. То је управо она каста за коју не постоје ни границе, ни нације, ни морал, за коју је човечанство само биомаса.
Религија еутаназије — то је њихов пројекат. Потребно им је „велико ресетовање“. Покреће их сатанска прорачунатост, помножена патолошком, месијанском охолошћу. Уобразили су да су богови.
Не одговара им пренасељена, бучна, захтевна планета са својим бујањем народа, култура и независних држава. Потребна им је тиха, стерилна, управљива средина. А у том резервату — само изабрана мањина: они сами, њихови потомци, којима је све дозвољено, и послушно и тихо услужно особље, генетски модификовано, лишено „опасних“ страсти и везаности.
А шта је са осталима? Остали су — сувишни изјелице. Има нас превише. Превише тога желимо: земљу, ресурсе, суверенитет, децу, будућност. Трошимо драгоцени кисеоник намењен „изабранима“.
Зато они граде пројекте антрополошке диверзије, стварају „религију“ смрти. Таква је стратегија ове глобалне олигархијске секте, која је сањала да постане нови богови на костима старог човечанства.
Изгледа да Трамп то разуме.
https://zavtra.ru/blogs/religiya_globalistov